MIODRAG MARJANOVIĆ O KOŠARCI U AFRICI: Vrač je meni iza leđa davao igračicama halucinogene čajeve
MIODRAG Mića Marjanović (73), iskusni košarkaški strateg iz Vršca, gotovo dve decenije radi na popularizaciji i unapređenju košarke u Africi.
FOTO: J. J. Baljak
Na taj nepredvidivi kontinent još 2003. otišao je kao izaslanik FIBA sveta, a sve što je za to vreme tamo doživeo - od mukotrpnog rada na nepodnošljivim afričkim vrućinama i suočavanja sa tamošnjim (nama čudnim) verskim običajima, do neplaniranih safarija i borbe za goli život u buktinji građanskog rata - moglo bi da stane u jedan dobar avanturistički roman.
NA BALU KOD PRVE DAME
MARJANOVIĆ je veoma cenjen u svim zemljama u kojima je radio, a najveću slavu stekao je u Maroku, gde je dve godine bio trener reprezentacije. Tamošnja nacionalna televizija napravila je film o njegovom životu, dok je u Obali Slonovače, kao poseban gost, bio na balu povodom 60. rođendana supruge predsednika države.
Ovaj vremešni Vrščanin se u Afriku uputio zbog činjenice da tamo još uvek leži netaknuto košarkaško zlato, koje treba na vreme pronaći i kvalitetno izbrusiti, ne sluteći sa kakvim će se sve izazovima suočiti. Već na prvom koraku, u Senegalu, bio je sapleten, ali ga to, kao svakog Srbina, nije navelo da odustane, već se uhvatio ukoštac sa
specifičnim mentalitetom Afrikanaca i rešio da ga promeni. I, iako su mu mnogi govorili da je to neizvodljivo - uspeo je. Makar za mrvicu.
Senegal, u kom je proveo dve godine, bio je pravi ispit za njega. Novac koji je FIBA uplatila tamošnjoj federaciji, kako bi se sa ženskom reprezentacijom popeo na tron
Afrike i tako plasirao na OI u Atini - nestao je. Kasnije se ispostavilo da su ga proneverila prva dva čoveka federacije, uplativši svojoj deci školovanje u inostranstvu, što je za njega bio veliki šok. Uz to, paralelno sa njim, ali bez njegovog znanja, nacionalni tim je vodio i marabu - svojevrsni vrač, bez čijeg delovanja čak ni predsednik države ne povlači svoje poteze.
- Federacija je na završni turnir u Mozambiku povela svog marabua, ali drugim avionom, kako ja ne bih primetio da se tu nešto dešava. On je poneo specijalnu vodu, kojom je
kupao igračice pred utakmicu sa domaćinom turnira, davao im halucinogene čajeve i
crtao šare po rukama, koje su one prekrivale znojnicama. Igrale su kao bez svesti, a ja nisam znao o čemu se radi. Posle meča, sve su pale u komu, bela pena im je išla iz usta. Bio sam u šoku. Tada mi je fizioterapeut sve priznao - sa nevericiom nam prepričava svoje nesvakidašnje iskustvo.
FANTASTIČNE PREDISPOZICIJE
- AFRIKANCI se rađaju sa neverovatnom fizičkom predispozicijom da budu dobri sportisti, jer imaju specifična mišićna vlakna, koja im daju eksplozivnost, pa mogu brže da krenu u sprint ili skok u odnosu na belce. Ali, taj potencijal treba nadgraditi znanjem - konstatuje Marjanović.
- Da bi neko postao mađioničar sa loptom, nisu mu potrebni idealni uslovi. Dovoljni su samo parče betona i lopta, i da se isti pokreti ponavljaju dok se ne usavrše. Potom sledi učenje individualne i kolektivne taktike, što je teži deo
posla. Tada samo najbolji isplivaju na površinu.
Tu utakmicu su izgubili na način koji je bio moguć samo u Africi - tako što je protivnička igračica ustala sa klupe i gurnula Senegalku, koja je sama išla na polaganje za pobedu. Sudije su bile suspendovane, jer to nisu sankcionisale, ali je Mića, ipak, ostao bez životne šanse da ode na OI. Dobio je, međutim, životnu lekciju, što mu je mnogo pomoglo u daljem radu na tom nepredvidivom kontinentu.
Kao svojevrsni košarkaški mesija obišao je preko 40 afričkih zemalja i košarkaško znanje usadio u više desetina hiljada trenera i mladih igrača, a najbolje pojedince sa ponosom je slao u Evropu i NBA. Više puta je sa reprezentacijama koje je vodio osvajao
medalje na kontinentalnim šampionatima i prvenstvu arapskih zemalja, ali je najponosniji na to što se sa muškim i ženskim nacionalnim timovima Gabona, prvi put u njihovoj istoriji, plasirao na završnicu Prvenstva Afrike 2015. godine.
- Za njih je bilo pravo čudo što je zemlja od svega dva miliona stanovnika, koja nema čak ni nacionalnu ligu, uspela da uđe među osam najboljih, od ukupno 66 zemalja u Africi. To i jeste veliki rezultat, ali se pamte samo osvajači. Zato je, rezultatski gledano, moj najveći uspeh to što se 2010. Obala Slonovače plasirala na SP u Turskoj. Sledeće go-
dine to su uradili i juniori, ali nisu otišli, jer je u zemlji izbio građanski rat - objašnjava Marjanović.
Upravo taj puč u Obali Slonovače mogao je da ga košta glave. Četiri dana se od pucnjave krio u svom stanu, bez dovoljno hrane, nakon čega su ga francuski vojnici tenkom odveli u vojnu bazu, u kojoj je proveo još četiri dana. Zahvaljujući volonterki Crvenog krsta iz
Švajcarske, u kojoj je pre Afrike Mića radio kao trener ženske reprezentacije, uspeo je da se transportnim avionom prebaci u logor u glavnom gradu Senegala, Dakar.
- Tu me je, sticajem okolnosti, jedan Senegalac prepoznao kao nekadašnjeg trenera njihove reprezentacije, pa mi je pomogao da kupim kartu za Pariz, te sam se bezbedno vratio kući. U suprotnom, ko zna kako bi se i kada ta priča završila - sada uz osmeh priča o tom
događaju.
OBLINE DA BI SE UDALE
PONOSAN je naš sagovornik što je 2007. bio među onima koji su inicirali i uspeli da dogovore da Kup šampiona svih arapskih zemalja prvi put igraju i - žene, za koje, inače, u muslimanskom svetu i dalje važi pravilo da moraju da
imaju velike obline, kako bi se dobro udale.
- Da bi dobile široke bokove, one oko 17. godine, kada je vreme za udaju, moraju da jedu mnogo više hrane nego obično, čime gube brzinu i eksplozivnost, pa od njihove karijere
tokom braka nema ništa. A napravile bi pravi bum u Evropi i Americi, jer imaju ogroman potencijal - objašnjava Marjanović.
Uprkos svemu, on se Africi i dalje vraća. Zadovoljan je rezultatima svog minulog rada, ali, kaže, posla još uvek ima. Samo čeka da se epidemiološka situacija stiša, pa da, iako je već zagazio u osmu deceniju, krene na neki novi zadatak, koji će FIBA staviti pred
njega. Još uvek, kaže, može da se spusti u košarkaški stav i da na predavanjima lično demonstrira pojedine vežbe. Kada to ne bude bio u stanju, okačiće patike o klin i vratiti se u svoj Vršac da mirno provede penzionerske dane.
BONUS VIDEO: KAD DRŽAVA BRINE O ŠAMPIONIMA! Kako su se nizali uspesi Srbije u 2021.