ŽIVI DŽEZ I NE MARI ZA GODINE: Vojislav Bubiša Simić, legendarni kompozitor, ne staje ni na pragu 100. rođendana

Marina Mirković

19. 08. 2021. u 16:39

MAESTRO Vojislav Bubiša Simić zvaničnog penzionerskog staža ima više nego što mnogi za života uspeju da steknu i radnog.

Foto K. Mihajlović

Ni u svojoj 98. godini, i 33. otkako nosi "zvanje" penzionera - naš legendarni džezer ne posustaje, a osnovni njegov savet za sve od devet do 99 je: "Živite, uživajte u životu i onome što radite, i budite živahni".

Njega je uvek živahnim, kreativnim, radosnim i večnim mladićem održavalo to što - živi džez.

Nisku neverovatnih uspeha i nezaboravnih nastupa i dela, koja čini njegovu prebogatu karijeru, Bubiša i dalje povremeno dopunjava kakvim biserom, ili makar perlicom - kada, na molbu kolega i prijatelja, napravi novi aranžman ili kompoziciju za ansamble širom zemlje i sveta.

- Veoma je važno da čovek voli to što radi i da aktivno prati šta se u toj sferi dešava, ali da bude aktivan i inače, koliko god je moguće - ističe Simić, koji je sve doskoro redovno išao na koncerte, pratio i mlađe džez muzičare, a naravno i svoje "stare pajtaše" iz orkestra RTS poput Duška Gojkovića.

Foto K. Mihajlović

Umetnik koji je po mnogo čemu obeležio naše vreme, vršnjak i vesnik i jedan od najdoslednijih promotera džeza na ovim prostorima, ne mari mnogo za brojanje dana, niti godina - "prebrojala" je te dane, pa čak i sekunde pre dve godine njegova ćerka, i ispisala ih na majici koju je poslala tati iz Amerike, za 95. rođendan - kada je i sam stao pred đački gudački orkestar škole "Kosta Manojlović" i dirigovao "Jesenju baladu". Otkud na proslavi rođendana gudači, a ne "njegovi" duvači, objasnio je rečima: "Celog života su mi duvali u glavu, red je da se malo odmorim, a gudači mi danas dođu pravi odmor za dušu"!

Ni nešto više od dve godine posle tog "okruglog" rođendana, Bubiša se ne opterećuje merenjem vremena - uživa u životu, muzici, i pola veka srećnog braka koji mu je doneo i kći i unuče, uz ćerku iz ranijeg braka, od koje ima unuke, pa i praunuče.

Posle nebrojenih ispisanih kompozicija i aranžmana, odavno je na koncertima, ipak, češće kao - publika: i na nastupima "svojih", orkestara RTS, gde je u džez sastavu proveo radni vek, i na mjuziklima Pozorišta na Terazijama, u kome je dirigovao četiri decenije, i na koncertima Filharmonije pred kojom je i diplomirao dirigovanje na Akademiji...

Već uveliko kao veteran džeza, Simić je tek u devetoj deceniji svog prebogatog života otkrio posve novu, karijeru pisca, a o njegovoj karijeri mnogo kazuju rečiti naslovi njegovih knjiga.

- Najpre su tu "Susreti i sećanja" iz 2005, potom godinu kasnije "Veselo putovanje sa džez orkestrom RTV Beograd po belom svetu" - seća se muzičar početaka svoje "mlade", spisateljske karijere.

Zatim je čitaoce poveo na "Sentimentalno putovanje", a potom su usledili "Zvuci vremena" i "Neispričane priče".

Mnoštvo je i dalje neispričanih priča iz jedne toliko po mnogo čemu "rekorderske" karijere, i u brojevima i u uticaju i u umetničkom kvalitetu - i u blagonaklonosti i ljubavi koju veseli džezer izaziva i uživa. Naprosto, čovek koji u sebi nosi kompletnu istoriju džeza na ovim prostorima, i istoriju gotovo celog veka za nama, a koji sve to vreme radi i stvara, neminovno je - živa enciklopedija, ili pak neverovatno obimna zbirka anegdota, koje samo izviru opčinjavajući slušaoca...

Dok Bubiša i dalje neumorno osluškuje zvuke vremena, u čijem je kreiranju učestvovao. I vremena, i zvučne kulise.

Iiskonski džezer od malih nogu

KADA je Bubiša kao dečkić, u Vrnjačkoj Banji gde je provodio leta sa porodicom, prvi put čuo džez i namah se zarazio - profesija džez muzičara nije ni postojala. Od tih davnih predratnih, preko teških godina okupacije tokom kojih je već "prosvirao", pa posleratne karijere u "malo manjem" big bendu "Dinamo" i velikom, Big bendu RTS, sa kojim će muzikom osvojiti svet i ustoličiti se kao pionir, te istinski velikan, svedok kompletne istorije džeza na ovim prostorima - Simić je bio i ostao iskonski džezer.

Pogledajte više