POŠTUJEM ARHANGELA MIHAILA I PRESVETU BOGORODICU: Miki Rurk glumi paralizovanog čoveka, koga je ovaj svetac izlečio

V. M. P.

17. 11. 2020. u 08:20

HOLIVUDSKI glumac Miki Rurk (68) izjavio je da se divno proveo u Grčkoj, snimajući film "Božji čovek" sa srpskom režiserkom Jelenom Popović, o Svetom Nektariju Eginskom Čudotvorcu.

Foto Ortodoksia njuz printskrin

Nektarija Eginskog, nepravedno prognanog, osuđenog bez suđenja i oklevetanog bez razloga, igra Grk Aris Servetalis, dok Rurk glumi paralizovanog čoveka, koga je ovaj svetac izlečio.

- Radujem se što učestvujem u filmu o velikom božjem čoveku - kazao je Miki Rurk za grčku televiziju Ortodoksija njuz.

- Čitajući život Svetog Nektarija, osećao sam posebnu duhovnu radost i bio ganut njegovim smirenim životom. U životu postoje mala i velika čuda. Iskusio sam oba, verujem u čuda, ali isključivo u Božja čuda. Ne verujem u sreću, u novac i moć. Verujem u odluke koje svako od nas donosi u životu. Najvažnija stvar na svetu su poverenje, vernost, ljubav i briga u našem srcu. Znate kako se kaže, ko bi gore, sad je dole, ali kad krenete dole, udarite baš jako.

Uloga Miki na snimanju, Foto Ortodoksia njuz printskrin

Rurk je ispričao kako je počeo da veruje u čuda:

- Moj mlađi brat Džoi je sa 17 godina bio vrlo bolestan. Bio je u zatvoru i pustili su ga na slobodu, jer mu je doktor rekao da mu je ostalo još šest meseci života. Baka mi je rekla da se molim svetom apostolu Judi Tadeju, koji je činio čuda. Molio sam se svakodnevno. Moj brat nije umro sa 17 godina, preminuo je posle 20 godina, ali je pravo čudo što je poživeo tako dugo. Ali, kada je umro, izgubio sam veru. To je trajalo tri godine.

ISCELITELj I ČUDOTVORAC

SVETI Nektarije Eginski rođen je 1. oktobra 1846. kao Anastasije Kefalas u siromašnoj porodici u Trakiji. Od svoje 20. godine je radio kao učitelj u gradu Hiosu, a nakon decenije službe se zamonašio i uzeo ime Lazar. Monaški postrig primio je 1885. pod imenom Nektarije. Narednih godina živeo je u Atini, gde je diplomirao na Bogoslovskom fakultetu. Rukopoložen je u čin sveštenika, zatim u arhimandrita, postao je sekretar Aleksandrijske patrijaršije i izabran za mitropolita Pentapolskog.

Pre nego što se penzionisao, vodio je teološku školu u Atini. Svoje penzionerske dane proveo je u Trojičkom manastiru u Egini, na istoimenom grčkom ostrvu. Preminuo je u bolnici u Atini 1920, pretpostavlja se od raka prostate. Kanonizovan je 1961. od strane Carigradske patrijaršije. Smatra se velikim isceliteljem i čudotvorcem. Postoje brojna svedočenja o tome da su se dešavala čuda nad njegovim moštima, za koje se veruje da pomažu onima koji boluju od teških bolesti, naročito obolelim od raka. Stotine hiljada vernika svake godine putuju na Eginu, kako bi se poklonili njegovim svetim moštima.

Junak filmova "Devet i po nedelja", "Barska mušica" i "Anđeosko srce", veru je povratio zahvaljujući svom svešteniku, ocu Piteru, sa kojim je bio blizak 23 godine.

- On je preminuo prošle godine i to me je dotuklo - kazao je Rurk.

- Sa njim sam mogao da razgovaram o Bogu, o veri, o životu posle života. Ljudi veruju u čuda, ali se ona ne dešavaju često. Moj sveštenik mi je jednom rekao važnu stvar, kada mi je bol obuzeo srce: "Miki, Bog čuje da telefon zvoni, čuje da ga zoveš, ali ne podiže slušalicu onda kad ti hoćeš. Izuzetno poštujem arhangela Mihaila, kao i svetog Judu Tadeja, koji je bio Isusov najbolji prijatelj i drvodelja. Obezglavili su ga, jer nije hteo da se odrekne Hrista. Bog mu je dao dar da čini čuda i pruža nadu onima koji su je izgubili. Molim mu se nekoliko puta dnevno, jedino one tri godine, posle smrti brata, to nisam radio.

Prijateljstvo Rurk  i Popovićeva, Foto Instagram/mickey_rourke_

Miki veruje da je lik paralizovanog čoveka, koga glumi u filmu, bio Nektarijevo poslednje čudo. Uloga je zahtevna, ali njemu nije bilo teško da je odigra.

- Kada ležite u krevetu, paralizovani ste i kažu vam da nikada više nećete prohodati, onda više ne želite da živite - govori Rurk. - Moj brat je imao četiri gadna sudara sa motorom. Trebalo je da umre, ali nije. Osećao sam da je to čudo!

Režiser i producent Jelena Popović, već godinama živi i radi u Americi, ali posebno voli da istakne da je Srpkinja. Po sopstvenom priznanju, ona nikada nije pomislila da će snimiti film o Nektariju Eginskom, sve dok 2012. nije pročitala knjigu o životu tog sveca. Rurku je na kraju intervjua, poklonila ikonu Presvete Bogorodice. Film "Božji čovek" trenutno je u fazi postprodukcije.

Pogledajte više