"OTAC MI JE BIO ALKOHOLIČAR, ZAREKAO SAM SE DA NIKADA NEĆU PITI": Jeziva ispovest Ćire Blaževića - obećanje je prekršio jednom, evo i zašto

Legendarni Ćiro na svom Fejsbuk profilu objavio je interesantnu priču koja datira iz dana kada je bio selektor BiH reprezentacije i kada je svet u najboljem izdanju gledao Edina Džeka i njegove kolege iz nacionalnog tima.

- Nakon dve pobede protiv Belgije u svega pet dana, po prvi put u životu sam se napio. Evo jedno moje prisećanje na te lepe dane kao selektor Bosne i Hercegovine - počinje Blažević svoju priču, a mi ostatak prenosimo u celosti:

- Moj otac Mato bio je, nažalost, alkoholičar. Kao dete gledao sam ga kako pijan dolazi kući, razbija tanjire, lomi čaše i dovodi druge pijance da prave cirkus. Sa 13 godina kažem: ‘Bože, daj mi brzo te godine kad ću bit jači od njega’. Obožavao sam svoju majku Katu, bila je prava svetica, pa sam hteo što pre doći u te godine i zaštiti je od njega.

Par godina kasnije, kada sam napunio 17, na Jahorini u košulji postajem prvak Jugoslavije u trčanju. Niti jednom Bosancu to do tada nije uspelo jer su ta prva mesta uvek bila rezervisana za Slovence. Jak sam k’o drvo tada, a Mato napravi novi cirkus po kući…

Uhvatim ga za ruke i kažem: ‘Tata, dosta je, nećeš ti moju mamu više maltretirati.’ ‘Braco, brojim ti do tri’, kaže on, ‘ako ne pustiš n***o si!’ Jedan, dva, pa dođe i do tri, a ja ga ne puštam. Vidim mu u očima i da se divi mojoj snazi jer ne može ni da mrdne koliko ga čvrsto držim… Ta majka, ta svetica koju pokušavam zaštiti, ode u tom trenutku do šporeta, tamo gde stoje drva, uzme jednu cepanicu i, mene pukne po leđima.

‘Sram te bilo, ti ćeš tatu dirati!’, povika na mene. ‘Mama oprosti, eto ti ga’”, kažem i pustim ga.
Takve su bile te majke tada…

On se, međutim, okrene opet prema njoj i kaže: “P***a ti materina, jesam li ti rekao da se ne mešaš”. (Takvi su valjda bili i ti očevi što vole popiti). Nedugo nakon toga pozove me Mato, stavi rakiju na sto, i kaže: ”Ajde, sine, zamezi s tatom”. Ja sam mu na to k’o iz topa rekao da neću.

‘Tebi u inat…’, kažem mu, ‘nikada neću piti!’

On meni na to reče da onda nikada neće biti čoveka od mene jer, po njegovoj filozofiji: j***š čoveka koji ne pije… Nisam kap alkohola popio od tada, kao što sam se njemu i zarekao, ali nakon utakmice sa Belgijom koju sam kao selektor reprezentacije BiH pobedio u Genku sa 4:2, nisam imao druge. Obećao sam, naime, narodu da ću se napiti ako pobedimo, a mi ne da smo ih pobedili – razvalili smo ih!

Sećam se toga kao da je juče bilo. Rano smo poveli u Belgiji, Džeko je dao efektan gol, a oni su poravnali rezultat u najgorem mogućem trenutku, početkom drugog poluvremena. U drugom dijelu se činilo kao da su oni bliže pogotku, ali nakon prekida igre od 12 minuta zbog navijačke bakljade, a koju sam preko mikrofona morao lično smirivati kako sudija ne bi poništio utakmicu, stvari se vrlo brzo počinju menjati u našu korist.

Imali smo jedan prekid kod kornera, a ja vidim Jahića kako stoji k’o Sveta Gera. “Šta stojiš tu, p***a li ti materina…”, zagalamim na njega, “idi tamo zabiji gol!” Ode on i – pazite molim vas ovo – zabije gol! Utakmica se tu prelomila…

Do kraja smo im zabili ukupno 4 komada i ostvarili jednu od najvećih pobeda reprezentacije BiH u istoriji. Revanš se igrao za svega pet dana na Bilinom polju u Zenici, stadion je bio rasprodan, a atmosfera uzavrela. Mi tome, međutim, nismo podlegli i bili smo na visini zadatka koji je stavljen pred nas. Već nakon 15 minuta vodili smo sa 2:0.

Džeko je zabio oba gola, a ja sam samo zadovoljno sedeo, smeškao se i, gledao svoje remek-delo.

Na kraju poluvremena, u kojemu je Belgija samo jednom zapucala na gol, stadionom je zaorilo skandiranje: ‘Ćiro majstore!’, ‘Ćiro majstore!’.

U tom trenutku sam znao da ćemo pobediti te da nam niko više neće stati na put da osvojimo drugo mesto u ovoj našoj strahovito jakoj grupi. Belgiji smo u 5 dana uzeli 6 bodova, a ni Turcima, koji su tada bili treće rangirana reprezentacija u Evropi, nismo dopustili da puno bolje prođu.

Kako onda, pitam vas, da se ne napijem… I Mato bi bio ponosan jer sam, čini se, napokon postao čovek - zaključio je Blažević.

BONUS VIDEO: Kad himna Srbije, "Bože pravde", zagrmi u Rusiji...