NADICA BOŽANIĆ, NOVI BISER SRPSKOG TEKVONDA: U svemu što dotakne - najbolja

Zajedno su Nadica i Dragan bili gosti redakcije "Novosti", a za početak su se prisetili početka zajedničke saradnje, koja se već isplaćuje, a u budućnosti bi trebalo da bude još plodonosnija.

- Nadicu sam poznavao odranije, dok je još bila u TK Imperijum, tu je pravila odlične rezultate. U kadetskom dobu je bila "zverka", šampion Evrope, juniorski prvak sveta. Naravno, svaki turnir je drugačiji, imaćemo još šta da radimo. Trenira u klubu godinu i po dana, započela je seniorsku karijeru, pred njom je sjajna budućnost i dug put - priča za praznični broj "Novosti" popularni Gale Jović.

Na to se nadovezuje i Nadica, koja je prošlog septembra rešila da napravi drastičan rez.
- Pre nego što sam prešla u TK Galeb pojavila se sumnja, jer su rezultati počeli da mi stagniraju, krenula sam da se preispitujem, da li želim da se i dalje bavim tekvondom. Tada sam odlučila da treba da radim na drugačiji način, i da se posvetim maksimalno sportu. U startu smo osetili napredak. Skroz je drugačije kada si među juniorima nego u seniorima. Svi te posmatraju i prate, najmanji detalji mogu da te koštaju bodova i medalje - objašnjava mlada devojka iz Zemuna kako izgleda put do uspeha.

Može se reći da joj je pao kamen sa srca, jer je konačno probila led. I to kako, na najvećoj sceni našla se na najvišem stepeniku pobedničkog postolja.

- Na SP sam sumnjala u sebe, ali verovala sam Galetu u njegove metode i rad koji smo uložili do takmičenja. I on je verovao u mene i to se ispostavilo kao dobitna kombinacija. Neverovatno je to što u svakom trenutku zna kako da se postavi i priđe da ili meni ili Tijani Bogdanović ili bilo kom drugom takmičaru. Zna da me motiviše, nekad je "grublji", nekada mi podiže moral na drugačiji način, sve zavisi od situacije. Imamo odličnu komunikaciju i da nije bilo Galeta uz mene, sigurno ne bih dogurala do zlatne medalje. Baš u presudnoj borbi u četvrtfinalu, protiv Kazahstanke Kansel Deniz, inače drugog favorita, počela je bodovno da me sustiže, a ja sam se pogubila. Međutim, Gale me je "pročitao" i poručio da se smirim. Slušala sam savete i došla do uspeha i odličja - presrećna je Nadica.

Zato smo Jovića upitali za formulu uspeha.

- Nema tu posebne tajne, već dugo vremena radim sa istim stručnim timom. Imamo programe koje sledimo, posedujemo dobre vežbače koji nas slušaju pažljivo. Mi smo kao porodica, svi moramo da se slažemo, svaki šraf u mašineriji mora da bude zategnut da bi išlo dobro. Kada se pojave prepreke svi smo svesni da ne možemo da skočimo dva metra, i onda se prilagođavamo od takmičara do takmičara i od takmičenja do takmičenja. Taj put nije odmah crveni tepih, to je trnovita staza, pa onda dođete na drugi nivo, kao u igrici, onda imate novu prepreku, faktore na koje možete ili ne možete da utičete.
Kroz taj put prošla je i Božanićeva, jer je imala dilemu da li da nastavi da se bavi tekvondom, ali je velika ljubav prema sportu presudila.

- Teško je sportistima, koji se bave čitav život ovime. Treniram tekvondo od šeste godine, treba da razmišljam o životu nakon karijere, ali još nisam odlučila i nisam se nigde pronašla pa sam se zato vratila u sport - naglašava Nadica.

Elan joj daje kada vidi kolege i koleginice iz kluba koji sa ogromnim žarom pristupaju svakom treningu.

- Ono što me najviše motiviše je predanost koju pokazuju. Od prvog dana kada sam došla u tim meni se vratila energija i bunt želja za dokazivanjem. Kada vidim koliko "grizu", čak i kada imam loš dan i kada mi se ne trenira, vidim da svi daju sve od sebe ne možete da ostane ravnodušni. Zahvalna sam što imamo divan tim - pohvalila je svoje kolege.

Kada nije u sali za trening ili na takmičenju Nadica uglavnom tipične stvari kao i njeni vršnjaci.

- Često me pitaju za hobije, ali jednostavno nemam slobodnog vremena (smeh). Student sam treće godne na Univerzitetu "Union" za ekologiju i zaštitu životne sredine. Volim u slobodno vreme da obiđem prirodu, koju volim. Volim da čitam knjige, gledam filmove - nenametljiva je Božanićeva.

Trener Jović se nadovezuje:

- Ona ne voli da previše ističe sebe i to mi se dopada kod nje. Skromnost je njena vrlina. Svestrana je. Bila je vukovac u osnovnoj i srednjoj školi, najbolja u svemu što je dotakla, čita 50 do 100 knjiga godišnje iako nema previše vremena. Skromnost je njena vrlina izuzetna posvećena, svakako nije slučajnost što je šampionka - hvali svoju pulenku Gale.
To što ima tek tri sedmice odmora od ukupno 52 nedelje u godini, dalo je rezultate, a u dogovoru sa Jovićem prešla je iz slabije (63 kilograma) u jaču (73 kilograma). Istu, kojom je godinama vladala Milica Mandić.

- Imala sam želju da ostanem u nižoj kategoriji, jer mi se činila lakšom. Međutim, Gale je presekao, višu odlično poznaje, prepoznao je da će mi to najviše odgovarati. Nisam imala previše iskustva. Zlatna medalja je vetar u leđa. Kao i novi početak, jer sada znam da mogu. To što me proglašavaju njenom naslednicom ume da bude pohvala, ali je i opterećenje. Ispisala je istoriju, postigla mnogo toga, zato je veći pritisak. Ipak, trudim da se ne osvrćem na to da gradim svoje ime.

Sada vlada planetom, a protivnice će na nju gledati drugim očima.

- Zanimljiva stvar da sam toliko stegnuto nastupila na SP, da nisam radila uobičajene tehnike. Gale me je forsirao da nastavim, jer se one za to nisu spremale, tako da sam ja njih dobila na tehniku koju ne preferiram previše. Analiziraće borbe sa ovog prvenstva pa se nadam da ću sledeći put da ih iznenadim i vratim stari stil - sa osmehom kuje plan za buduće medalje.