NE GUBIMO UZ "MARŠ NA DRINU": Sjajni vaterpolista Viktor Rašović o trijumfu "delfina" na Evropskom prvenstvu u Beogradu

- Igrati u "Beogradskoj areni" pred domaćom publikom, pred više od 10.000 navijača, osvojiti evropsku titule je lepši osećaj od bili kog, čak i od Pariza, gde smo se radovali olimpijskom zlatu. Da ne bude zabune Olimpijske igre su vrednije takmičenje od EP. Međutim, ovaj šampionat je bio nešto drugčiji, jer se igralo kod kuće. Imaš priliku da igraš finale pred svojim ljudima, da slušaš himnu, kako svi pevaju "Marš na Drinu" - priča za "Novosti" Viktor Rašović.

Posebno je bio dirnut posle predstvljanja i rukovanja sa Mađarima uoči finala kada je publika gromoglasno zapevala...

- Taj trenutak ću zauvek da pamtim i kada se setim imam knedlu u grlu. Nisam znao da li da zaplačem, šta se događa sa mnom, samo sam rekao sebi: Mi ovo danas ne možemo da izgubimo, ne smemo da izgubimo. To je razlika kada igraš kod kuće ili na strani - priča u dahu Viktor Rašović.

Ali, trebalo je doći do 25.januara i nezaboravnog finala. Sve je moglo da se uruši da je na startu EP, 10.januara Holanđanin Te Rile samo koju stotinku ranije šutnuo ka golu Srbije. Ovako meč je završen 13:13 i drugi bod je osvojen posle penala...

- Kada je levoruki Te Rile šutirao i dao gol pogledao sam klupu, sve nas i samo sam video da smo nekako potonuli, video sam neku nevericu šta nam se zapravo dogodilo u tom trenutku. Mislim da nam je tada Bog dao drugu šansu, u smislu da je isteklo vreme. I mislim da je bilo potrebno da nam se to dogodi na početku turnira, jer sam ubeđen da kasnije ne bismo bili tako dominantni. Pitanje je šta bi bilo protiv Španije da smo pobedili Holandiju ,kako smo i očekivali, sa četiri, pet golova razlike. Mislim i da sve što je bilo je sa nekim razlogom - priča mlađi Rašović.

Sekunde su bile ključne i protiv Španaca, jer je Viktor u samom finišu pogodio za 12:11...

- Dobiti u tom trenutku evropskog i svetskog prvaka za nas je bio vetar u leđa, doneo nam je veru da možemo da igramo u polufinalu.Tada sam se našao sam, šutnuo bez operećenja, bez pritiska, hladnokrvno. Mislim da igrač u tom trenutku moram da bude baš takav, da ne razmišlja koliko je sekundi do kraja već da šutira. Konkretno ja nisam bio siguran da li ima 16 ili pet sekundi do kraja, dobio sam loptu, video prostor ispred sebe i dao gol. Vrlo jednostavno. Kada sam pogledao na semafor video sam da je ostalo pet,šest sekudni, da je 99 posto taj gol rešio utakmicu. Međutim, taj gol je zasluga cele ekipe i borbe koju smo pokazali tokom meča. Hteo bih da izdvojim i isključenje Mandića u tom meču,osetili smo nepravdu, povezali se i spojili - ističe Rašović.

Bilo je vidljivo da su u svim kriznim situacijama bili jači, da ih je publika još snažnije podržavala...

- Takve stvari nas još više naljute i ujedine da budemo još jači u odbrani. Kada ostanemo bez Mande ili Jakše u igri, ili bez Ćuka u finalu znamo da moramo nekako da pronalazimo druga rešenja u napadu, što je super je uvek se neko drugi istakne. I to je snaga ove ekipe, jer uvek se istakne neko drugi na nekoj utakmici. U finalu je naprimer Lukić bio maestralan, odigrao je turnir života... Nikola je zamenio Ćuka u svakom smislu, i golovima, i asistencija, i razigravanjem. Kao i na olimpijskom turniru u Parizu uvek se neko drugi istakne - kaže Viktor.

Osim toga snaga ekipe je u zajedništvu, slozi, koju, kako kaže Viktor grade već nekoliko godina...

- Većina nas je sazrela, dugo smo u vreme zlatne generacije, bili na širem spisku.Godinama se znamo, drugarstvo se pretočilo u ekipu. Povratkom Ćuka i Dedovića u reprezentaciju se to iskristalisalo i sve je leglo onako kako treba. Oni su svojim dolaskom puno doprineli na atmosferi - podvlači Viktor.

Na šampionatu je iskočio golman Milan Glušac, Dušan Mandić je MVP finala, a sa njima u idelanom timu je i Strahinja Rašović. Ali, svi do jednog su istakli da je snaga u timskom duhu, da je svaki igrač sebe ugradio u evropsko zlato.

- Cela ekipa je doprinela nečemu, kroz odbranu, kroz napad. Ova titula je plod timskog rada - smatra trofejni vaterpolista.

Nikad naporniji turnir

NOVI sistem takmičenja je verovatno pravedniji, ali i naporniji.

- Pretežak je, ali je vrlo moguće i najrealniji. Vrlo je fizički zahtevan turnir, jako stresan, ima više utakmica, bodovi se prenose. Mislim da je dobar za sport. Ako želiš mešu četiri ekipe moraš da imaš dobar nivo igre i u prvom i u drugom delu prvenstva - kaže Rašović.

Samo da se ne povredimo

ŠEST dana po završetku EP nastavlja se Regionalna liga.

- Kada dođe do opuštanja, emotivnog pražnjenja, a imaš utakmica za pet dana, moraš da se čuvaš povrede. Nezahvalno je što nemaš vreme da uživaš u uspehu. Takav je kalendar, sve je "nabijeno". Trebalo je da se pomeri kolo za sedam dana, da imamo 14 dana do prve utakmice posle finala na EP. Mislim da bi trebalo malo više da se misli o igračima - ističe zvezda Radničkog, koji 31. januara u Podgorici igra sa ekipom Budućnosti.