RUSI ZATEČENI: Najveća zvezda Rusije rešila da se preseli u Srbiju i tu živi, evo i zašto

Novosti online 01. 04. 2024. u 16:24

Rusija je, otkako je počeo rat u Ukrajini u februaru 2022. godine, zemlja u vezi sa kojom se najnovije svetski važne vesti mahom tiču ili detalja iz pomenutog vojnog sukoba, ili sankcija koje "zapadni deo" civilizacije sprovodi protiv Ruske Federacije. Sport nije od toga izuzet, ali jedan Rus, i to najslavniji kog su imali kada se o fudbalskim golovima radi, rešio je da se doseli u Srbiju - i da tu podiže porodicu.

FOTO: FK Crvena zvezda

Ovo je priča o legendi ruskog fudbala, a "Novosti" vas kroz nju vode uz podršku kolega sa portala "Šampionat".


Kada je 27. novembra 1982. u Kingisepu, u Lenjingradskoj oblasti, na svet došao mali Aleksandr, njegov otac, Anatolij Rafailovič, nije mogao da sanja da je rođena osoba koja će postati najbolji golgeter u istoriji Rusije.


Aleksandr Keržakov nije baš u najmlađim danima počeo da briljira sa loptom, iako je imao od koga da uči (otac mu je igrao za drugolgaški Himik iz Dzeržinska), a kako se sam prisećao, kad bi i dobio karte za važnu utakmicu od škole, prodavao bi ih "da kupi hot-dog ili tako nešto".

Ali, kako je vreme odmicalo, Keržakov je počeo da hara ruskim fudbalom, jer je golove davao kao od šale. Na samom kraju 20. veka, tek što je napunio 18 godina, postao je regionalni prvak sa ekipom Svetogoreca, za koji je dao 13 golova na 16 utakmica.


A onda, poziv iz Zenita. Za pet godina u njemu 64 puta je matirao protivničke golmane, pa je prešao u Sevilju, pa u moskovski Dinamo, pa opet u Zenit, Cirih... 


Postao je najbolji strelac u istoriji ruskog fudbala, sa 233 gola, najbolji strelac u istoriji Zenita (161 pogodak) i najbolji strelac u istoriji ruske reprezentacije (30 golova, što je kasnije dostigao, ne i prestigao, Artjom Dzjuba).

"Kerž", kako mu je glasio nadimak, je 2017. prestao da igra fudbal, ali se odmah bacio na učenje da bude trener, pa je radio u kadetskoj selekciji Rusije, a zatim vodio Tom, Nižnji Novgorod, kiparsku Karmiotisu i, 2023, Spartak iz Subotice.


Kako kažu u "Šampionatu", Keržakov "kao da je nestao sa javne scene" kada se razišao sa Subotičanima u novembru 2023. Ali, sada je rešio da malo o sebi, a i odluci da ostane u Srbiji - progovori. I, bilo je tu i zanimljivih detalja, ponajviše o srpskom fudbalu, razlici u odnosu na ruski, ali i o nedavnom meču Rusija - Srbija, otkazu Vladimiru Iviću...


Malo je bilo vesti o Vama kada ste napustili Spartak? Šta ste radili u međuvremenu?


- Gledao fudbal koliko je god to bilo moguće. A ima mnogo fudbala. Pratim evropski fudbal ne samo putem TV prenosa, već idem na utakmice kada se javi takva mogućnost. Nastavljam da se razvijam kao trener, koji je trenutno bez ekipe - kaže 41-godišnji Keržakov.

Odabrao je Srbiju da mu tu raste sin

Ostali ste u Srbiji?
- Da. Nismo hteli ništa da menjamo, jer mi je sin počeo da ide ovde u školu, četvrti je razred. Rešili smo da ga ne selimo nigde, ovde će završiti svoje školovanje.

Aleksandr Keržakov kao gogleter Zenita / FOTO: EPA

Srbi i Rusi "braća"?

Da li ste iz ličnog iskustva zaključili da su Rusija i Srbija dve bratske zemlje:

- Teško je to reći. U zemljama u kojima sam živeo i igrao nikada nisam osetio bilo kakve predrasude prema meni i mojoj porodici. Ali, u Srbiji je odnos prema Rusiji malo drugačiji nego na drugim mestima. To možete da vidite ne samo u načinu na koji razgovarate sa ljudima. Na primer, postoji veliki broj bilborda koji nas podsećaju da su Rusija i Srbija zajedno. Pretpostavljam da baš to i možete da kažete i za odnose između naših država.

Kakve su zanimljivosti vezane za život u Srbiji?
- Ovde je (za razliku od drugih zemalja) lakše da razumete jezik. Ali, ja sam uglavnom bio potpuno fokusiran na posao. Pa i sad sam skroz "u fudbalu", koliko god je to moguće. Ne osećam nikakv problem što se tiče svakodnevnog života. Uz to, mogu da istaknem i distance: lako možete da se krećete po ovoj državi kolima i gledate fudbal u različitim gradovima.

A jeste li gledali meč Rusija - Srbija?
- Nisam celu utakmicu. Mogu da kažem da da je ruska reprezentacija konačno igrala utakmicu sa kvalitetnim rivalom, koji će učestvovati na EURO 2024. Naši momci su se dobro pokazali i odigrali kvalitetno. Jedini nedostatak je, bar je moje mišljenje bilo, što srpska reprezentacija nije bila u najjačem sastavu. Ali, to ne umanjuje dobre stvari koje je uradila naša nacionalna selekcija, koja je prikazala dobru igru.

