KORNELIJUS HADSON I NOA BLEKVEL - Prvi Amerikanci u istoriji KK Zdravlje: "Nismo znali gde dolazimo, dopada nam se Leskovac"

Igor MITIĆ

23. 12. 2021. u 14:05

KADA su seli u avion i krenuli put Srbije Amerikanci Kornelijus Hadson (27) i Noa Blekvel (25), dvojica internacionalaca koja igraju za leskovački KK Zdravlje, ništa nisu znala o zemlji i gradu u koji dolaze.

FOTO: KK Zdravlje

Ni sada to nije mnogo drugačije, jer su obojica posvećena sportu u koji su zaljubljeni i kroz koji pokušavaju da izgrade svoje profesionalne karijere.

U Leskovac je iz Sakramenta prvi stigao Noa. Ovo je njegova prva profesionalna sezona, dok je Hadson iz Dalasa, posle Vejk foresta, igrao u Portoriku, Dominikanskoj Republici i Kanadi. Obojica su u grad na Veternici došla zahvaljujući treneru Lazaru Spasiću i njegovim kontaktima koje je ostvario dok je preko okeana bio na usavršavanju. Prvi su u istoriji leskovačkog sporta koji su došli iz Amerike i prvi koji su zaigrali za KK Zdravlje. Sa tom činjenicom obojica zbijaju šale, uz komentar da će bar po nečemu ući u istoriju.

- Dugo sam razmišljao dok nisam seo u avion i krenuo ovamo, ali sam na to gledao kao na sjajnu priliku da igram dobru košarku i trudim se da se potpuno dam na terenu i da opravdam očekivanja, iako nisam imao ideju gde ja to zapravo idem - ističe Kornelijus, koji jedva da ume da izgovori ime grada za čiji klub nastupa u Košarkaškoj ligi Srbije.
I Noa je ovu odluku doneo uveren da mu je to prilika da se dokaže, iako obojica još uvek nisu u potpunosti svesna gde je Srbija na košarkaškoj mapi Evrope. Malo toga znaju i o našem kontinentu uopšte.

- Znam za igrače koji su odavde došli u Ameriku. Znao sam da se ovde igra dobra košarka i došao sam da radim na sebi i na svojoj igri, jer u Americi baš i nema mnogo prilika za dokazivanje - dodaje Noa.

Naši sagovornici kažu da ih je tim lepo prihvatio. Igrači se međusobno poštuju i podržavaju, a dopada im se i grad, iako se Kornelijus, koji je tu tek mesec i po dana, još uvek teško orijentiše u prostoru.

- Kada sam stigao u Leskovac ovde je bio festival roštilja. Mnogo je ljudi bilo na ulici. To je bio moj prvi utisak. Nasmejani ljudi, hrana i naravno košarka. Nemam mnogo toga da radim ovde. Dani su mi uglavnom isti. Idem na treninge, jedem i onda odlazim kući da igram video-igrice. Nemam devojku. Košarka je moj prioritet - ističe Noa.

Kornelijus, kao i Noa, voli ovdašnje restorane, ali im čuveni leskovački roštilj nije najomiljenija hrana. Više uživaju u salatama za koje kažu da su fantastične.

- Nisam društvena osoba, ali svakoga poštujem. To je dvosmerna ulica i važno je da postoji međusobno poštovanje. U suštini ljudi su svuda isti. Jedino što ovde, gde god da se pojavimo, stalno gledaju u nas, jer smo drugačiji od ostalih - priča Kornelijus i naglašava da im nije lako, jer su doneli krupne odluke koje su im promenile živote.

Posle konstatacije da su slično iskustvo imali i prvi Kinezi kada su stigli u grad na Veternici kao da im postaje malo lakše. Obojici veoma nedostaje porodica. Iza Noe je teška porodična i životna priča, a i Kornelijusu fali samohrana majka i dvojica starije braće. Međutim, svaki naš pokušaj da razgovaramo o njihovom privatnom životu oni uspevaju da vrate na priču o košarci. Kažu da ih koledž pripremi na drastične promene.

