EH TA FIRENCA - POSLEDNJI KAPITEN JUGE: Da se nije desio prokleti rat, bili bismo šampioni sveta ili Evrope

Novosti online 17. 11. 2020. u 09:12

FARUK Hadžibegić smatra da bi Jugoslavija bila prvak sveta i Evrope da nije bilo rata na prostoru SFRJ.

Foto arhiva VN

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 65 utakmica i postigao šest golova.

Hadžibegić je danas kao trener bogatog iskustva selektor Crne Gore. O svojim igračkim danima i najvećim uspesima priča sa setom i smatra da je Jugoslavija, čiji je bio kapiten pred raspad, imala tim za najveće dela.

- To je bila sportska zemlja sa pravim ljudima u fudbalu. Svakog dana smo bili sve jači. Puno igrača je išlo u inostranstvo i donosilo iskustvo. Da smo imali disciplinu, koju je zapad uvek imao, ili da nije bilo prokletog rata, mislim da bismo jednom ili dva puta bili šampioni sveta ili Evrope. To ću reći i pred Bogom i pred narodom – rekao je Hadžibegić u intervju za emisiju "Teme do Arene".

Za Faruka nema dileme, Mesi i Ronaldo ostaju po strani u njegovom timu.

- Safet Sušić i Dejo Savićević su bili majstori... Pre biram njih dvojicu nego Mesija i Ronalda - dodao je Hadžibegić.

Od nesrećne eliminacije Jugoslavije sa Svetskog prvenstva u Italiji 1990. prošle su tri decenije. “Plavi” su u Firenci bili na korak od plasmana u polufinale Mundijala, ali su posle velike borbe sa tada aktuelnim prvacima planete, Argentincima, stali u dramatičnoj penal seriji punoj preokreta.

Kapiten odlične generacije Jugoslovena bio je Hadžibegić, jedan od trojice izabranike selektora Ivice Osima koji nije uspeo da “sa kreča” savlada Serhija Gojkoečeu.

Posle Piksija Stojkovića i Dragoljuba Brnovića, njegov promašaj bio je tačka na “i” istorijskog duela na stadionu Fiorentine, nekako simbolično i postojanja velike države.

Ta utakmice i ključni detalj proganjaju ga i danas…

– O tom penalu je snimljen film i postavljeno pitanje da li je on bio uzročnik početka rata u Jugoslaviji. Italijanski novinar Điđi Riva je napisao knjigu koja je prevedena na francuski i engleski jezik.

Mnogo je anegdota ispričanih na tu temu, a promašaj ga “proganja” i danas, gde god bi se pojavio, od Skoplja od Ljubljane.

– Baš kada se snimao film o tim penalima, doputovao sam iz Pariza u Beograd, pa preko Hrvatske krenuo u Sarajevo. Kada sam stigao u Beograd, čovek mi kaže: “Burazeru, onaj penal ti nikada neću oprostiti” – sa smeškom se priseća Hadžibegić i nastavlja.

– Dolazimo do hrvatskog carinika i on mi se obrati: “Izvinite što ću vam ovo reći, ali pas ti j… mater zbog onog promašaja. Dođem konačno u Bosnu, tri sata ujutru, policajac me zaustavlja i, naravno, ista priča: “Pa, ti si taj, daj da se slikamo da pošaljem babi. Ti si promašio onaj penal”.

Sa osmehom se priseća svih anegdota Hadžibegić.

– Bilo je tuge, emocije su činile svoje, ali bilo je i zadovoljstvo, jer je ta generacija, ipak, značila nešto narodu zajedničke države. Živelo se za reprezentaciju.

Kapiten “plavih” seća se momenta kada su se određivali igrači koji će šutirati penale. Javila su se samo trojica…

– Bila je to generacija neverovatnih fudbalera, kompletna grupa. Švabo je odmah otišao u svlačionicu. Znalo se kod nas šta ko radi. Sećam se da je Sušić pitao Zlatka Vujovića da li želi da on šutira, a ovaj mu odgovorio da neće. Jedina trojica koja su se javili, Piksi, Brna i ja, smo promašili. Niko nikome nije prigovorio zbog toga. Mi smo bili jedna familija, učena životnim vrednostima u svojim familijama. Bili smo momci iz različitih kultura, društava i vera, ali smo se poštovali i gajili ljubav prema ljudskim i sportskim kvalitetima. Strela u grlu zbog svega što se dogodilo nam je ostala u grlu.

(Arenasport)

Pogledajte više