ZNATE LI KO JE SRPKINJA KOJOJ JE TOLSTOJ ODGOVORIO NA PISMA? Ono što joj je napisao bilo je poslednje što je objavio za života

Kako je izgledala prepiska Anđe Petrović i Lava Tolstoja moći će da vide i Banjalučani na izložbi "Pismo Srpkinji. Lav Tolstoj o božanskom i ljudskom", koja je od danas u izložbenom prostoru Filozofskog fakulteta, a biće otvorena do 10. marta. Domaćin izložbe je Institut za humanističke i društvene nauke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

Pisma govore da se Anđa pokazala kao velii rodoljub, a preuzela je na sebe i ulogu diplomate. Razlog zbog kojeg je odabrala Lava Tolstoja, Anđa je obrazložila u prvom od tri pisma koja mu je uputila: "Vaša reč je za rusko javno mišljenje 'glas apostola'. Zato izgovorite tu spasonosnu reč, smekšajte srce svog naroda prema malom balkanskom narodu koji se nalazi u ropstvu otimača".

Iz reakcije velikog pisca saznajemo da je bio iznenađen i dirnut njenim rečima, ali njegov odgovor je primljen u Srbiji sa određenom dozom razočaranja, jer se umesto političkog angažovanja, Tolstoj opredelio za filozofski: "Onda kad vam izgleda sve izgubljeno, tek tada počinje pravi život", piše Tolstoj Anđi.

Ipak, Anđa je bila uporna da napiše Tolstoju šta oseća prema otadžbini i svom narodu, i kakva sudbina čeka Srbe posle aneksije BiH. Ona, takođe, u drugom pismu Tolstoju piše: "Nažalost, malom narodu teško je u ovoj stvari da isprednjači jer na čijoj je strani sila, taj je i u pravu".

Tolstoj je posle Anđinog drugog pisma objavio traktat u 12 poglavlja "Odgovor Srpkinji", odnosno "O prisajedinjenju Bosne i Hercegovine Austrougarskoj" u "Moskovskom glasniku". U skladu sa svojom anarhističkom i pacifističkom prirodom Tolstoj je govorio o budućem društvu bez naroda i tradicija: "Bez ogledala na sve ustaljenije ustrojstvo života, osnovano na potčinjavanju jednih ljudi prema drugima, sve češće i češće javljaju se takva učenja - i kod Indusa, i kod Kineza, i kod Jevreja i kod Rimljana, i kod Grka - koja su ljudima otkrivala da se u svakom ispoljava duhovno načelo koje je svima zajedničko i da zato osnova života, koja treba da spaja ljude, ne treba da bude samovolja i nasilje jednih nad drugima, već spoznaja jedinstva duhovnog načela svih ljudi, koje se manifestuje ljubavlju".

I na ove reči velikog pisca Anđa je odgovorila: "Vaš odgovor probudio je u meni plemenita maštanja o pravdi i ljubavi, ali da bih usvojila milosrđe i plemenitost velikog učitelja, ja bih morala da zaboravim da sam Srpkinja, da zaboravim nesreće sred kojih živi srpski narod. A stvarnost zahteva stalnu, realnu brigu o mojoj otadžbini i rešenje krize, posle koje mora da bude sazdan bar privremen mir".

Asistent Filološkog fakulteta u Banjaluci Galina Marija Mićić kaže za "Novosti" da je to da su "Srbi i Rusi braća" već postalo floskula, ali da je vrlo važno da znamo šta nas tačno povezuje i čini braćom:

- Ova izložba pokazuje jednu važnu činjenicu: da se Srbi u vremenu krize prirodno okreću Rusima tražeći zaštitu i podršku, kako na nivou politike, tako i na nivou kulture, ali i običnih ljudi, koji u Rusima vide nadu. Možemo pronaći mnogo primera u istoriji koji to dokazuju, ovo je samo jedan od njih. S druge strane, kada je Rusima u emigraciji bila potrebna pomoć, Kraljevina SHS i Srbi u njoj pokazali su istinsku velikodušnost i iskreno prihvatili Ruse u svojoj državi.

Mićićeva dodaje i da je važno da se događajima kao što je ova izložba upoznajemo sa istorijom oba naroda, sa istorijom odnosa Rusa i Srba, i da na taj način saradnju, dobre odnose i bratsku ljubav baštinimo i danas, kako bismo pokazali da rečenica sa početka nije floskula, već istinski odraz odnosa naših naroda.