- Kada sam prešao iz Teksasa u neku drugu američku državu za mene je i to bila velika razlika i jeste razlika. Daleko smo od kuće i naravno da nam nedostaju trenuci koje smo provodili sa svojim porodicama. Ništa u životu nije lako - ističe Kornelijus. - Svako sa svojim životom može da radi šta hoće. Imao sam opciju da dođem ovde, da izgradim sebe i svoj karakter i da postanem svoj i to je najbolja odluka za svakoga. Došao sam u Leskovac da igram košarku koju volim i tu sam da se tome posvetim 100 odsto.

Međutim, ni u sportu koji vole za njih dvojicu ništa nije isto. Kažu da im je teško da se prilagode evropskoj košarci koja ni u čemu ne podseća na onu koju su igrali.

- Ovde je brzina igre neuporediva u odnosu na Ameriku gde smo imali relaksiraniju situaciju i mnogo više slobode. Ovde nije tako. Pristup igri je veoma detaljan. Drugačija su i pravila. Zahtevaju od nas da stalno budemo maksimalno spremni i da se pridržavamo striktnih uputstava. Teško je promeniti i te navike koje smo doneli sa sobom, ali se trudimo da pružimo najviše što možemo - iskren je Noa.

Lazar Spasić nije samo njihov trener na terenu. On im pomaže da se snađu i u svakodnevnim situacijama što je preduslov da budu maksimalno posvećeni i kada zaigraju.

- Ovde niko nije "projekat". Nenaviknuti su na tim, ali brzo uče i uklapaju se. Mora da se podrede timu da bi u nekom trenutku "isplivao" neko od njih. Ako imaju kvalitet to će se dogoditi, ako nemaju onda neće. Kada je došao ovde, Kornelijus nije mnogo slušao, više je pričao, ali verujem da će obojica tek pokazati oni što mogu - smatra Spasić.

- Teško im je. Pritisak je veći. Život i košarka su drugačiji. Nije slučajno što je retkost da ruki igrač dođe u Evropu. Ako si ruki i ako si završio koledž onda ideš u NBA, a ako si ruki, a nisi za NBA, nisi za Evropu. Treba ti nekoliko godina da dostigneš taj nivo.

Lazar i tokom našeg razgovora sa dvojicom novajlija deli svoja razmišljanja o njihovom budućem profesionalnom razvoju. Ukazuje im na to da treba da se trude da informacije prihvataju što brže i bolje, a pred njima je izbor hoće li duže ostati u Srbiji kako bi eventualno napravili krupniji korak napred ili će se zadovoljiti "sitnijim zalogajem".

- Noa ima ugovor na dve godine, a Kornelijus do kraja sezone. Naša liga je, u odnosu na ranije, prilično jaka i ujednačena i to je stvarno prilika za njih da napreduju, ali za sve je potrebno vreme - dodaje Lazar.

Zdravlje je, trenutno, posle 15 kola (sa utakmicom manje) na skoru 7:7. Kod kuće četiri pobede i dva poraza, na strani tri pobede i pet poraza. Sredina, pa čak i gornji deo tabele su vrlo blizu.

Obojica Amerikanaca ne vole da gube. Kažu da su zadovoljni saigračima i konkurencijom. Smatraju da svi znaju šta rade i da igraju odličnu košarku.

- Moja budućnost ovde? Ko zna? Zavisi od toga kako budem igrao. Gledam unapred dan po dan. Videćemo šta će biti ubuduće - glasno razmišlja Kornelijus, dok Noa dodaje:

- Gde god da smo igraćemo punim srcem, a tu smo da otvaramo vrata i drugima. 

Prioritet ostati u ligi

PRIORITET KK Zdravlje je da ove godine ostane u ligi. Kažu da su tek sada na zadovoljavajućem nivou i da ima mnogo prostora za dalje napredovanje. Zdravlje se u Prvu ligu vratilo posle 12 godina igre u nižim rangovima takmičenja. Uz dobru upravu tome je doprinela i stabilna i kontinuirana podrška lokalne samouprave. Trener Spasić je Zaječarac, pa Leskovčani i u tome vide neku vrste simbolike. U vreme najvećih uspeha Zdravlja u njegovim redovima je šest sezona bio proslavljeni košarkaš Miljan Pavković, koji je u grad na Veternici takođe došao iz Zaječara.

Pogledajte više