SABORNO I S LJUBAVLJU: Gradi se spomen obeležje za 410 mališana koje su streljali fašisti pre 80 leta
U SELU Cikotama postavljen je kamen temeljac za izgradnju monumentalnog spomen obeležja u znak sećanja na streljanih 410 mališana iz nekoliko ovdašnjih sela,koji su bili žrtve fašističke kaznene ekspedicije, u oktobru 1941. godine, kada je ukupno stradalo najamnje 3000 nevih žrtava-civila.
Foto: V. Mitrić
Pored ostalog,stravično stradanje dece, godinama je nekako bilo na margini društvenih događaja,pa zato su ostali bez odgovarajućeg belega.Na inicijativu GO SUBNOR u Loznici,na čelu sa Životom Isakovićem, uz pomoć i podršku Ministarstva za rad,zapoljšavanje i socijalnu politiku i grada Loznica, počeće izgradnja spomen kompleksa u ovom lepom selu u Jadru,nedaleko od istoimene reke po kojoj čitav kraj nosi ime.
Svečanom postavljanju kamena temeljca,pored najbližih saradnika ministarke dr Darje Tepavčević Kisić,prisustvovali su predstavnici grada Loznica SUBNOR i SPC,čije je sveštenik Stanko Vasić osveštao mesto budućeg spomen obeležja.
Gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović, podseća da je rukovodstvo grada, sa njim na čelu, kompletno i savremeno uredilo draginački spomen kompleks u znak stradanja 3000 Jadrana, koji je, pre toga,bio jako zapušten, zabotavljen i ostavljem zubu vremena.
- I u ovoj akciji grad će učiniti sve što treba,da uspostavimo kulturu sećanja, posebno kada je reč o stradanju mališana,koje je opisao u knjizi „Nad humkama mališana“ loznički publicista i novinar Miloš Pantelić,koji je,umesto zahvalnosti za tako značajno delo,bio osporavan kod tadašnje komunističke vrhuške u Loznici, što je bilo ravno bezumlju. -Ispravljamo samo jednu u nizu nepravdi, jer smo dužni da se sećamo, da ne zaboravljamo,one koji su ni krivi ni dužni izgubili živote, posebno ovih 410 anđela.
Među onima koji su se javili da pomognu podizanje spomen obeležja je stari dobrotvor za Lozničane akademik Dragoljub Drago Mirković,likovni umetnik i preduzetnik iz Bijeljine,rodom iz Banjana u Staroj Hercegovini,čija je supruga Rosa,profesor umetnosti iz Krupnja.
- Svi smo mi svoje i,kako reče čuveni pesnik,“sve rane moga roda me bole“ - kaže akademik Mirković.
- Drago mi je da su se ovako lepo savrali grad,država i boračka organizacija,što nam je divan primer iz naše matice da se ništa više,ovako važno, ne može i ne sme da prepusti nemaru i zaboravu.