EKSKLUZIVNO Barbara Pravi za "Novosti": Prvo sam zapevala "Ringe, ringe raja", obožavam dedu Petra!

Goran Čvorović dopisnik iz Pariza

24. 05. 2021. u 09:30

BARBARA Pravi (28), drugoplasirana sa ovogodišnjeg "Evrosonga", sa sjajnom pesmom "Voala", uz sebe stalno nosi jedan komad hartije.

Foto EPA

Nikad se ne razdvaja od njega. Na njemu, deda Petar Pjević joj detaljno, preko cele stranice, pisano rukom, objašnjava poreklo porodičnog prezimena, "da se uvek seća šta joj je sudbina namenila". Pevati, na ekavici i ijekavici. Pevačica Pjević!

Svog dedu prosto obožava, a to što joj je napisao, kaže, donosi joj sreću. Zbog njega je, uostalom i postala Pravi, jer je njen deda baš onaj pravi, pun ljubavi za svoju unuku, kao što svaki pravi deda treba da bude.

- Ah, moj deda Petar! Mnogo ga volim. Svi ga zovemo deda. Mnogo mi znači - kaže Barbara Pravi u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti".

Da li vas je naučio da pevate nešto na srpskom?

- Naravno! Upamtila sam pesmicu "Ringe ringe Raja, došo čika Paja". Stalno sam je pevala kad sam bila mala, zahvaljujući mom dedi.

On je prvi došao u Francusku?

- Da. Iz Beograda je. U Francuskoj se, posle, rodio moj tata Mark. Mama je iz Irana. Tata je profesor etike, a mama inspektorka nacionalnog obrazovanja.

Iz umetničke ste porodice?

- Tata svira gitaru, a deda s mamine strane, Iranac, slikar je.

Govorite li srpski?

- Nažalost, ne. Osim reči dečje pesme koju me je naučio deda, znam još da kažem i "hvala"! Ali, volela bih da naučim.

Jeste li bili u Srbiji?

- Samo jednom, kada sam imala 12 godina. Ne sećam se najbolje, davno je bilo. Išli smo kolima s juga Francuske i bila je to prava avantura. Ali, volela bih mnogo da ponovo odem. Nameravam da posetim Srbiju čim se otvore granice posle pandemije.

Znate li da vas i vašu pesmu mnogo vole u Srbiji?

- Hvala puno, zaista. Veoma mi je drago zbog toga. Veliki pozdrav svima u Srbiji.

Kome ste posvetili nastup na "Evrosongu"?

- Mom dedi, svima koji vole moju pesmu, mojoj ekipi koja je danonoćno radila na ovom projektu, svima koji me prate.

Kakva je bila atmosfera u Roterdamu?

- Odlična. Sve se lepo odvijalo, bilo je zabavno. S druge strane, proveli smo 10 dana u hotelskoj sobi zbog pandemije, ali, šta da se radi. Organizatori su bili veoma striktni, međutim, imali su razloga za to. Bilo je neophodno zbog korone. Stalno su nas testirali, nismo imali pravo da izađemo. Vreme smo provodili s ekipom.

Sa šest godina prve note uz tatu

POČELA je da peva već sa šest godina, uz oca koji svira gitaru i bendžo. Pisala je pesme za mnoge francuske umetnike, među kojima su i Karla Bruni i Janik Noa. Koautorka je pobedničke pesme dečje "Pesme Evrovizije" za prošlu godinu. Istovremeno, vrlo je angažovana i na zaštiti prava žena.

Bili ste među favoritima za osvajanje trofeja?

- Niko iz Francuske nije pobedio na "Pesmi Evrovizije" već 44 godine. Bila bih presrećna da se to desilo. Teško sam to mogla i da zamislim. S druge strane, prezadovoljna sam već zbog celog posla koji smo ovde uradili. Ekipa koja je to sve realizovala, delegacija, kamermani, sve je bilo izuzetno. Mene su fantastično primili.

Kako ste odlučili da se na ovakvom takmičenju, punom "šljokica", pojavite s jednom tako realnom i ozbiljnom pesmom koja je, eto, ostvarila veliki uspeh?

- To je, zaista, zanimljivo. Sjajno je to što sam imala priliku da učestvujem na ovako ogromnom takmičenju na kojem postoje izuzetno velike tehničke mogućnosti. Među svim tim "vatrometom", bila sam na nekoliko kvadratnih metara na sceni i pokušavala da stvorim nešto intimno i jednostavno. Imam druge kodove, ali to su moji kodovi, to sam ja i to je ono što je u svemu ovome fantastično.

Pogledajte više