CELA HRVATSKA BRUJI O SRBINU! Posle Dušana totalni jad i beda u Splitu

Hajduk je postao drugi klub, a nekada i treći, četvrti, peti... U Splitu "nogomet" nije najvažnija stvar. Treneri se ređaju na traci, a trofeji, zadovoljili bi se po nekim osvojenim Kupom Hrvatske. I baš zbog toga se "Večernji list" setio Srbina Dušana Nenkovića, poslednjeg dugovečnog trenera na Poljudu, koji je ostavio dubok trag. 

Tekst "Večernjeg lista" prenosimo u celosti:

- Prema rečima predsednika Hajduka Ivana Bilića, Urugvajac Gonzalo Garsija (42) trebalo bi da nastavi da vodi Bele i sledeće sezone, što je i dalje podvig za trenera Hajduka koji nije osvojio trofej. Zašto podvig? Zato što je prošlo 12 godina od poslednjeg takvog trenerskog poduhvata u Hajduku: Igor Tudor je celu sezonu 2013/2014 proveo na klupi Hajduka – nakon što je u prethodnoj sezoni osvojio Kup Hrvatske, ali je završio tek četvrti u HNL-u – a zatim je dobio poverenje Uprave da vodi Bele i sledeće sezone. Sam se povukao tek u februaru 2015. Još dva trenera Hajduka su završila po jednu punu sezonu, ali im nije povereno da nastave svoj posao: Damir Burić 2016. i Đenaro Gatuzo 2025 - piše autor teskta i nastavlja:

- Nakon objave da će Garsija nastaviti sa Splićanima sledeće sezone, tražili smo informacije - ko je bio najduže trener Hajduka posle Drugog svetskog rata? Naša pretraga nas je odvela sve do sredine 60-ih. Jedno trenersko ime često ostaje u senci Hajdukovih velikana poput Luštice, Ivića i Zebeca, a njegova uloga je bila ključna u jednom od  najmračnijih perioda splitskog kluba. Srbin Dušan Nenković, tihi gospodin iz Kragujevca, stigao je na klupu Hajduka 1965. godine, iz Radničkog iz Niša, u vreme kada je klub bio na kolenima. Sezonu ranije, Hajduk je bio u agoniji, obezbedivši svoj ostanak u prvoj ligi tek na dramatičnom kraju sezone, a Uprava, predvođena predsednikom Josipom Grubelićem i sekretarom Markom Vuškovićem, napravila je očajnički, ali na kraju briljantan potez - doveli su trenera koji je činio čuda sa Radničkim iz Niša, sa jednim zadatkom: da uspostavi red i spase ono što se spasiti može.

Nastavlja hrvatski novinar da hvali mirno i tihog Srbina...

- Nenković je bio predvodnik svega što je nedostajalo u Hajduku u to vreme; insistirao je na gvozdenoj disciplini, profesionalizmu i modernim metodama treninga, prekidajući dotadašnju praksu improvizacije i oslanjanja na čisti talenat. Međutim, nije bio samo strogi strateg, već i izuzetan edukator i vizionar. Prepoznao je potencijal tamo gde ga drugi nisu videli. Njegov najpoznatiji potez, koji je promenio istoriju kluba, bio je transfer Dragana Holcera; talentovanog mladića koji je stigao iz Niša kao krilni igrač, Nenković je postavio na poziciju štopera. Ostalo je istorija - Holcer je postao jedan od najboljih defanzivaca na svetu i legendarni kapiten Hajduka na toj poziciji. Koliko je Nenković bio veliki čovek, svedoče Holcerove reči - nazivao ga je svojim „drugim ocem“, ističući njegovu ljudsku toplinu i podršku. Kruna Nenkovićevog rada došla je 24. maja 1967. godine. Posle dvanaest godina suše, od poslednje šampionske titule 1955. godine, i tri izgubljena finala Kupa (1953. i 1955. od BSK-a, 1963. od Dinama), Hajduk je konačno dobio priliku da prekine crni niz. U istorijskom finalu Kupa maršala Tita, na prepunom Starom placu, pala je moćna ekipa iz Sarajeva. Golovima Miroslava Ferića i Zlatomira Obradova, Hajduk je slavio sa 2:1 i prvi put u svojoj istoriji podigao pehar namenjen pobedniku Kupa Jugoslavije. Bio je to trofej koji je vratio veru i ponos „belima“, a Nenković je postao heroj grada. Osvajanje Kupa je Hajduku obezbedilo i prvi nastup u Kupu pobednika kupova, gde ih je žreb spojio sa engleskim gigantom Totenhemom.

I ne samo to...

- Nenković je napustio Split 1969. godine, a njegov trag je bio neizbrisiv. Splićani ga pamte kao trenera koji je doneo prvi trofej posle duge patnje, ali i kao čoveka koji je savršeno razumeo i poštovao dalmatinski mentalitet. Nenković je stabilizovao klub, odabrao igrače poput Mušovića, Ristića i Obradova i postavio temelje tima koji će, pod vođstvom Slavka Luštice, osvojiti prvenstvo 1971. godine i započeti eru „zlatnih sedamdesetih“. Nenkovićeva poslednja sezona, 1968/1969, završena je šestim mestom u ligi i još jednim finalom Kupa, ovog puta porazom od Dinama. Nakon odlaska iz Hajduka, nastavio je niz uspeha. Sa Radničkim Niš je stigao do polufinala Kupa UEFA 1982. u svom trećem mandatu, a vodio je i francuski Brest i druge klubove.  Dušan Nenković je preminuo 2007. godine, ali njegovo nasleđe u Hajduku živi i danas. Ostaće u istoriji kluba ne samo kao osvajač prvog Kupa, već i kao arhitekta koji je na ruševinama izgradio temelje jedne od najslavnijih generacija, tihi vizionar koji je vratio Hajduk na pobedničke staze kada mu je to bilo najpotrebnije - zaključuje se u tekstu Večernjeg lista. 

Bonus video: Sada je sve jasno - evo šta ruski navijači stvarno misle o Kosovu