SVETISLAV VERKIĆ: Sve skockano za zvezdicu
APSOLUTNI vladari rukometne Srbije, već devet godina zaredom, i u tek minuloj sezoni su potvrdili dominaciju koja se retko viđa i na terenima svih meridijana. Rukometaši Vojvodine su načinili fantastičan niz od devet usastopno osvojenih pehara šampiona države i na osnovu prve titule prvaka, osvojene 2005. godine, prišili zlatnu zvezdicu na klupski grb.
Foto: Privatna arhiva
Jubilarni trofej kruna je fenomenalnih partija za bodove izabranika stratega Borisa Rojevića i njegovog stručnog štaba, ali i klupske uprave, prijatelja šampiona sa Slane bare i neizostavnih navijača koji su na svakom meču pružali fanatičnu podršku rukometašima.
Svetislav Verkić, legendarni golman, uzdanica Novosađana i kapiten tima, šampionat ocenjuje najvišom brojkom i naglašava da je cilj osvojiti šampionski pehar za "zlatnu zvezdicu" ostvaren na radost svih u i oko kluba.
- Ovo je bila jedna od uspešnih sezona, kakve su bile i one u prethodnih osam godina - kaže Verkić. - Najznačajnije nam je svima to što smo zaokružili ciklus od 10 šampionskih titula za zvezdicu, koja nam je bila ambicija. Istina, imali smo niz neželjenih okolnosti, česte povrede, pa kovid pandemija, izgubili nesrećno finale u Kupu Srbije... Ali i pored toga, uspeli smo da stignemo do cilja. Bilo bi još bolje da nije ostao taj žal za peharom u najmasovnijem takmičenju, jer bi u tom slučaju sve bilo idealno. Međutim, sezona je apsolutno uspešna, jer kada Vojvodina osvoji titulu, u tom slučaju obezbeđuje i budžet za klub za narednu godinu. Kažem, bilo bi lepo da je dupla kruna, ali to je sport.
ŠAMPIONI
RUKOMETAŠI Vojvodine su prvu titulu šampiona države osvojili 2005. godine, a niz od devet uzastopnih šampionskih pehara krenuo je 2013. U ovoj šampionskoj generaciji su: Svetislav Verkić i Ahmed Amin Bedui (golmani), Mladen Šotić, Nikola Kovačević, Gregor Ocvirk, Bojan Rađenović, Miljan Bunjevčević, Branko Tomić, Nejc Žmavc, Milan Mirković, Simo Šijan, Nemanja Pribak, Aleksa Kljajić, Darko Milenković, Jovica Nikolić, Srđan Milić i Nemanja Ratković. U stručnom šabu su, pored Borisa Rojevića, Dragan Kukić, Milan Mirković, Dejan Aničić, Igor Delibašić i Nemanja Stanković. Predsednik kluba je Milan Đukić, a direktor Darko Jevtić.
Za Verkića, koji je u Vojvodini 4-5 godina, neuspeh u finalu Kupa je prvi poraz u borbi za pobednički pehar. Jer, Novosađani su, kako kaže, od 12 mogućih, osvojili 11 trofeja u prvenstvu i Kupu.
- Vojvodina verovatno neće biti više nikad u ovom sastavu. Imali smo, kažem, bezbroj kadrovskih problema, kao da je "horor sezona", jer u 80 odsto utakmica nismo nastupili u kompletnom sastavu.
Na gol Vojvodine stao je pre četiri i po godine, u isto vreme kada je i trener Boris Rojević seo na klupu.
- Otkako je preuzeo ekipu, jasan je njegov pečat. Reč je o sistemski napravljenoj čvrstoj odbrani, na kojoj se sve zasniva, a iz toga proizilaze tranzit u polukontre i kontre, što je prepoznatljiva igra Vojvodine. Imamo odlična krila, koja realizuju i daju šansu igračima da za trenutak predahnu. Takođe, imamo i pozicioni napad, odličan, rekao bih, a uz sve to osnova je svlačionica i atmosfera među igračima i stručnim štabom. Smatram da je upravo ta hemija između nas doprinela odličnom uspehu. Recimo, pogledajte samo Pariz, koji ima fantastinu ekipu od fenomenalnih pojedinaca, igrača svetske klase, a ne može da uzme Ligu šampiona jer im očigledno nedostaje zajedništvo i neophodna hemija.
