"BRATE NAŠ, SINIŠA!" Ovako je patrijarh Porfirije reagovao kada je čuo da je Mihajlović umro

Novosti online 16. 12. 2022. u 20:40

SINIŠA Mihajlović je umro u petak, 16. decembra 2022, a nedugo zatim oglasio se patrijarh srpski Porfirije.

FOTO: Arhiva novosti

On je to učinio na društvenoj mreži Instagram.

U objavi je poručio:

- Sa nevericom i velikim bolom u srcu primio sam tužnu vest da se danas u Gospodu upokojio naš proslavljeni fudbalski virtuoz, čarobni, temperamentni trener mnogih znamenitih klubova i selektor reprezentacije Srbije, ali pre i iznad svega, veliki čovek Siniša Mihajlović.

Sa verom u Boga i nadom na život večni upućujem iskreno saučešće porodici i zajedno sa milionima ljudi na Balkanu i Apeninima, kojima je Siniša donosio radost, uznosim molitve Spasitelju našem Gospodu Isusu Hristu da dušu njegovu nastani tamo gde nema ni tuge, ni bolesti, ni žalosti, nego gde je život večni.

Večan ti spomen, brate naš Siniša! Bog dušu neka ti prosti i podari rajsko naselje - glasila je poruka patrijarha srpskog.

 

Siniša Mihajlović - deca

Siniša Mihajlović se, tokom igračke karijere u Seriji A, u koju je stigao posle evropske i svetske titule sa Crvenom zvezdom, oženio sa poznatom italijanskom voditeljkom  Arijanom Rapaćoni.

Njih dvoje su u braku dobili petoro dece.

Građanski brak su 1996. godine sklopili u Rimu, a 2005. godine venčali su se i u manastiru u Sremskim Karlovcima. Na pozivnicama za venčanje napisali su da ne žele poklone, već da umesto toga svi koji nameravaju da im nešto daruju pomognu Domu za nezbrinutu decu Dečje selo u Sremskim Karlovcima.

Arijana i Siniša dobili su ćerke Viktoriju i Virdžiniju, kao i sinove Miroslava, Dušana i Nikolasa.

Siniša Mihajlović je kasnije priznao i vanbračnog sina Marka, ali je i pored tog "mladalačkog izleta" u vanbračne vode - Arijana bila i ostala njegova najsvetlija zvezda u životu. Njoj se, kao i deci koju je s njom dobio, posvetio do svog poslednjeg daha.

Siniša Mihajlović - biografija

Rođen 20. februara 1969. u Vukovaru, Siniša Mihajlović je fudbalsku karijeru počeo kao levo krilo, da bi prelaskom u Italiju bio prekomandovan u odbranu, gde je igrao do kraja igračke karijere.

Prvo je nastupao za Borovo, potom za Vojvodinu, a od 1990. do 1992. za Crvenu zvezdu, s kojom je osvojio Kup šampiona i Interkontinentalni kup.

Prešao je potom u Seriju A, gde je nosio dresove Rome (dve sezone), Sampdorije (četiri), Lacija (šest) i Intera (dve).

Za reprezentaciju Jugoslavije Mihajlović je odigrao 63 utakmice i postigao 10 golova, a učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1998. i Evropskom prvenstvu 2000.

Poznat je kao jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca u svetu (on i Đuzepe Sinjori su jedini igrači koji su u Seriji A postigli tri pogotka na jednoj utakmici iz slobodnih udaraca), a takođe drži rekord po broju postignutih golova iz slobodnih udaraca u italijanskom prvenstvu zajedno sa Andreom Pirlom (28).

Posle završetka igračke karijere radio je kao pomoćni trener u Interu do 2008. i u tom periodu osvojio još dve titule prvaka kao i jedan trofej superkupa Italije. Pored Intera je bio i trener Katanije, Fjorentine, fudbalske reprezentacije Srbije, Sampdorije, Milana, Torina i Sportinga iz Lisabona, a u Bolonji je bio dvaput. Posednji put od 2019, tačno deset godina nakon što je prvi put napustio taj klub.

Pogledajte više