ZBOGOM, BEZ DOVIĐENJA: Poslednjih godina iz reprezentacije Srbije odlazili njeni "najbolji sinovi"

Nedeljko Iljukić 18. 11. 2020. u 20:10

ZNALO se nekada sve vrlo dobro u domaćem fudbalu koji se igrao u šest republika.

Foto: N.Paraušić

Prvo se kališ u mlađim kategorijama, ideš u vojsku (pod obavezno), pre 28. godine ne možeš da mrdneš u inostranstvo. Onda moraš da budeš toliko dobar čovek i igrač, da te ne prepozna ni rođena majka, pa da uđeš u reprezentaciju.

Danas je skoro sve drugačije. Dobre ljude u fudbalu, na terenu i po kancelarijama, jedva da možete da izbrojite na prste obe ruke, a odnosi među fudbalerima u svlačionici i među takozvanim funkcionerima po kuloarima stadiona i na godišnjim skupštinama su sve, samo ne poštovanje, iskrenost i kolegijalni odnosi. Izuzeci su veoma, veoma retki...

Iz takvih odnosa, fudbalskoj reprezentaciji Srbije se kao bumerang o glavu poslednjih godina obija činjenica da dobri treneri ili igrači ne žele mnogo da se zadržavaju uz nacionalni tim. Ili ih ljudi koji vode domaće klubove i Savez potroše neočekivano brzo.

Nije tako kratka lista onih koji su se pokazali kao "najbolji sinovi" fudbalske Srbije, pa su nestali svojom ili tuđom voljom sa velike scene. Skoro uz poruke sa jedne ili druge strane: "Da se ne ljubimo...".

Pogledajte samo šta se dešavalo na klupi selektora u poslednjih deset godina. Ona kao da je nekim uljem namazana, pa je od pokojnog Radomira Antića i nadalje, sa nje skliznulo čak osmorica stručnjaka. Antić nije našao zajednički jezik sa Tomislavom Karadžićem, Vladimir Petrović Pižon, Siniša Mihajlović, Ljubinko Drulović, Dik Advokat i Radovan Ćurčić su bili, svako na svoj način, žrtve "klanovskih" spletki na našem "fudbalskom dvoru". Posebna je tek priča kako su neke od ovih stručnjaka konstantno u sopstvenom dvorištu minirali "domaći izdajnici" sa mašnama i tašnama, skriveni iza širokih leđa navijača koji su pržili sve pred sobom u Đenovi i na ostalim stadionima...

Posebna priča je Slavoljub Muslin. Čovek koji je odveo Srbiju na Mundijal u Rusiju 2018. godine bio je žrtva sopstvenog principa da mu reprezentaciju ne sastavlja bilo ko drugi. U kvalifikacijama za SP je dogovor ispoštovan, ali odmah posle pobede nad Gruzijom, počela su "sufliranja" i Muslin je otišao. Loše igre, loši rezultati i klanovi su "pojeli" i Mladena Krstajića. U identičnom živom blatu se davi i Ljubiša Tumbaković. I što više maše rukama i nogama, sve dublje tone. Čeka se novi dobrovoljac!

Golman Vladimir Stojković je "načet" bakljom u autobusu u Đenovi. Rekorderu po nastupima za "orlove" Branislavu Ivanoviću je kapitenska traka bukvalno oteta sa ruke pred polazak u Rusiju i predata Aleksandru Kolarovu. Ovo je najviše pogodilo Nemanju Matića, koji je više od godinu dana sporadično slao poruke da mu nije svejedno. Na kraju je usred ovogodišnje Lige nacija rekao: "Hvala za sve i prijatno". Znali su svojevremeno i Dušan Tadić ili Luka Milivojević da "nestanu" kod Ćurčića ili Krstajića.

Pre nekoliko dana je i kapiten Kolarov, prema još nepotvrđenim informacijama, pokazao SMS poruku iz Intera u kojoj je pisalo: "Ne možeš da igraš za Srbiju protiv Škotske".

I tako... Potrošili smo za poslednjih desetak godina silne selektore i fudbalere u rastancima bez ikakvog reda. Do neke sledeće prilike.

KLANOVI I "ZAJEDNIČKE TEME"

PITAJU se godinama mnogi ljubitelji fudbala u Srbiji kako je moguće da fudbaleri, lišeni svih problema običnih smrtnika, mogu da se gledaju ispod oka. Jednostavan odgovor je dao svojevremeno jedan divan čovek koji, nažalost, više nije među živima, Ilija Petković:

- Igrači imaju samo tri teme za razgovor kada su zajedno. Pare, kola i žene. Malo je tu priče o ostalim, širim i životnim stvarima.

Klanovi među njima su posebna priča. Grupišu se po načinu domaćeg vaspitanja ili mentalnih sposobnosti.

Pogledajte više