ANALIZA "NOVOSTI" - VARLJIVO LETO 2022: Reprezentativni ekipni sportovi zabeležili najslabije rezultate od samostalnosti Srbije

Od 2006. godine i nezavisnosti, nijedno leto do ovog nije prošlo, a da se barem jedna (često i više njih) od pomenutih selekcija nije kući vratila sa pobedničkog postolja.

Mnogo se očekivalo i sada, međutim, dalje od 9. mesta se nije moglo, čime je upisan veliki neuspeh. Najviše se očekivalo od košarkaškog tima koji je sa Svetislavom Pešićem na klupi želeo da ponovi uspeh od pre 20 godina, kada je na SP u Indijanapolisu uzeto poslednje zlato.

KOŠARKAŠE JEDNA LOŠA ČETVRTINA ODVOJILA OD BORBE ZA MEDALjU

Svi su videli "orlove" na tronu, s obzirom na MVP kvalitet koji se našao u sastavu. Nažalost, preko Italije u osmini finala se nije dalo, iako je grupna faza okončana više nego ubedljivo, zbog čega je samo produbljen trofejni post (poslednja medalja je srebro na EP 2017).

Sa sličnim ambicijama smo otišli i na SP 2019, da bi osvajanjem 5. mesta doživeli bolno prizemljenje. Na OI u Tokiju prošle godine nismo ni učestvovali, nakon čega smo mislili da ne možemo da potonemo dublje, da bi ovogodišnji rezultat sa kontinentalne smotre servirao novo razočaranje naciji. Sveukupno, treće uzastopno takmičenje bez medalje sa tri različita selektora (Đorđević, Kokoškov, Pešić), dok smo pritom sebi u kvalifikacijama ozbiljno ugrozili plasman na SP, koje će se dogodine održati u Japanu, Indoneziji i Filipinima.

Očigledno je napravljeno mnogo grešaka u koracima, što demonstriraju i ne tako svetli rezultati mlađih selekcija, od kojih je samo reprezentacija U-18 uzela bronzu na EP. U najmanju ruku mlako. Pogotovo kada se pogledaju rezultati koje beleži španska košarka ovog leta u svim uzrastima.

Nema selekcije bilo muške ili ženske koja nije ušla u finale SP ili EP ove godine, počev od seniora, sve do kadeta (U-16). Samo naklon do poda i eklatantni primer značaja postavljanja zdravog sistema u funkciju. Domaći zadatak za sve, pogotovo za ljude iz Sazonove 83.

Tim pre pošto se prvi čovek naše košarke Predrag Danilović na prijemu bronzanih "orlića" žalio kako menadžeri, roditelji i vodeći ljudi klubova ne daju dozvolu mladim igračima da nastupaju za reprezentaciju. Kult očigledno više nije prisutan i to je predmet oko koga se treba pozabaviti što pre, kako se ovo stanje ne bi dodatno produbilo.

Pritom i videti na koji način vratiti značaj domaćoj ligi i centrima širom Srbije, kao i dozvoliti mladim igračima da dobiju potrebne minute u najznačajnijim godinama razvoja. Zato i razmisliti o ograničavanju broja stranaca.

VATERPOLISTI DOŽIVELI POTPUNU SMENU GENERACIJA 

Kod vaterpolista je potpuno druga priča. Povlačenjem šestorice "veličanstvenih" (Filipović, Prlainović, Mitrović, Aleksić, Gojko i Duško Pijetlović) ostavljena je velika praznina. Selektor Dejan Savić je ovog leta otvorio novu eru koja na sebi ima teret one prethodne.

Teško breme za poneti, što se i pokazalo ovogodišnjim rezultatima. Pored debakla na EP u Splitu i porazom od Francuza u osmini finala, "delfini" su osvojili i 5. mesto na SP u Budimpešti. Nije krio stručni štab na čelu sa Savićem razočaranje, kao ni igrači. Teško je igrati kada te cela nacija gleda kroz prizmu desetogodišnje dominacije tvojih prethodnika, a još teže kada sam sebi nametneš obavezu da ih imitiraš. Ne može se reći da smena generacija nije urađena planski, jer je Dejan Savić od kada je postao selektor na pripreme zvao najtalentovanije, od kojih su mnogi igrali uspešno Svetsku ligu, Svetski kup, Univerzijadu.

