UMALO BEZ GLAVE ZBOG TRI PRSTA U ZAGREBU! Potresna ispovest Veljka Račića: U hrvatskom zatvoru sam proveo 80 dana, tukao sam se da preživim

PODGORIČANIN Veljko Račić, član Kluba Crne Gore i Srbije koji se bavi razvojem odnosa dve države, dok je živ pamtiće golgotu kroz koju je prošao tokom svog boravka u Hrvatskoj, zemlji Evropske unije, gde su mu bila ugrožena osnovna ljudska prava. Bez povoda je završio u zatvorima u Karlovcu i Zagrebu, tukao se sa neoustašama u sobi ne bi li sačuvao glavu na ramenima, izdržao sva maltretiranja, poniženja, uvrede, spavao sa miševima i bubašvabama. I tako osamdeset dana koliko je trajalo ćutanje zvanične Crne Gore (traje i danas) koja je pod euforijom skorog ulaska u Evropsku uniju i savijanja kičme pod ucenama komšija preko Debelog brijega.

Do slobode je došao zahvaljujući prijateljima koji su sakupili 10.000 evra za kauciju.

- Za tih 80 dana samo jednom me posetila službenica crnogorske ambasade u Zagrebu i ništa nije uradila da bi me izbavila iz kazamata. Obećala je neke knjige da donese, pa čak ni to nije ispunila. U zatvorima su mi ugrožavali zdravlje i hteli da me ubiju! Već nekoliko godina svakodnevno koristim terapiju za aritmiju srca. Međutim, ukinuli su mi terapiju i umesto nje u zamenu mi davali andol ili aspirin. Tako su me doveli u stanje ludila, jer nisam znao šta da radim, pa sam napravio incident kada sam slomio prste na ruci kako bih skrenuo pažnju i doveli mi doktora. Sobu sam delio sa osam ustaša, tukao sam se sa njima, nisam dao na sebe. Jedino sam tako mogao sačuvati živu glavu - priča za "Novosti" Račić, kome je donekle poziciju ugrozilo i samo prezime, jer je njegov predak Puniša Račić koji je 1928. kao poslnik Narodne radikalne stranke u Kraljevini SHS ubio tri hrvatska parlamentarca što mu ni današnja generacija Hrvata nije oprostila.

Ništa nije nagoveštavalo traumatični boravak u Zagrebu. Veljko je sredinom aprila otputovao automobilom u glavni grad Hrvatske, i to prvi put u životu. Imao je dogovoreni sastanak sa partnerom sa kojim sarađuje dugi niz godina u oblasti nekretnina. Sve se, međutim, promenilo kada je na društvenim mrežama objavio sliku sa tri podignuta prsta ispred spomenika banu Jelačiću:

- U tom trenutku u inboks mi se javljaju brojni Hrvati, pišu mi sve i svašta. Međutim, javio mi se izvesni Aleksandar koji se predstavio da je novinar istraživač jedne privatne televizije u Zagrebu, pitao me da li bih pristao na intervju na temu odnosa Srba i Hrvata, na sam događaj gde je moj predak ubio hrvatske poslanike. Pokušao sam da ga odbijem ali u tome nisam uspeo i prihvatio sam razgovor, ali tek kada obavim jedan posao u Zadru. Zamolio me da mu pokupim neke prijatelje i da sa njima dođem u Zagreb.

Kaže da tek što ih je smestio u auto, policijska patrola ga zaustavlja na putu, daje im crnogorski pasoš i sva dokumenta. Sa druge strane prilazi im policajac i legitimiše ljude koji su sa njim i koji nemaju lična dokumenta, nakon čega im stavlja lisice na ruke.

- Njih odvedoše a mene ostavljaju u autu u kome sam čekao dva sata. Kad je došla policija ponovo su mi kontrolisali dokumenta, gledali, snimali me kamerom i telefonima, dok ja pojma nisam imao o čemu se radi. Mislio sam da je neka greška. Potom su me odveli u Karlovac i držali u jednoj prostoriji tu noć, ceo naredni dan, do prekosutra uveče. Nisu mi ponudili ni čašu vode, akamoli parče hleba. Trećeg dana su mi rekli da se spremim da idem kod tužioca! Na teret su mi stavili kazneno delo remećenje javnog reda i mira. Nisu mi dali da progovorom već da ću sve objasniti sudiji za istragu. Pitao me zašto sam došao u "lijepu njihovu" i kojim povodom u Hrvatskoj može biti jedan Račić. Nije pomoglo ni što sam rekao da sam mislio da je Hrvatska kao deo EU zemlja u kojoj svaki čovek može slobodno da se kreće.

Sudija mu je, kaže Račić, odredio pritvor i odveli su ga u "skladište za ljude" u Karlovcu gde je boravio mesec dana. Spavao je na podu na nekom madracu dok su oko njega šetali miševi i bubašvabe.

- To sam nekako pregurao da bi me potom preselili u centralnu pritvorsku jedinicu u Zagrebu u kojoj sam proveo gotovo dva meseca u užasnim uslovima. Tokom moje golgote definitivno sam se uverio koliku mržnju Hrvati imaju prema nama i shvatio sam da nikada mi za njih nećemo biti dobri. Svako zajedništvo sa njima je zato iluzija - kategoričan je Račić.