SINIŠI JE NAJBOLJI PRIJATELJ IZ DETINJSTVA SPALIO KUĆU POSLE "OLUJE": Pet godina kasnije usledio susret u kom je Miha pokazao kakav je čovek

Iako je bio veoma uspešan, Mihajlović je na srcu nosio mnoge boli. Patio je za ocem, ali i za kućom koju mu je posle zločinačke akcije "Oluja" spalio najbolji drugi iz detinjstva.

Sinišin nekadašnji prijatelj, koga je smatrao bratom, molio je za oproštaj. I dobio ga je, jer je Miha pokazao i tada kakva je ljudska gromada, spremna da oprosti i najteže zločine.

- Pod mojim pritiskom, roditelji su spakovali najnužnije stvari i doselili se u Beograd. Priključio nam se i brat Dražen. Posle je do nas stigla vest da je naša kuća u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom činu bilo je određene simbolike, poruka je bila više nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na našu kuću? Ko je i zašto pucao u moju i Draženovu sliku? Ta pitanja su me proganjala dok napokon nisam saznao istinu. To je učinio Stipe, jedan od mojih najboljih drugova iz detinjstva, kojeg sam doživljavao kao brata. Videli smo se 2000. godine u Zagrebu. Došao je u hotel i pitao me da li sve znam. Priznao mi je da je zapalio kuću, ali i spasao moje roditelje. Oprostio sam mu - piše u knjizi "Božija levica" koju je 2012. napisao Miroslav Gavrilović.

Biografija Siniše Mihajlovića

Siniša Mihajlović je rođen u Vukovaru 1969. godine. Prošao je sve mlađe kategorije Borova iz Vukovara, a 1986. je sa 17 godina prebačen u prvi tim. Za prvi tim je debitovao 25. maja 1986. u Belom Manastiru protiv tamošnje Šparte, a Mihajlović je postigao gol u meču koji je završen rezultatom 1:1.

U leto 1988. prelazi u Vojvodinu, zajedno sa još nekoliko tadašnjih talentovanih igrača kao što su Slaviša Jokanović, Budimir Vujačić i Mipoclav Tanjga. Već u prvoj sezoni je postao standardni prvotimac sa 31 odigranom utakmicom i 4 postignuta gola, a pod vođstvom trenera Ljupka Petrovića Vojvodina je te sezone 1988/89. nakon 23 godine postala prvak države.

Nakon dve i po sezone provedene u Vojvodini, Mihajlović 10. decembra 1990. potpisuje ugovor sa Crvenom zvezdom. On se veoma brzo uklopio u novom timu koji je bio pun vrhunskih fudbalera kao što su Dejan Savićević, Robert Prosinečki, Vladimir Jugović itd., a koji je vodio njegov stari trener iz Vojvodine Ljupko Petrović. U prvoj sezoni odigrao je 14 ligaških utakmica i Crvena zvezda je na kraju osvojila titulu, ali iz te sezone najviše se pamti njegov gol iz slobodnog udarca u revanšu polufinala Kupa evropskih šampiona protiv Bajern Minhena, kao i njegov šut u nadoknadi vremena kad se lopta odbila od Klausa Augentalera u gol i odvela Crvenu zvezdu u finale. U finalu Kupa evropskih šampiona 1990/91. Crvena zvezda je nakon 0:0 u regularnom delu u produžecima bila bolja u izvođenju penala protiv Olimpik Marselja i postala prvak Evrope, a Mihajlović je bio jedan od petorice igrača Zvezde koji su bili precizni sa 11 metara.

Decembra iste godine sa Zvezdom je osvojio i Interkontinentalni kup, nakon što su pobedili u Tokiju čileanski Kolo Kolo sa 3:0. Nakon veoma uspešne prve sezone u klubu, Mihajlović je u Zvezdi igrao još u sezoni 1991/92. kada je ponovo osvojena titula šampiona.

Proslavio se igrajući u italijanskom fudbalu za Romu, Sampdoriju, Lacio i Inter. Trenersku karijeru započeo je i završio u Bolonji, a vodio je još Kataniju, Fjorentinu, Milan i Torino.

Sedeo je i na klupi reprezentacije Srbije u periodu između 2012. i 2013. godine.