ŽORŽINJO, KANTE ILI DE BRUJNE? Žiri novinara i trenera 11. put bira najboljeg fudbalera u Evropi

Nebojša PETROVIĆ

27. 08. 2021. u 08:16

KADA su Di Stefana jednom prilikom pitali ko je najbolji fudbaler svih vremena: Pele, Maradona ili Di Stefano, Alfredo je lakonski odgovorio: "Vi očigledno nikada niste gledali Adolfa Pederneru, on je bolji od svih nas zajedno".

Foto AP

Ukusi su različiti, suština je u kriterijumima na osnovu kojih se bira najbolji među najboljima. Kada je Mišel Platini 2011. godine došao na ideju da uvede izbor za "UEFA Igrača godine", prepustio je novinarima nemačkog "Kikera" da formiraju žiri za dodelu priznanja. Zahvaljujući preporuci prijatelja i kolege Miroslava Vjetrovića, dobio sam čast i privilegiju da budem jedan od 54 novinara (po jedan iz svake zemlje članice UEFA) koji glasaju za "UEFA Igrača godine".

Žiri je pre četiri godine proširen na trenere klubova koji učestvuju u grupnoj fazi evropskih takmičenja, a glasa se po principu prvo mesto - pet poena, drugo - tri i treće - jedan poen. Ove sezone glasali su i selektori 24 reprezentacije koje su se našle u završnici EVRA 2020. Glasovi se sabiraju, trojica sa najviše poena dobijaju poziv da se pojave na ceremoniji žreba grupa za Ligu šampiona i tom prilikom saznajemo ime pobednika.

Posle sabiranja glasova novinarskog i trenerskog dela žirija, u najužu konkurenciju za UEFA igrača godine 2020/21. ušli su Žoržinjo, Ngolo Kante i Kevin de Brujne. Najveće iznenađenje je izostanak Lionela Mesija, koji sa Barselonom nije imao sezonu iz snova, ali je sve nadoknadio trijumfom u Kupu Amerike, što mu je prvi značajniji trofej osvojen u dresu nacionalnog tima.

Argentinac je zauzeo četvrto mesto u generalnom plasmanu i neće uspeti da se izjednači sa Ronaldom po broju osvojenih UEFA priznanja. Žoržinjo je u tandemu sa Kanteom na maestralan način komandovao sredinom terena Čelzija u pohodu na pehar Lige šampiona, a nedavno su duplirali krunu pobedom u Superkupu Evrope protiv Viljareala.

Ibanjez: Zašto Žoržinjo?

Fudbaler Grafičara, Argentinac Lučo Ibanjez, iznenadio sa kada je čuo da je jedan od glavnih kandidata za UEFA Igrača godine italijanski reprezentativac Žoržinjo.
"Prvi put čujem da je Žoržinjo u konkurenciji i ne znam zašto. Trofeji su jedno, a individualni performans nešto sasvim drugo. Mislim da tu nagradu treba uvek da daju igraču koji najbolje igra fudbal, a ne onom ko je nešto osvojio sa klubom ili reprezentacijom. Iskreno, za mene su i dalje najbolji Mesi i Ronaldo. Možda bih toj kategoriji dodao još samo Nejmara i Levandovskog. Uz dužno poštovanje Žoržinju i njegovim trofejima, mislim da Italijan nije na tom nivou".

Za razliku od svog klupskog druga koji je sa Francuskom reprezentacijom doživeo krah na Evropskom prvenstvu, Brazilac sa italijanskim pasošem je bio duša tima Roberta Mančinija koji se ovog leta okitio titulom evropskog prvaka. Iako je individualno jači od obojice konkurenata, De Brujne ima najmanje argumenata da se nada konačnoj pobedi (samo titula u Premijer ligi sa Sitijem).

Na prvom izboru, glasao sam za Ćavija, a pobedio je Mesi. Iskreno, plašio sam se da ću biti jedini koji nije pogodio pobednika. Ispostavilo se da razmišljam isto kao novinari španske "Marke", francuskog "Ekipa" i italijanske "Gazete". Fino društvo.

Devet desetina svetske populacije tvrdi da Gvardiola ne bi osvojio nijedan trofej da nije imao Mesija. Pripadam onoj manjini koja veruje da je Pepova diktatura bila moguća samo sa Inijestom i Ćavijem. Uostalom, zar njih dvojica nisu osvojili svetsko i dva evropska prvenstva, iako Mesi nije Španac.

Ćavi je bio svestan da mu individualni trofeji nisu suđeni i nikada nije previše očajavao: "Ja Zlatne lopte ne osvajam, ja ih fabrikujem".

Ronaldo je gutao knedle svake godine kada nije bio na počasnom postolju.

Posle Mesija, trofej je osvojio Inijesta. Zasluženo. Kada je Platini izgovorio ime pobednika, setio sam se reči Boška Jankovića i Dušana Baste, posle meča mladih reprezentacije Srbije i Španije 2006. godine u Novom Sadu: "Inijesta je srastao s loptom.

Ko zna da li ćemo do kraja karijere igrati protiv jačeg igrača sredine terena". I nisu.
Mesiju nije smetalo kada je Inijesta proglašen za najboljeg. Naprotiv, grlio je svog saigrača i delovao srećnije od njega. Ronaldo, još nervozniji nego godinu dana ranije, kiselo se nasmešio, okrenuo leđa i otišao.

