ALI ARSALAN, SVETSKI ŠAMPION U RVANJU GRČKO-RIMSKIM STILOM: "Srbija mi pruža osećaj mira, želim da pokorim i Pariz"

Iranski rvač grčko-rimskim stilom, koji od 2022. nastupa za našu reprezentaciju, osvajanjem zlata na SP u Beogradu i bronze na EP u Budimpešti u proteklih 365 dana bez premca bio je naš najuspešniji takmičar (jedini uzeo dva odličja u sezoni). Iako mu je 27 godina i iza sebe ima značajan staž na tatamiju, momak rodom iz Amola u intervjuu za "Novosti" uverava da najveći rezultati tek stižu.

Oni, sa olimpijskog borilišta.

Ovo vam je definitivno najbolja godina u karijeri. Verujemo da vam je bilo posebno zadovoljstvo nastupiti pred beogradskom publikom i na njihove oči se okititi zlatom. Kako biste za sebe ocenili 2022?

- Nije lako opisati sve emocije koje sam doživeo u 2022. Godina je definitivno bila izuzetno intenzivna, uzbudljiva i jedinstvena za mene. Veoma sam zahvalan što sam imao mogućnost da nastupim pred beogradskom publikom, koja me je strastveno bodrila i pružila mi podršku. Takođe sam imao čast da sarađujem sa najboljim timom i da 2022. završim svetskom zlatnom medaljom - ističe Ali na početku razgovora.

Apetiti sigurno rastu, ne sumnjamo da imate veliku želju da nastupite na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. i tamo nastavite niz odličja za srpsko rvanje?

- Izuzetno sam uzbuđen i motivisan da dam svoj maksimum i dokažem svoju vrednost olimpijskom medaljom. Već sam krenuo sa bazičnim pripremama, imam precizan plan treninga, a ono što je ključno jeste da svaki sledeći odradim kao da je u pitanju borba za najsjajniju medalju. Radim naporno, jer želim da ispunim svoj san i verujem da ću u tome i uspeti.

Kako ste odlučili da se takmičite za Srbiju? Čini se da ljudi iz iranske federacije nisu imali poštovanje prema vašim kvalitetima, posebno selektor Mohamed Bani, koji vam nije dao pravu šansu?

- Situacija u Iranu je bila takva da glavni trener i ja nismo videli stvari na isti način, tako da je za mene bilo najbolje da napravim promenu. Na turniru u Beogradu početkom godine smo se dogovorili oko mog transfera u srpsku reprezentaciju i organizovali sastanak sa predsednikom Rvačkog saveza Srbije gospodinom Željkom Trajkovićem, i Davorom Štefanekom. To je bila najbolja odluka u mom životu. Ponosan sam što sam srpski rvač.

Primetili smo da Željka Trajkovića zovete veliki gazda? Čini se da je on važna osoba u vašem životu. Kakav odnos imate sa njim?

- Željko Trajković je izuzetan čovek, pun razumevanja i podrške. Izuzetno ga cenim i poštujem. On je uvek verovao u mene, savetovao me i bodrio, bio podrška i mentor. Kao drugi otac u Srbiji. Nadam se da sam opravdao njegovo poverenje, a ovaj istorijski rezultat koji je reprezentacija Srbije ostvarila na Svetskom prvenstvu u Beogradu je, svakako, postignut zahvaljujući njegovom velikom i svakodnevnom angažovanju.

Srpska reprezentacija je postala multikulturalna, jer pored vas imamo i momke iz Gruzije (Datunašvili, Kadžaja) i Rusije (Madomedgadži, Cabolov). Kako se slažete i koliko vam je bilo teško, ili lako, da pronađete zajedničke teme, uprkos različitom kulturnom, verskom i društvenom statusu iz kojeg dolazite?

- Na samom početku nije bilo lako da se sporazumemo, ali su nas ljubav prema rvanju i posvećen rad odmah zbližili i tu smo našli zajednički jezik. Rvanje ne poznaje versku i kulturološku razliku, jer svako ko želi da doprinese ovom sportu i pravi rezultate uvek je dobrodošao i rado prihvaćen. Odnos u reprezentaciji je odličan, vremenom smo postali pravi tim, prijatelji sa zajedničkim ciljem i uvek spremni da pomognemo jedni drugima. Sada nemamo ni jezičku barijeru, a i odlično se poznajemo. Postali smo velika porodica, koja se svakodnevno bori za još kvalitetniji i uspešniji rvački sport u Srbiji.

Upravo vaš kolega sa strunjače, Zurabi Datunašvili je jednom rekao da u Srbiji želi da zasnuje porodicu. Možete li vi, takođe, da zamislite sebe i svoj život u našoj zemlji?

- Definitivno planiram da živim u Srbiji, i moja verenica je, takođe, veoma uzbuđena zbog ove odluke. Nakon profesionalne karijere, želja mi je da svoje znanje prenesem mlađim generacijama. Ukoliko dobijem priliku, daću sve od sebe da i u tom polju ostvarim najbolje rezultate. Srbija mi pruža osećaj mira i mogućnosti da napredujem u svakom segmentu svog života. Volim ljude ovde i verujem da ću kroz rad sa mladima uspeti da dam svoj doprinos u daljem  razvijanju i napretku ovog predivnog sporta.