Da li Vas je iznenadio rezultat?
- Na tok utakmice uticali su rani crveni karton i penal. Bilo je teško potom očekivati nešto više od Srba u nastavku te prijateljske utakmice, tim pre što su nisu bili u najjačem sastavu i imali su igrača manje od 20. minuta. A da mi je neko rekao pre meča da će rezultat biti kakav je bio (4:0 za Rusiju, prim. prev.), bio bih veoma iznenađen.

Da li je trebalo isključiti Gajića?

- Nisam sudija i ne razumem sve nijanse nekih inovacija. Ali, kako sam ja shvatio, interpretacija je bila da se desilo onemogućavanje prilike da se postigne gol, i to bez pokušaja da se igra na loptu. U tom slučaju, ako se to dogodi u šesnaestercu, kazna je crveni karton i penal, da skiciram pravila na prost način. Sa druge strane, moglo je sve to da prođe i sa žutim kartonom. Ali, ako ćemo da se držimo pravila, sudija je postupio pravilno.

Razlike između ruskog i srpskog fudbala


Kako biste opisali svoj period u Spartaku?
- Dobro je to iskutvo bilo. Mislim da smo uložili mnogo truda. Naš tim je bio satkan prema mogućnostima budžeta. Na početku mi je rečeno da pojačanja neće biti kupovana, samo će dolaziti igrači koji mogu da stignu besplatno. Ako ćemo da pričamo o kvalitetu igrača, skoro ceo tim je bio sastavljen od fudbalera koji su bili iz "donjeg doma" (donja osmorka, od 16 Superligaša) iz prethodne sezone, ili iz klubova koji su ispali. Od igrača koji su bili iz "gornjeg doma" srpskog prvenstva, imali smo jednog ili dvojicu. Kada smo napravili selekciju, počeli smo da pobeđujemo i lidere. Spartak je bio na 10-12 bodova ispred svog prošlosezonskog učinka. Dobro se radilo. Promenili smo shemu igre, ostvarili dobre rezultate. U trenutku našeg rastanka, bili smo na dva boda od vodećih osam ekipa.

Aleksandar Keržakov / FOTO: Profimedia

Da li su očekivanja uprave odgovarala realnim mogućnostima kluba?
- Objektivno govoreći, svi timovi koji su bili iznad nas imali su budžete sa kojima naš nije mogao ni da se poredi. Naše plate su bile manje čak i od timova koji su bili ispod nas. Da je uprava kluba imala ambicije, jeste. Da li su one bile uporedive sa budžetom? Ne. A kad imate takav odnos (tih parametara), onda je teško ispuniti sve ciljeve: da se bude među osam najboljih, da se radi na prodaji mladih fudbalera, a sve to bez angažovanja kvalitetnih i iskusnih fudbalera, uz koje bi mladi mogli da uče i razvijaju se. Po meni, zadatak je bio nemoguća misija, uz takve komponente.

Da li postoje fundamentalne razlike između srpskog i ruskog šampionata?
- Da. Postoje velike razlike, u svemu. Najpre, ono što sam rekao, to su distance. Ovde ne morate da letite. U Srbiji, za razliku od Rusije, na gostovanja idete autobusom. Lakše je potom ekipi da se oporavi. Ali, infrastruktura, profesionalizam i pristup poslu u Rusiji su mnogo, mnogo puta viši, kao i kvalitet igrača.

Da li je rusko prvenstvo jače u smislu nivoa (ekipa, pojedinaca)?

- Ne jače, nego mnogo jače - nije ostavio dilemu "zaslužni sportista Rusije", što je titula koju je od države dobio 2007.


"Iznenadio me otkaz Iviću!"

Keržakov je priznao da, koliko uspe, prati mečeve ruskog prvenstva, a ako ne uspe cele, onda pogleda najzanimljivije detalje. Jedna stvar ga je iznenadila.

Da li vam je poznata pozadina odluke da Vladimir Ivić dobije otkaz u Krasnodaru?

- To me je iznenadilo. Ali, svi znaju kako se biraju i menjaju treneri u Krasnodaru, svi znaju kakav pristup ima gazda kluba, kako on želi da mu ekipa igra, kakav fudbal on hoće da vidi. Verovatno, u tom smislu, nešto nije zadovoljilo Sergeja Galickog. Jer, ako je tim na vrhu (a desi se smena trenera), onda je u pitanju neka interna stvar, a ne fudbal. Krasnodar je igroa dobro. Teško da bi postao šampion, ali je bio tu, ozbiljnu borbu je vodio sa Zenitom. Mora biti da su postojale neke unutrašnje nesuglasice, koje su dovele do otkaza Iviću, koji je veoma dobar trener - istakao je Aleksandar Keržakov.

Vladimir Ivić / FOTO: Profimedia

S kim sve igra fudbalska reprezentacija Srbije do Evropskog prvenstva?

Podsetimo, pripreme "orlova" za EURO 2024 uključuju zasad još tri prijateljske utakmice: protiv Kipra (danas, 25. marta, od 18 časova), te Austrije (4. juna) i Švedske (8. juna), kada će se od fudbala i zvanično oprostiti Zlatan Ibrahimović.

Sve o "orlovima", fudbalu, ali i sportu generalno, pratite na sportskim stranicama portala "Novosti".

Na sasvim ste dobrom mestu.

BONUS VIDEO: Nestvarno - ovo su Rusi zasvirali kada su fudbaleri Zvezde izašli na teren u Sankt Peterburgu

 
Pogledajte više