NEMANJA JOVŠIĆ SKORO TRI DECENIJE VEZAN ZA PARTIZAN: Golman zbog oca i Paljuke

Tako je i bilo, a i posle igračke karijere i dalje je vezan za rad sa čuvarima mreže. Malo je poznato da je prve fudbalske korake aktuelni trener golmana Partizana načinio u redakciji "Večernjih novosti".

Otac Vojimir, dugogodišnji urednik sportske, beogradske rubrike i šef DESK-a u našem listu, imao je značajan uticaj na Nemanjino opredeljenje. Nažalost, naš legendarni Jovša napustio nas je 22. decembra 2018.

- Sećam se kao da je juče bilo kada sam u vašoj redakciji onako malen šutirao zgužvane papire koji su glumili loptu, a ujedno i branio. Sa ocem sam bio na stadionu Partizana već sa tri ili četiri godine, kada je izveštavao sa utakmica, a ja sam umeo da glumim izveštača i sedeći mu u krilu i uzimajući mu telefon iz ruku - priseća se Nemanja.

Prva dečačka želja ubrzo je i realizovana, a s vremenom je to postalo Nemanjino životno opredeljenje.

- Kada je otac 1990. otputovao u Italiju da izveštava sa Svetskog prvenstva, tražio sam od njega da mi donese golmanske rukavice, jer sam obožavao Đanluku Paljuku, pa i Zengu. Tako je sve počelo, ubrzo sam krenuo kod Lacmanovića u Zemunu, a posle tri i po godine sam stigao u Partizan, i tu sam do dana današnjeg sa prekidima od ukupno sedam godina. Kasnije je tokom karijere otac najviše voleo sam da dođe da me gleda, sedne na tribinu, stalno cigareta u ustima i samo "snima". Nije me mnogo kritikovao.

Ozbiljna imena koja su tih godina dominirala ispred gola Partizana nisu Jovšiću omogućila da ostavi značajniji trag tokom karijere.

- Omerović, Pandurović, Damjanac, Kralj, stvarno sam imao na koga da se ugledam. Ne mogu sa ove distance da kažem da mnogo žalim što sam branio na samo pet zvaničnih utakmica, uz dosta prijateljskih, pošto sam ja sve svoje snove ostvario kada sam debitovao za Partizan, a uz to sam i bio deo tima na proslavi titule iz 2005, kada je na klupi sedeo Vladimir Vermezović.

Karijera je nastavljena u nekoliko domaćih klubova, a prirodan tok stvari ga je doveo do trenerskog poziva vezanog upravo za golmane.

- Branio sam za Zemun u finalu Kupa Srbije upravo protiv Partizana, bio sam još u Banatu, Hajduku iz Kule i Inđiji pre nego što sam u 28. godini odlučio da završim karijeru. Posle toga nikakve dileme nije bilo, odmah sam znao da ću ući u trenerske vode.

Značajno iskustvo pre povratka u svoju fudbalsku kuću u Humskoj Jovšić je imao u nacionalnom timu tokom Svetskog prvenstva u Rusiji 2018.

- Šteta što posle pobede nad Kostarikom nismo uspeli da sve naplatimo trijumfom nad Švajcarskom, samim tim i plasmanom u eliminacionu fazu. Imali smo tim za mnogo veće ostvarenje.

Za kraj lepe želje i sreća istim tim momcima, koje sada sa klupe predvodi Dragan Stojković Piksi.

- I sada je euforija, što je i normalno posle ovakvog rezultata u Lisabonu. Držim im palčeve i želim svaku sreću da i u Kataru nastave kao u kvalifikacijama i da nam svima donesu veliku radost - zaključio je Jovšić.

BONUS VIDEO: Slavlje igrača Partizana nakon utakmice protiv Metalca