KOBEJNOVI STIHOVI AKTUELNIJI NEGO IKAD: Legendarni frontmen "Nirvane" danas bi slavio 55. rođendan

Ostavivši nas da se, i decenijama kasnije, pitamo kolike su buntovničke himne ostale neispevane, kolike su "protestne note" ostale neodsvirane - dok iznova i iznova preslušavamo one, stare i večne, koje su s početka devedesetih okrenule svet naglavačke.

I zauvek ga promenile, dajući glas i "onim drugima", nesnađenima, neshvaćenima, pobunjenima, nesrećnima, nevoljenima, najranjivijima, artikulišući i ispevajući njihov vrisak pobune, ili bola.

U tom je trenutku, kada je sagoreo unepovrat, tog kobnog dana, njegova "Nirvana" bila bez sumnje najpopularniji rok bend na planeti, a Kurtovo ime uveliko ovenčano statusom kulta, idola, simbola, vodilje celog jednog naraštaja - svega onoga što on zaista nije želeo da bude, makar ne formalno. U međuvremenu su ga, tokom proteklih decenija, otkri(va)li mnogi, ispočetka ga uzdižući do statusa gurua, glasnogovornika, čak mesije sopstvene, neke od novih generacija, čiji pripadnici njegovu muziku doživljavaju vrlo duboko i lično - iako nisu bili, niti će ikada moći da budu istinski Kurtovi savremenici.

- Kobejn je jedna od onih neprolaznih vrednosti, ličnosti koje u svakoj generaciji ponovo bivaju otkrivane i stiču novu slavu, autor koji se svojim vanvremenskim poetskim rok izrazom upisao među one kojima se stalno iznova vraćamo - kaže, za "Novosti", Dragan Ambrozić, muzički kritičar i publicista, istinski znalac i jedinstveni tumač rokenrola i pop-kulturnih fenomena i strujanja. - Kurtovo delo neprolazna je vrednost, muzika koja možda čak znači i više i pogađa još dublje nego pre tridesetak godina, jer danas smo još usamljeniji i izolovaniji no u ono vreme.

"Nirvana" je u tom svom najplodnijem, najslavnijem periodu "uvezala" svega tri godine, što jeste izuzetno kratko, a sama ta činjenica da je kroz svoj, ipak nevelik opus ostvario toliko dubok uticaj, upisala je, ističe Ambrozić, Kobejna među najveće.

- Taj njegov način, ta vrsta protesta protiv materijalizma i sveta koji tone u sveopšti konzumerizam, taj Kurtov kritički stav, iako i onda shvaćen dramatično, ljudi danas možda još dublje mogu da dožive, u ovom još dublje potonulom svetu - smatra naš sagovornik koji, iako "čovek od reči", radije uvek glasa za muziku no za knjige, tačnije biografije kojih samo o Kobejnu ima nekoliko:

Knjige su danas, ukazuje naš sagovornik, postale bitan deo rok kulture, kao svedočanstva o tome šta je rokenrol kao umetnički čin, kako je izgledalo živeti ga. Međutim, smatra on, da bi se rokenrol zaista (do)živeo, trebalo bi vratiti se muzici.

- Intenzitet Kobejnove, kao i bilo čije muzike, govori neuporedivo više od ma kog svedoka sa strane, u njoj je sve zabeleženo. U ovom slučaju, treba svakako početi od kultnog snimka MTV Anplagd, tu je sve rečeno, a potom otkrivati dalje i ići dublje. I nikada, nikako, ne bi valjalo pokušavati da ga kopiramo, treba se njegovom muzikom inspirisati, a potom tražiti način, formu, svoj put, ne bi li se reklo nešto podjednako važno, sa jednakom strašću, ali drugačije.

Kobejn je, uvek ističe Ambrozić, izuzetno poštovao - muziku, slušaoca, stvaranje samo:

- Odlučno se i uporno borio protiv stalnih pokušaja i pritisaka industrije da svaki umetnički čin učini nevažnim, a danas kada je toliko toga urađeno na obesmišljavanju umetnosti, samo je zbog te svoje borbe već obezbedio sebi mesto u večnosti.