Glasao sam za pobednika. Opet je bilo bojazni da ću uz crnogorskog člana žirija Miloša Antića biti jedini koji je "izignorisao" dva čarobnjaka. Daleko od toga. Skromni momak iz Fuenlabrade osvojio je prvo mesto sa dva glasa više od Mesija. Pa neka kaže da od Srbije i Crne Gore nikada nije imao koristi u karijeri. Ni sam nije verovao. Stidljivo je prišao Platiniju, uzeo trofej i zamucao tokom obraćanja publici.

Levandovskom "korona godina"

Za razliku od "Frans Fudbala" koji je prošle godine napravio presedan i preskočio sa dodelom "Zlatne lopte", UEFA je odolela koroni i uspešno sprovela izbor za Igrača godine. Priznanje je apsolutno zasluženo pripalo vedeti Bajerna Robertu Levandovskom, ispred Kevina de Brujnea i Manuela Nojera. Kristijano Ronaldo je rekorder sa tri osvojena trofeja, Mesi ima dva, dok su Inijesta, Riberi, Modrić, Van Dajk i Levandovski po jednom proglašavani za najboljeg fudbalera u Evropi.

Ronaldo je, kao i obično poslednji ušetao u salu. Nije bio sam. Poveo je Irinu i njenu sestru Tanju, a rezervisao je mesta i bliskim prijateljima Hugu Aveiru, Horheu i Sari Mendez. Dovoljno o tome koliko je verovao u trijumf. Samouveren kao na terenu. Bez obzira što je te godine bio krivac za eliminaciju Reala od Bajerna u polufinalu Lige šampiona (promašio penal) i poraz Portugalije protiv Španije u polufinalu Evropskog prvenstva (upropastio šansu u 88. minutu).

Zato se 2013. nije ni pojavio u Monte Karlu. Izgovor da je imao prijateljsku utakmicu sa Realom ne pije vodu jer je Bajern poslao Riberija privatnim avionom iako je samo dan kasnije igrao Superkup sa Čelsijem.

Francuz je bio ubedljivo prvi, zahvaljujući jasnom kriterijumu koji je Platini postavio od samog početka. Za razliku od FIFA i "Frans Fudbala" koji vrednuju lični performans, UEFA stavlja akcenat na ekipni učinak. Broj i značaj osvojenih trofeja.

Gde je draž ako Zlatnu loptu u poslednjih 15 godina osvajaju isključivo Mesi i Ronaldo? Modrićev trijumf je bio izuzetak koji potvrđuje pravilo.

UEFA priznanje je samo Ronaldo uspeo da osvoji dva puta uzastopno. Uf, kako se šepurio kada ga je prvi put osvojio 2014. godine. Isprsio se na bini pored Platinija kao kauboj koji zauzima stav za početak dvoboja. Kao da svakog časa hoće da potegne revolver i uperi ga u one koji su sumnjali da je bolji od Mesija.

Glasao sam te godine za Nojera, ali mi je srce bilo puno kad sam video kako Portugalac blista od zadovoljstva. Zakoračio je na crveni tepih u stilu filmske zvezde. Leptir mašna, crne cvike, minđuše od 70.000 evra. Širok osmeh kao neizbežan dekor.

Autoritativno i prkosno. Spuštao se pokretnim stepenicama i privlačio pažnju čak i onih koji sebe smatraju VIP zvanicama. Edvin van der Sar se nije stideo da zamoli foto-reportera za sliku sa bivšim saigračem iz Junajteda.

Kako je samo gledao u trofej. To je ta igračka oko koje se svake godine otima sa malim drugarom iz vrtića fudbalskih vanzemaljaca. Ronaldo ili Mesi? Mesi ili Ronaldo?

Mnogo je razmaženiji od Argentinca. Ne ume da sakrije emocije. Plače kada mu je otmu, šepuri se kada je zasluži: "Hvala vama koji ste glasali za mene. Gospodo, svaka čast. Obavili ste dobar posao" - rekao je članovima žirija, dok je desnom rukom veselo glancao pehar oko mesta gde je izgravirano njegovo ime.

Pola sata brifinga. Nezamislivo u bilo kojoj drugoj situaciji. Zamislite Ronalda koji mirno sedi i odgovara na svako novinarsko pitanje. Da, zaista mu je stalo do te "igračke".
U svakoj pauzi, pogled u pravcu brata. Prepoznatljivi dečački osmeh. Pokazuje prstom na trofej i jasno stavlja do znanja da je srećan: "Brate, moj je! Konačno".

Nije bio ubedljiv, 26:19 protiv Nojera. Treći je bio Roben. Priznajem, žao mi je golmana.

Stalno su na margini. Dežurni krivci. Kad god mogu, dižem ruku za te gospodare samoće. Nominovao sam jedne sezone Bufona, ali je završio četvrti, odmah iza Mesija, Suareza i Ronalda. Smatram da je Alisonu 2019. učinjena velika nepravda, jer je više od Van Dajka (osvajača priznanja) doprineo Liverpulovom trijumfu u Ligi šampiona. A istog leta je u velikom stilu predvodio Brazil do titule na Kupu Amerike, što se takođe uzima u obzir prilikom dodele poena.

Treba li uopšte da naglašavam da je Donaruma ove godine među deset veličanstvenih, zahvaljujući i glasovima (glasu) iz Srbije?

Pogledajte više