SNAJPERIMA UBILI 118 SRPSKE DECE: U Istočnom Sarajevu obeležen Dan sećanja na stradanje dečaka i devojčica iz Srpskog Sarajeva
TOG crnog 11. marta 1995. pre 31 godinu, mučka ruka snajperiste sa zgrade Lorisa prekinula je u tada u srpskom naselju Grbavica poslednju igru lastiša devetogodišnje Nataše Učur i godinu starije Milice Lalović. U vreme primirja pucnji su prekinuli detinjstvo i igru. Nataša i Milica postale su simbol stradanja dece Srpskog Sarajeva.
Spomenik srpskoj deci Sarajeva foto SRNA
U znak sećanja na prerano oduzete živote 118 srpske dece sarajevsko-romanijske regije danas je u Istočnom Sarajevu obeležen Dan sećanja na stradalu decu Srpskog Sarajeva u proteklom ratu. Služen je pomen i položeni su venci kod Spomen-obeležja stradaloj deci Srpskog Sarajeva.
Dužnost Republike Srpske i srpskog naroda je da stradaloj srpskoj deci obezbedimo dostojno mesto u našoj istoriji, štiteći ih od zaborava, rekao je predsednik RS Siniša Karan.
- Zauvek su ugašeni osmesi, snovi i detinjstvo. Cele porodice zavijene su u crninu koju nikada neće skinuti. Zločin nad decom ostaje jedna od najbolnijih rana našeg naroda i opomena koliko je Odbrambeno-otadžbinski rat bio težak, a srpski narod tokom njega stradao - istakao je Karan.
Predsednik Republike je naglasio da sećanje nije samo pogled u prošlost, već temelj našeg dostojanstva, samopoštovanja, istine, ali i budućnosti.
Poginulo skoro 500
VRŠILAC dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Viktor Nuždić rekao je nakon pomena da je tokom rata poginulo skoro 500 srpske dece, a da niko nikada nije procesuiran.
Predsednik SNSD Milorad Dodik rekao je za da postoje mesta gde tišina nije odsustvo zvuka, već prisustvo bola koji nema reči, a takva tišina je u Istočnom Sarajevu samo na pomen 118 nevine srpske dece koju su mučki, hladno i bezobzirno ubili pripadnici muslimanske vojske iz Sarajeva.
- Vazduh nad ovim gradom svakodnevno nosi tugu zbog prekinutog dečjeg osmeha, detinjstva, školskih obaveza, igre lastiša i lopte i to surovom rukom rata, zločinački i mučki. To nisu bile vojne mete, ni vojnici, već nevina deca čija je čista, iskrena, bezazlena graja u retkim trenucima primirja "remetila" zvuk granata i kiše metaka i čije su jedine "utvrde" tada bili parkovi, a "oružje" drvene igračke - istakao je Dodik.