TAJNA LJUBAV PETRA I MILENE: Na snimanju serije "Vreme zla" po trilogiji romana Dobrice Ćosića

J. BANjANIN - Z. GLIGORIJEVIĆ

05. 09. 2020. u 13:30

POTPETICE Milene Katić Dragović odjekuju ulicom kojom prolaze dame u krojenim kostimima i haljinama, sa perom zadenutim za šešir, kao i mladići koji guraju bicikl.

Foto: V. Danilov

Laganim korakom, osvrćući se preko ramena, Milena zamiče u senu. Kapiju joj, uz zaglušujuću škripu, otvara Uroš Đurić, u čiju kuću se zaputila. Milenu na stepeništu trenuci dele od susreta sa Petrom Bajevićem. Mirni aprilski dan 1940. remeti komešanje na Slaviji i Đurić ulazi u tamnozeleni "bjuik" da izvidi šta se dešava.

Da bi zabeležio ovu scenu, direktor fotografije Marko Mladenović držao je tešku kameru pričvršćenu za nosač na leđima, i kadar je "kupljen", što preko "motorole" objavljuje režiser Ivan Živković, koji posle serije "Koreni" snima "Vreme zla" po istoimenoj trilogiji Dobrice Ćosića. Serija od 15 epizoda, u produkciji "Junajted medije" i "Aj tu aja", prati potomke porodice Katić, čija sudbina se prepliće sa ideologijama i dešavanjima u našoj zamlji u predvečerje Drugog svetskog rata.

Pred kamerama je oživljena tajna ljubavna priča između Milene Katić Dragović i Petra Bajevića, najboljeg prijatelja njenog muža Bogdana Dragovića. Tajni par utočište od stvarnosti nalazi u domu pukovnika Uroša Đurića.

- Petar živi kod velikog prijatelja Uroša u ilegali, kradomice. Tako Đurić učestvuje u ljubavnim jadima Milene i Petra, ali njegova uloga je da njihovu ljubavnu dramatiku, kao i sve što im se dešava u tim ružnim vremenima, razbije drugačijim pogledima na život. Đurić je preživeo štošta i misli da je život mnogo lepši nego što jeste, a da su komplikovana samo pitanja o rodoljublju - objašnjava nam glumac Rade Marjanović, koji ga tumači. - Radnja je smeštena u vreme kada su ovde bila najveća previranja i kada su iz sveta došli ljudi koji su merili šta dalje sa ovim prostorom. Ipak, nijedno vreme nam nije došlo do pameti. Upravo je veliki kvalitet ovakvih serija to što će podsetiti ljude da život ne počinje od nas.

Izvršni producent serije Goran Šušljik, koji igra Petra Bajevića, ruskog komunistu hercegovačkog porekla, smatra da je "Vreme zla" kompleksna i tragična priča o ljudima koji veruju:

Foto: Z. Gligorijević

- Ovo je saga o ljudima koji su u određenom istorijskom trenutku poverovali u jednu ideju. Zatim su shvatili da za velike idealne mora da se gine, ali takođe, i da oni nisu uvek put u bolji svet i život. Mislim da je ljubavna priča ključ onoga što želimo da ispričamo u seriji. Nije to samo ljubavna priča žene i dva muškarca nego i priča o raskidima i lomovima u prijateljstvima, porodičnim odnosima, ljubavi prema Hristu... Ima mnogo ljubavi i mnogo tragičnih ljubavi.

Milena Katić je jedan od najsnažnije napisanih ženskih likova, ističe Šušljik i dodaje da je Nada Šargin prava glumica za tu ulogu.

Foto: "Instagram"

Radovan Vujović

- Milenu doživljavam kao hrabru, jaku i požrtvovanu. U to vreme žene su bile u potpuno drugačijoj poziciji. Brinule su o porodici i bile tu da istrpe muški svet. Zbog ratova, za 20 godina braka, Milena jedva da je dve godine provela sa suprugom. Žene su trpele i žrtvovale se jer su muškarci ratovali za velike ideje. One su verovale da njihovi muževi rade dobru stvar, a one, same, i bez ičije pomoći organizovale su život i trajanje. Kada pogledam šta je Milena doživela sa svojom prvom ljubavlju i sa mužem, i to u vreme Prvog i Drugog svetskog rata, to je dosta drugačije od onog što ja živim. Pokušavam da razumem njenu žrtvu, tugu i strast za nečim drugim, i čini mi se da su one ipak bile jače od nas, i da bih se ja slomila mnogo brže - iskrena je Nada Šargin.