PEHAR
RUKOMETAŠI Vojvodine podigli su pehar namenjen prvaku države. Jovici Nikoliću, beku novosadskog kluba, trofej ARKUS lige uručio je Milorad Šolević, direktor superligaškog takmičenja, a prelazni pehar je kapitenu Svetislavu Verkiću uručila Milena Delić, predsednica Rukometnog saveza Srbije. Medalje igračima i stručnom štabu dodelili su Milorad Šolević, direktor ARKUS lige, i Zoran Tijanić, pomoćnik direktora ARKUS lige.
Kapiten naglašava da Vojvodina ima i sjajno rukovodstvo i da se u klubu tačno zna ko šta i kako radi.
- Ma, sve je skockano na pravi način, svako radi svoje, ne petlja se u tuđ posao, ali zato ga podržava u svim aspektima. To je recept i to je potvrda da nešto što daje rezultat ne bi trebalo menjati. Takođe, uvek smo imali odličnu okosnicu tima, nikad nismo dovodili veliki broj igrača, osim adekvatnih zamena.
Deseta titula šampiona je žestoko proslavljena po tradiciji, svečanom večerom uz "živu muziku".
- Tradicija svake godine u Vojvodini je da posle posle svakog osvojenog trofeja, najpre slavimo u svlačionici, zatim i u autobusu, a kruna je zajednička proslava svih u klubu. Za tu priliku idemo u jedan novosadski restoran, rukovodstvo kluba zakupi ceo lokal, svi se okupimo, opustimo i damo sebi oduška uz muziku i pesmu.
Ambicije ekipe sa Slane bare su da i u narednoj sezoni nastavi put uspeha, ali će biti lišena usluga neprikosnovenog golmana i kapitena. Jer, on iz prvaka Srbije, prelazi u redove prvaka Izraela.
ROJEVIĆ: SLAVIMO, A OSTAO ŽAL ZA KUPOM
BORIS Rojević, trofejni strateg Novosađana, naglasio je da su njegovi izabranici odigrali fenomenalnu sezonu i posebno istakao da je ponosan na momke sa Slane bare.
- Zaista sam prezadovoljan učinkom - kaže Rojević. - Naš cilj je bio da stignemo do desetog trofeja šampiona Srbije i prišijemo dugo čekanu zlatnu zvezdicu. Uspeli smo, ostvarili klupske ambicije na radost svih nas i naših navijača. Ostao je žal što nismo uspeli da dođemo do novog trofeja nacionalnog Kupa, ali smo brzo stavili u arhiv poraz protiv Metaloplastike i sa nekoliko rutinskih pobeda došli do nove, željene titule. Nameravamo da nastavimo i u narednim sezonama, pre svega sa dobrim igrama.
- Mislio sam da ću karijeru završiti u Srbiji, ali stigla je odlična ponuda iz Izraela i u dogovoru sa suprugom, ćerkom i sinom, odlučio sam da ne propustim šansu. Reč je o šampionu Izraela, klubu Šapoel Ašdot, kojem ću se priključiti početkom avgusta. Imam 41 godinu (11. juna je rođendan) i ne razmišljam o završetku karijere. Meni su godine samo broj, a pokazatelj je teren i fizička sprema, odnosno način na koji se sportista odnosi prema telu. Zašto bih prekidao karijeru kada se zna da su golmani kao vino: kasnije sazrevaju i duže traju. Želja mi je da taj ugovor na dve godine odradim najbolje moguće i posle toga, ako sve bude u redu, neću reći da je kraj. Kroz celu karijeru me povrede nisu pratile, imam iskustvo i golmansku mirnoću. Pre svega toga, sa porodicom, posle dve godine pauze, idemo zajedno na more - zaključio je Verkić.