SPOMENIK VELIŠINOJ ŽRTVI I HRABROSTI

- Ova inicijativa istovremeno od zaborava otima heroja i otkriva tragičnu sudbinu junaka ratova devedestih i potomka ratnika. Njegov pradeda bio je učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata, deda je učestvovao u Drugom svetskom ratu od 1941. do 1945, a Velišu je na poslednjoj godini Vojne akademije u Zadru 1992. zahvatio ratni vihor u kome je nestala Jugoslavija - rekao nam je Milan Ješić, jedan od inicijatora.

Od tada su ga ratni vetrovi nosili sve južnije do proleća 2001. i "malog rata" na jugu Srbije. Tada je ubijen u vreme kada je, uz "čvrste" garancije američkih diplomata dogovoreno primirje i demobilizacija terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.

Albanski teroristi su odmah posle okončanja sukoba na KiM, prošli navodno neprimećeni pored američkog Kfora (koji je takođe "garantovao bezbednost") na jug centralne Srbije, da bi pokušali da i ovaj prostor otcepe pod NATO kišobranom. Kao i bezbroj puta ranije na KiM, prekršili su primirje 17. maja kada su na seoskom putu prema selu Ravno Bučje u opštini Bujanovac napravili zasedu i iz ručnih bacača i pešadijskog naoružanja napali vojno vozilo u kome su bili pripadnici VJ, ratni veterani stari samo tridesetak godina. Kapetan prve klase Veliša Kijanović stradao je na licu mesta, kapetan Đurko Bojović preminuo je oko 23 časa na VMA u Beogradu, a ranjeni su major Zoran Stojanović, kapetani Predrag Čučković i Slavoljub Jovović, kao i vodnik Njegoš Jašović.

U Udruženju "Klub mladih Kolovrat-Seljašnica" kažu da im je cilj da se sačuva uspomena na Kijanovićevu hrabrost i žrtvu i da se mlađim generacijama prenesu vrednosti koje je zastupao. Podsećaju i da je rođen 12. oktobra 1969. sa sestrom bliznakinjom Verom u Prijepolju, u porodici Milice i Rada Kijanovića. Velišina biografija sažima jednu tragičnu sudbinu u kojoj je zabeležena tragedija cele generacije. Završio je prijepoljsku Osnovnu školu "Milosav Stiković", a ostalo je upamćeno da ga je posebno je zanimala istorija.

- Do detalja je poznavao čuvene bitke, napamet je znao mnoštvo narodnih junačkih pesama. Potom je 1988, završio Srednju vojnu školu "Bratstvo i jedinstvo", pa upisao i uspešno završio Vojnu akademiju kopnene vojske, smer artiljerija, 1992, u Zadru. U završnoj godini počeo je ratni sukob u Hrvatskoj, a bio je mlad oficir JNA sa službom u Kasarni "Maršal Tito" u Sarajevu, kad je počeo rat u BiH. Od tada do smrti ratovao je časno - kaže Ješić.

KAO pripadnik oružanih snaga i kao profesionalac koji je položio zakletvu da će čuvati svoju otadžbinu i boriti se za njenu slobodu, ne žaleći da u toj borbi da život, izvršavao je zadatake hrabro i časno, ali često je izražavao veliku tugu zbog nevinih stradanja. Posle okončanja sukoba radio je kao komandir u Pljevaljskom garnizonu sa željom da se dalje školuje, ali snove su mu prekinuli albanski teroristi. Veliša je i u Prijepolju i u Pljevljima bio izuzetno cenjen, poštovan i voljen - navode u Udruženju "Klub mladih Kolovrat-Seljašnica"