HITAC KOJI JE PROMENIO ISTORIJU! Obeležena 151. godišnjica Nevesinjske puške

Ceremonijama su prisustvovali najviši zvaničnici Republike Srpske, kao i predstanici lokalnih vlasti hercegovačkih opština i potomci ustanika.

Dan kada je pukla prva "Nevesinjska puška" nije bio čin agresije, niti želja za osvajanjem tuđih teritorija, već otpor potlačenog čoveka, hercegovačkog domaćina koji je branio svoje pravo na goli život, na svoje ime, veru, kućni prag i ustanak protiv tiranije otomanskog carstva nad hrišćanima, istakao je predsednik SNSD-a Milorad Dodik.

- "Nevesinjska puška" je postala simbol otpora, nepokornosti i odlučnosti srpskog naroda da se sloboda brani bez obzira na cenu - rekao je Dodik.

Predsednik Republike Srpske Siniša Karan istakao je da je prva Nevesinjska puška jedan od najznačajnijih događaja u istoriji srpskog naroda, koji je postao trajni simbol otpora, dostojanstva i nepokolebljive želje da sami odlučuju o svojoj sudbini, bez tutorstva i okupacione sile.

- Nevesinjska puška svedoči o hrabrosti, istrajnosti i viteškom duhu naših predaka, koji su kroz vekove bili spremni da brane svoja ognjišta i pravo na život u miru i slobodi -rekao je Karan na ceremoniji.

On je ukazao da srpski narod nikada nije težio osvajanju tuđeg, niti je ugrožavao druge, ali je uvek bio odlučan da sačuva ono što mu pripada i da je žrtva hercegovačkih ustanika ostavila neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda.

- Upravo takav odnos prema svojim korenima, zajedništvu i nacionalnom biću omogućio je očuvanje autentičnog srpskog identiteta uprkos mnogobrojnim istorijskim iskušenjima - rekao je Karan. 

Ceremonijama su prisustvovali i predsednik vlade RS Savo Minić, resorni ministar Radan Ostojić, i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović.

Prva Nevesinjska puška bio je ustanak podignut u Krekovima 9. jula 1875. godine, protiv osmanske vlasti, koji se ubrzo proširio na celu Hercegovinu, a potom i Bosnu.

Ustanici su imali tajnu podršku Srbije i Crne Gore, a među njima se borio i budući kralj Petar Prvi Karađorđević.

Već 1876. godine Srbija i Crna Gora objavljuju rat Turskoj carevini, u koji se 1877. uključuje Rusija. Na Berlinskom kongresu 1878. godine, rusko-srpsku pobedu obezvređuju zapadne sile, koje Bosnu i Hercegovinu daju na upravljanje Austro-Ugarskoj.

Austrijska okupacija biće povod za Drugu Nevesinjsku pušku, ustanak koji je 1882. izbio napadom na austrougarsku žandarmerijsku stanicu u obližnjem Ulogu, zbog donošenja takozvanog Vojnog zakona o mobilizaciji stanovnika Bosne i Hercegovine u austrougarsku armiju.

Ustanak je slomljen posle četiri meseca, a pored Srba su u njemu učestvovali i bosanski muslimani.

(RT Balkan)

BONUS VIDEO:

"STAZE KOSMETA": Šar-planina - Epizoda 3