ŠAMPION I NA KONKURSU: Legendarni vaterpolista Slobodan Nikić prvi strani trener u istoriji Vašaša

I kao i sve velikane, i njega je klupa magično privlačila, a svoju prvu veliku šansu dobio je nedavno u slavnom mađarskom Vašašu, gde je postao prvi strani stručnjak u klupskoj istoriji.

- Desilo se iznenada. U junu mi je istekao ugovor sa Ferencvarošem, gde sam radio sa mlađim kategorijama i pomagao prvoj ekipi. Letos me je Miloš Korolija pozvao da radim sa njim sa našom selekcijom do 17 godina, koja je osvojila evropsko zlato. U jednom trenutku bilo je priče da li ću ostati da radim u Srbiji ili da se vratim u Budimpeštu. Bila je opcija i da odem u Australiju, ali to je na dugom štapu. Sa suprugom i decom odlučio sam da ostanem u mađarskoj prestonici. Desilo se da Vašaš smeni trenera, raspiše konkurs, ja se prijavim i oni se odluče za mene - priča za "Novosti" Slobodan Nikić.

Neobično je da neki klub preko konkursa traži prvog trenera.

- Nije to čest slučaj, ali su sponzori, ljudi u klubu, hteli da vide šta kandidati nude, kakve su im ideje, programi i filozofija igre. To je trajalo dve-tri nedelje. Bilo nas je sedmorica, a ja sam imao dva duga razgovora i dobio šansu - objašnjava Nikić.

Nekadašnji centar "delfina", olimpijski pobednik iz Rija, višestruki evropski i svetski prvak, objašnjava kako danas vidi igru kojoj je posvetio ceo život.

- Moja filozofija je da se igra mnogo brži vaterpolo što je nehumanije za igrače, ali takav je danas trend. To možemo da vidimo kod Španaca, Italijana, koji su malo unapredili igru. Hvala bogu, mi smo na talasu naših najboljih igrača osvojili olimpijsko zlato. Evidentno je da se menja vaterpolo. Pošto sam ovde već pet godina želim da napravim neki miks srpskog i mađarskog vaterpola, njihovog talenta i naše čvrstine, dobre odbrane, pokreta. To sam pokušao da prenesem ljudima iz Vašaša i njima se ta koncepcija svidela. Malo je nezgodan momenat, moram da se prilagodim ekipa, kao i igrači da se naviknu na moj rad.

Nikićev razvoj je prirodan, jer je krenuo da radi sa najmlađima.

- Hteo sam prvo da vidim da li me to interesuje, da li stvarno mogu da dođem na taj nivo da mogu da se posvetim potpuno trenerskom poslu. Video sam da me to ispunjava, da mogu da budem uspešan. Iskreno, nisam se nadao da ću brzo postati prvi trener. I to da budem prvi stranac u istoriji jednog Vašaša, koji je imao velike igrače. Sigurno je da postoji skepsa kako će sve to da prođe, ali se ne plašim, spreman sam da dam sve od sebe i da svima pokažem da vredim. A vreme je pravi sudija, rezultat najmerodavniji, tako da ćemo na kraju sezone da sumiramo kako je bilo - priča Nikić.

Popularnog Bobu u klubu su dočekali naši zlatni delfini Branislav Mitrović i Sava Ranđelović.

- Imam dva momka za primer, dvostruke olimpijske šampione, koje jako dobro poznajem, koji mi nisu bili samo saigrači, nego i dobri prijatelji. Pomažu mi da se prilagodim.

Na meni je da napravim sa njima odnos uvažavanja, poštovanja, jer se zna kako funkcioniše relacija trener - igrač. Polako se uigravamo, gledamo da napravimo dobar ambijent kako bismo što bolje trenirali i bili što bolji u bazenu - podvlači Nikić.

Savić je za izučavanje

TROFEJNI vaterpolista priznaje da je veoma emotivno doživeo trijumf "delfina" na Igrama u Tokiju.
- Iskreno, plašio sam se da li će to moći da se izvede, ali ova generacija je pokazala nestvaran kvalitet koji poseduje i timski duh koji su gradili godinama, još dok sam ja bio deo priče. Ti momci su zaslužili da budu olimpijski šampioni. Toliko godina smo čekali na ta olimpijska zlata i desilo se dva puta zaredom. Dejan Savić je uspeo da napravi nešto nemoguće, maltene da se izučava kako je uspeo da to izvede. Ne znam da li postoji trener u svetu koji ima takav odnos pobeda i osvojenih medalja - kaže Nikić.