Legendarna je, odista, i sama ta borba ovog autora, otpor, bunt prema svemu što nameće beskrupulozna industrija koja umetnost tretira kao robu, a budući da je Kurt uz veliki prasak otišao, dok njegova muzika ostaje - može li se iko u toj borbi označiti kao pobednik?

- Kobejn je pobedio, definitivno, čim evo i sad pričamo o njemu, i slušamo ga, i nanovo ga otkrivamo, bavimo se tim njegovim umetničkim i ljudskim činom pobune protiv sveopšte komercijalizacije - kaže Ambrozić.

- Koliko god se šou-biznis upirao da pokaže da je sve roba, ljudi još uvek traže ono što će im ponuditi najčistiju, najdublju emociju, a Kurt Kobejn nam svojom muzikom i danas na najlepši i najčistiji i najiskreniji način osvetljava trenutak u kome živimo, krajnje tužan trenutak.

Između tog današnjeg tužnog trenutka, 55 godina po rođenju Kobejna, i onog 5. aprila, minuo je još jedan celi život ovog člana mitskog "Kluba 27", i godina pride. U tih kratkih 27 njegovih godina stalo je obilje emocija, bola, tuge i beznađa, još više dara da taj kovitlac misli i osećanja izrazi na najiskreniji i najdirljiviji zamislivi način, a sve to kulminiralo je tokom te munjevite tri godine planetarne slave. Slave koju nije želeo, ili - kakvu nije želeo. Da, hteo je da svira, da peva onima koji ga slušaju i čuju, da vrišti protiv svega što je osećao i video mnogo oštrije nego uljuljkana i zadovoljna masa, da tim vriskom probudi odabrane... Verovatno nije ni pomišljao da je moguće ono što će "Nirvani" poći za rukom, jer ona jeste, sa svega četiri albuma, a pogotovo od čuvenog "Nevermajnd", preokrenula svet - makar u segmentu muzičke industrije. Kurtov vrisak protiv industrije, potrošačkog društva, komercijalizacije - doneo je toj industriji nezamisliv priliv novca a (i) rok bendovi počeli su da bivaju tretirani kao potencijalni brendovi, odnosno roba koja se prodaje, a "težak" zvuk najednom postaje poželjan i na komercijalnim stanicama.

Za čoveka koji se za naslovnicu časopisa "Roling Stoun" slikao u majici na kojoj je pisalo Corporate magazines still suck, sasvim sigurno to nije predstavljalo željeni razvoj događaja. Snimio je In Utero, a potom i antologijski Unplugged, ne hajući da očekivanja i te klete industrije, i same publike, da im da novi Smells Like Teen Spirit... Unutrašnji konflikt, nesklad između svojih i želja i htenja drugih, šta god bilo i kako god se nazivalo i tumačilo ono što se dešavalo tih dana u njemu i oko njega - dovelo je do, i završilo se sa tim 5. aprilom 1994. godine, kada je jedan električar iz Sijetla pozvao lokalnu radio-stanicu kriknuvši "Imam za vas vest veka"! Vest je naravno bila ta da je pronašao beživotno telo dvadesetsedmogodišnjeg Kurta Kobejna, uz koje su pronađene i oproštajna poruka i sačmara. Uspeo je, poslednji put, govorili su tada, da se ličnim činom, pa bio on tumačen kao hrabrost ili kao slabost, odupre svetu protiv kakvog je živeo i pevao.

"Potpuni mir posle smrti je najveća nada koju imam", izjavio je jednom, a nama su ostale nada da ga je našao, i njegova večna muzika. Ali i pitanje, zaslužuje li ovakav svet Kurta Kobejna?

Klupe sećanja i kultna gitara

SLAVNI muzičar nema grob, već je njegovo telo kremirano, pa se mnogi obožavaoci "Nirvane" svake godine okupe u parku Vireta u Sijetlu gde se nalaze komemorativne klupe, koje su postale nezvanični spomenik Kurtu Kobejnu nakon njegovog samoubistva.

Klupe, koje su se nalazile u parku u blizini Kobejnove kuće, u ovom američkom gradu, bile su prekrivene porukama koje su ispisali ili urezali fanovi, a te stare išarane daske postavljene na nove okvire prodate su na licitaciji kao kultni predmet, baš kao i njegova gitara koju svira tokom legendarnog MTV Anplagd.