Snimanje "Vremena zla", posle Beograda i Tare, prošle nedelje nastavljeno je u Gornjem Račniku kod Jagodine. U prostranom dvorištu su bunar, ostava za hranu i koševi za žito, a do kuće stare 136 godina stiže se drvenim mostom preko rečice. Prostrani doksat krije sobu sa oslikanim krevetima i centralni deo kuće - ognjište. Sve pokućstvo čuva Dragan Gligorijević, ponosan na čatrlju od blata i slame, koju je nasledio od pretka Aleksandra Kostića (1850-1931), a u kojoj su ranije snimani i "Koreni".

Foto: V. Danilov

POJAVA ĆOSIĆA

U ROMANU "Vreme zla", kao i istoimenoj seriji, pojavljuje se lik samog autora - Dobrice Ćosića. Scene u kojima će se pokazati snimane su upravo u okolini Jagodine, a Ćosića tumači mladi Uroš Jovičić:

- Veoma mi je bitna ova uloga. Izazov je igrati tako važnu ličnost kao što je Dobrica Ćosić. On je bio veliki pisac, a kasnije i predsednik SR Jugoslavije. Veoma mi je zanimljivo što se Ćosićev lik pojavljuje u nečemu što je on sam napisao. Drago mi je što igram mladog Dobricu, pa mogu malo i da namaštam kakav je bio u mladosti. Radujem se ponovnoj saradnji sa rediteljem Živkovićem, sa kojim sam radio na "Montevideu". Jedva čekam da publici predstavimo rediteljevo i moje viđenje lika mladog Dobice Ćosića.

U mitsko Prerovo 1941, kada su nemačke trupe već uveliko okupirale Beograd, odlazi deo porodice Katić, plašeći se stradanja. Milena i Ivan Katić sklanjaju se od Nemaca da bi izbegli hapšenje i progon.

Radovan Vujović, koji tumači veoma zahtevan, kompleksan, ali i zanimljiv lik Ivana Katića, kaže da je priča o Katićima veoma poučna za naš narod.

- Trebalo bi da uvidimo da se međuljudski, porodični i politički odnosi, ali i politika i stanje u državi, ponavljaju iz generacije u generaciju. Iako je politika danas demaskirana, jer se vidi da iza svega stoje interesi ili želja da se bude moćan, ona deli društvo i porodicu. I dalje ne možemo da shvatimo da je potrebno da se braća, otac i sin slože - ocenjuje Vujović i dodaje da su u vremenu o kome govori Ćosićevo delo bile drugačije političke i istorijske okolnosti. - Tada je siromašno društvo počelo da gradi fabrike, a ljudi da se školuju i dobijaju stanove. Iako svi znamo šta se, zapravo, desilo, pretpostavljam da je onome ko je živeo u kući bez struje i vode i spavao u sobi sa još šestoro, a kome bi ponudili da dođe u grad i dobije posao, to bilo neverovatno. Zato je i logično da su oni toliko branili komunizam, da su sve idealizovali i bili spremni da poginu za tu ideju.

Reditelj Ivan Živković ističe da je izazov što se trilogija "Vreme zla" bavi ideologijama i uverenjima, poput komunizma, koje možda nisu bliske savremenoj publici.

Foto: V. Danilov

- Te ideologije su i dalje prisutne. Danas postoje sasvim nove levičarske ideje širom sveta, od Amerike, preko Evrope, do Azije. Sve one su malo praktičnije i možda manje naivne od inicijalnog komunizma s kraja Prvog svetskog rata - priča Živković.

U odnosu na "Korene", objašnjava reditelj, "Vreme zla" se odvija pola veka kasnije, te dominiraju novi likovi i priča koja počinje 1939, vraća se u vreme s kraja Prvog i između dva svetska rata i završava 1941. godine.

- Ćosić je u "Korenima" kao mlad "napipao" ideje i motive koje je kasnije u "Vremenu zla" ozbiljno izlagao, obrazlagao i uoštravao. Dok je u prvom delu postavljao pitanja, u drugom je ponudio i neke odgovore. "Vreme zla" je zaključak Ćosićeve velike sage o Katićima. Tako na obodu Drugog svetskog rata, nečiji životi se tragično prekidaju, a sudbine bivaju zapečaćene - zaključuje Ivan Živković.

Foto: V. Danilov

Goran Šušljik i Nada Šargin
 
VRHUNSKA GLUMAČKA EKIPA

U SERIJI, koja će biti emitovana na kanalu Nova S sledeće jeseni, biće angažovano mnogo glumaca, a u vrhunskoj ekipi su Žarko Laušević, Voja Brajović, Goran Bogdan, Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Pavle Mensur, Isidora Simijonović, Slobodan Tešić, Boris Isaković, Sergej Trifunović, Andrej Šepetkovski, Svetozar Cvetković, Igor Đorđević...

Pogledajte više