NESVAKIDAŠNJI PUT ĆERKE MATEJE KEŽMANA: Bila vrhunska atletičarka i fudbalerka, opredelila se za manekensku karijeru (FOTO)

Novosti online 27. 01. 2022. u 10:43

PORODIČNI gen, predodređenost za sport, uz uspehe koje je naš proslavljeni fudbaler Mateja Kežman ostvarivao na terenima širom Evrope, doprineli su da se u DNK njegove ćerke Aleksandre takođe utka zlatna nit.

FOTO: Atletski savez Srbije

 Od prvog izlaska na atletsku stazu treneri su u njoj videli izuzetan talenat, što je i potvrđivala iz treninga u trening. Sudbina je odredila da skok udalj, koji je planetom proslavila naša Ivana Španović, zameni preponama i počne da osvaja medalje. Međutim, u momentu kada je trebalo odlučiti između sporta i fakulteta, put ju je odveo na akademsku stranu, paralelno gradeći i međunarodnu manekensku karijeru.

Talentovana devojka iz Beograda, koja je nedavno napunila 18 godina, uprkos ovoj "promeni pravca" i dalje čuva atletiku u srcu. Prati svako veće takmičenje, a sa velikom radošću očekuje početak Svetskog prvenstva u dvorani u Beogradu, od 18. do 21. marta, kada će vedete kraljice sportova iz celog sveta stići u našu prestonicu.

Rado se odazvala na poziv da obiđe atletsku dvoranu na Banjici, gde je nekada dolazila svaki dan na treninge, i za kameru podeli svoje utiske o lepoti ovog sporta. A tamo, draga i poznata lica. Među prvima ju je ugledala Mira Stojanović, jedan od najvećih atletskih stručnjaka koje imamo. Roditeljski zagrljaj i reči podrške. Jedna za drugom.

- Aleksandra je bila izuzetno talentovana. Jako brzo je shvatila suštinu ovog sporta, bila je vredna i njen napredak je obećavao. Iako mi je žao što nije više u atletici, ponosna sam na to u kakvu je devojku izrasla i nadam se da je upravo u ovom sportu naučila lekcije koje će joj pomoći u životu - rekla je Mira, u pauzi treninga.

FOTO: Atletski savez Srbije

Mnogo je stvari koje je naučila na atletskoj stazi, odgovorila je Aleksandra. Ali, pamti jednu koja je na nju ostavila poseban utisak.

- Naučila sam se strpljenju i to je za mene najvažnije. Naučila sam da ne žurim, da će sve doći na svoje, baš kao i rezultati, ako si disciplinovan, organizovan, vredan, ako veruješ u sebe. I ako imaš dovoljnu dozu sreće u važnim trenucima. A onda se sve to vremenom spoji u jedan fantastičan osećaj. Prosto, kada znaš da si toliko napredovao i da je sve došlo na svoje, onda se i treninzi i odricanja na kraju isplate. Najlepša stvar je u tome što ti atletika pomogne da pronađeš sebe, i da ti bude prijatno u tome šta radiš. Dobra stvar za mlade ljude jeste pozitivna atmosfera na treningu, ali i uloga trenera koji je uvek tu i da vam pomogne oko privatnih stvari i da vas motiviše - kaže Aleksandra.

Atletika je bila tvoj izbor godinama i pokazivala si ozbiljan napredak. Zašto si se odlučila baš za ovaj sport?

- Od malena sam se bavila sa nekoliko sportova, među kojima je bilo jahanje, pa čak i fudbal koji sam trenirala zbog oca i prijatelja. Atletiku sam počela da treniram najviše zbog drugarice sa kojom sam došla u AK Partizan. I ovaj sport mi se mnogo svideo, bila je to ljubav na prvi pogled. Trčanje mi je prijalo i sa godinama sam ovaj sport volela sve više i uvidela sve pozitivne efekte koje ima na mene.  

FOTO: Atletski savez Srbije

Kojom si se disciplinom bavila?

- Moja prva disciplina je bila skok udalj. Skakanje u pesak me je fasciniralo, nešto zanimljivo, drugačije za mene u tom trenutku. Ali posle određenog vremena sam se ipak odlučila za prepone, i tu u potpunosti pronašla.

Imala si pet treninga nedeljno. Kako su izgledali ti treninzi?

- Treninge sam imala svaki dan osim subote i nedelje, s tim što smo subotom uglavnom išli na rastrčavanje ili u teretanu. Treninzi su bili vrlo intenzivni svakim danom, ali sreda je bila najnapornija, to se zvalo deonice. Tada smo trčali najviše, a ponedeljkom i utorkom smo se praktično spremali za sredu. Stvarno ostaviš dušu na stazi, ali je sve to imalo svoje čari i zanimljivosti.

FOTO: Atletski savez Srbije

Ako su deonice bile najteže, koja ti je vežba bila omiljena?

- Trčanje na 60 i 200 metara. Tome sam se baš radovala jer mogu da dam sve od sebe, pogotovo ovde u dvorani. Mogu da iskoristim moju brzinu, pošto ja nisam dugometraš i odgovara mi kad je tako kratko i eksplozivno. Na taj način izbacim na stazi sav stres i sve što mi se desilo tog dana.

Da li su naporniji treninzi u atletici, u odnosu na neke druge sportove, kao što je fudbal koji poznaješ zbog oca?

- U odnosu na fudbal mogu da kažem, pošto imam porodične gene. Gledam mog starijeg brata i mog dečka, oni se jako intenzivno bave sportom i mogu stvarno da kažem da su i atletika i fudbal jako zahtevni sportovi. Ipak, ne mogu da kažem da li je atletika lakša ili fudbal teži zato što sve može da se posmatra na svoj način.

FOTO: Atletski savez Srbije

Kog atletičara ili atletičarku bi izdvojila, bilo po rezultatima, ponašanju, izgledu? Ko je na tebe ostavio utisak?

- Ivana Ilić, ona trči sprint na 60 metara i biće učesnica dvoranskog Svetskog prvenstva ove godine. Navijaću za nju svim srcem sa tribina Arene. Ona je pokazivala izuzetne rezultate tokom svih ovih godina dok sam trenirala. I moram da pomenem Tijanu Japundžić, moju drugaricu iz kluba, zato što je ona, iako jedna od mlađih, pokazivala sjajne rezultate i obarala sve rekorde u ovoj dvorani. Tijana me je motivisala da pokušam i ja da oborim rekorde i da budem najbolja verzija sebe.

Šta bi još najviše volela da gledaš na Svetskom prvenstvu koje se u Beogradu održava od 18. do 20. marta?

- Prvo želim da kažem da se jako radujem što će Svetsko prvenstvo biti održano u mom gradu. To je ogromna stvar za naš sport i za promociju atletike. Svi najbolji takmičari planete će biti na jednom mestu, i svako ko voli sport ne sme to da propusti. Planirala sam da idem sa mamom i mlađim bratom. A od disciplina... Uživaću u svemu, zaista, a možda najviše u štafetama 4x400 ili 4x200 metara. Biće to spektakl - zaključuje Kežmanova.

Pogledajte više