CRNOGORCI IH UKRALI SRBIMA, PA IZGUBILI PREKO NOĆI: Nestvarna priča svetskih prvaka koji su šokirali region

Nikola Mitro i Bogdan Marojević su momci koji su do juče bili anonimni, a, nažalost, i "sutra" će biti tako.

Svetski prvaci iz Poljske u tekbolu uživaju u slavi, bar nekoliko ovih dana, ali njihova priča je za rubriku "Verovali ili ne". Obično rade razne poslove kako bi skupili novac da putuju na takmičenja i treniraju ono što vole.

Nikola Mitro je upravo to ispričao u intervjuu za "Sputnjik".

– Nije nama ovo prvi put da smo prvaci sveta. Još 2018. godine smo bili najbolji u dublu samo pod zastavom Crne Gore, rekao je Marojević koji je sa Mitrom u finalu u Poljskoj savladao Rumune Apora Đorđejaka i Sabolča Ilješa 12:7, 9:12, 12:3.

Rođeni Novosađanin je otkrio kako se desilo to da obuku dres Crne Gore i proslave tu državu u ovom sportu.

– Razlog što smo 2018. godine igrali za Crnu Goru, a ne za Srbiju bile su ucene. Neki ljudi sa Uba pre nas su ušli u ovaj sport i tražili nam 2.000 evra i 80 odsto od nagrada na turniru da igramo za Srbiju. Odbili smo, naravno. Nismo mi nikakvi bogataši. Zbog Bogdanovog porekla i veza u Fiteku igrali smo za Crnu Goru. Bilo je to naše prvo Svetsko prvenstvo i odmah zlato u Remsu. Čak smo se i sastali sa tim momcima sa Uba i pobedili ih rezultatom 20:4. Tada su bila drugačija pravila, igralo se do 20, sada do 12. Kada sam već pomenuo Ub, eto da kažem i da je Nemanja Matić kupio prvi sto za tekbol još davne 2014. godine.

Crna Gora je dobila šampione, ali isto tako ih je izgubila "preko noći".

– Kada smo postali prvaci sveta bili smo na razgovoru kod Nikole Janovića, ministra sporta Crne Gore, i to smo otišli na sopstvenu inicijativu. Seli smo u kola, prevalili za 12 sati put od 700 kilometara, a čovek nije hteo ni da se slika sa nama jer nije bila zvanična poseta. Nismo tražili nikakve penzije niti bilo šta drugo, već samo pasoše kako bismo mogli da se takmičimo i dalje. On je rekao dobro, videćemo, javiću vam se... Naravno, nikada se nije javio. Tu celu godinu smo zbog Fiteka (Svetske tekbol organizacije stacionirane u Mađarskoj) igrali za Crnu Goru, ali onda je usledio poziv Fiteka gde su nam rekli da više ne možemo da igramo jer nemamo pasoše. Poručili su nam da će nam dozvoliti da se vratimo da igramo za Srbiju jer smo potrebni ovom sportu, s obzirom na to da smo uz Mađare najbolji na svetu.

Novi povratak u rodnu Srbiju, neviđeni rolerkoster.

– Ljudi sa Uba su otišli iz Saveza, sada su tu ljudi iz Novog Sada, a pošto smo iz istog grada brzo smo se povezali preko zajedničkih prijatelja i dogovorili. Od juna 2020. godine smo reprezentativci Srbije, a prvi turnir odigrali smo u septembru, bio je to turnir nacionalne serije.

I dalje muku muče sa finansijama svetski prvaci u tekbolu.

– Nemamo i dalje sponzore. Mi jesmo dvostruki prvaci sveta u dublu, Bogdan i ja, ali od tekbola ne može da se živi. Tražimo sponzore, a uporedo i posao. Suština priče je da ako ne uspemo da ih nađemo i počnemo da radimo, bar u mom slučaju, tekbol će pasti u drugi plan. Zaradimo mi nešto, ali samo na najvećim takmičenjima kao što je Svetsko prvenstvo. Recimo da smo sada inkasirali tri programerske plate, što realno nije ništa specijalno, ako uzmete u obzir da smo prvaci sveta. Svaki turnir plaćamo sami: smeštaj, prevoz, gorivo, PCR test ili antigenski, hranu. Evo, ove godine smo odigrali šest ili sedam turnira, nije da nismo zaradili, ali naši ukupni troškovi bili su 270 hiljada dinara, a na pet od sedam turnira gde smo učestvovali nagrada je bila 400 dolara. Moramo da igramo pomenute turnire zbog bodova i rang-liste. Ne isplati se baviti se ovim sportom ukoliko niste u samom vrhu.

Nažalost, tekbol je sport koji malo koga zanima...

– Pokušavamo da nađemo sponzore, ali nikoga ne zanima tekbol. Poslali smo preko 500 mejlova i ništa zasada. Taj sport bi trebalo 2028. godine da se nađe na Olimpijskim igrama i već sada je u ekspanziji. Tražim posao, ne bih voleo da ga nađem jer će tekbol pasti u drugi plan. Ali, ako ne bude svake nedelje turnir, počeću da radim bilo šta, makar raznosio pice. Nismo Bogdan i ja jedini u ovakvoj situaciji. Imamo primer naše džudistkinje Milice Nikolić koja je bila peta ja mislim na Olimpijskim igrama u Tokiju, a leti na Štrandu radi kao spasilac - zaključio je na kraju intervjua za Sputnjik prvak sveta u tekbolu Nikola Mitro.

BONUS VIDEO