Međutim, letnja sezona je prošla traljavo. Zbog ubitačnog klupskog kalendara, ekipa je na SP otišla bez svežine, potom su se povredili Nikola Jakšić i Đorđe Lazić. Selektor uoči SP nije pozvao Nikolu Dedovića, posle Budimpešte slobodno leto dao je kapitenu Branislavu Mitroviću, tako da je u Splitu iz tokijskog tima imao samo Dušana Mandića, Savu Ranđelovića i Strahinju Rašovića. I malo ko im je davao šanse da će se domoći pobedničkog postolja. Tim pre što u timu nije bilo petorice igrača sa SP u Budimpešti.

Klubovi su od 2014. do 2019. bili u veoma teškoj finansijskoj situaciji, ali im poslednjih godina država pomaže. Polako se stvaraju centri u Šapcu, Kragujevcu, od prošle godine i u Valjevu. Pojavio se Novi Beograd, kao Bečej sa početka veka, sa željom za instant uspehom, počevši da vraća domaće igrače iz inostranstva. Lani je stigao do vicešampionskog mesta u Ligi šampiona, ove sezone ima još veće ambicije, a koliko će to doprineti razvoju reprezentativnog vaterpola videćemo.

Mlađe kategorije su se posle nekoliko godine bez medalja vratile na pravu stazu 2019. osvajanjem srebra na SP do 20 godine. Lani je selekcija do 20 godina postala svetski prvak, a do 18 evropski. Ove godine su srebro na SP osvojili momci uzrasta do 18 godina, a svetsku bronzu ekipa U-16, što pokazuje da mladi "delfini" plivaju u dobrim vodama.

ODBOJKAŠI U NAJTEŽOJ POZICIJI, NEMA NOVIH VEDETA

U nedefinisan momentum su upali odbojkaši, a u kom pravcu se u poslednje vreme kreću sve više deluje da će ona da preraste u strepnju za budućnost. Jedan od najiskusnijih u trenutnom sastavu Igora Kolakovića, Marko Podraščanin je nedavno u intervjuu za "Novosti" istakao da je igra u malom padu, jer se već deset godina ne menja startna postava nacionalnog tima.

Zato i ne iznenađuje glatki poraz od Argentine u osmini finala SP. Kolaković je 2013. za vreme svog prvog reprezentativnog mandata uveo pet novih igrača koji su podigli nivo igre i doveli Srbiju do bronzane medalje na EP u Danskoj. Posle njih se pojavio samo korektor Dražen Luburić, koji je kod Nikole Grbića maksimalno iskoristio šansu na F6 Svetske lige 2016, kada je osvojeno zlato. Od tada su i Grbić i Slobodan Kovač i sada Igor Kolaković pružali šansu mladima u SL i Ligi nacija, ali se niko nije nametnuo kao prelomni igrač.

Od generacije Atanasijevića, Jovovića, Kovačevića, koji su bili kadetski evropski i svetski prvaci i treći na juniorskom SP, nije se pojavila talentovana generacija. Godinama su klubovi kuburili sa finansijama i slabom ligom, tek se od pre nekoliko godina više ulaže, domaće takmičenje je sve kvalitetnije, ali čini se da mladi ne dobijaju šansu kao pre 10, 15 godina.

Na sve to, čelni ljudi našeg saveza svake godine imaju sve veći problem sa privlačenjem nove dece u školice odbojke i pored trogodišnje akcije "Moj prvi smeč", koja za cilj ima upravo to.

Očigledno je to gorući problem srpske odbojke, zbog čega i ne bi trebalo da čudi ono do čega je to dovelo. Od mlađih selekcije su vredan rezultat ovog leta napravili jedino kadeti kao četvrtoplasirani u Evropi, međutim ne treba smetnuti sa uma da ni ranijih godina nije bilo ništa bolje pa su svejedno u seniorskom uzrastu pravljeni uspesi.

Na sve to i rukometaši su početkom godine osvojili tek 14. mesto na EP u Slovačkoj i Mađarskoj, čime su upotpunili neslavnih 365 dana za ekipni reprezentativni sport. Ruku na srce, nisu oni ni bili posebno uspešni od samostalnosti, ali istorijski rezultati mlađih kategorija (juniori treći u Evropi) i dovođenje Tonija Đerone za selektora seniora je napokon pomerilo stvari sa mrtve tačke.

Najlakše bi bilo da je sve ovo tek privremeni "bag" u sistemu koji će glavni inženjeri brzo otkloniti. Međutim, neki potezi ukazuju da se možda radi o ozbiljnijem kvaru za koji je neophodno dugotrajno servisiranje i optimizacija. Ako je, pak, to slučaj, potrebno je što pre početi sa uklanjenjem "virusa", kako se ne bi došlo u situaciju da ostanemo za zastarelom verzijom softvera. 

Bonus video: KAD DRŽAVA BRINE O ŠAMPIONIMA! Kako su se nizali uspesi Srbije u 2021.