DREVNI "FRIŽIDERI" IZDUBLJENI U KAMENU: Reporteri "Novosti" u Donjem Detlaku kod Dervente, na neobičnom arheološkom nalazištu

Vojislava Crnjanski Spasojević 12. 01. 2024. u 19:00

STOTINAK metara od manastira Svetog Proroka Ilije, u selu Donji Detlak, 14 kilometara od Dervente, nalazi se neobično, jedinstveno i pomalo misterizono arheološko nalazište. U krečnjačkoj steni, ljudskom rukom udubljene su 23 rupe u obliku ćupa ili amfore, u koje može da stane oko 70 tona hrane, a arheolozi još od 19. veka pokušavaju da dokuče iz kog su perioda i čemu su služile.

Foto: D. Milovanović

Prema jednoj verziji, bile su vrsta spremišta za žito, a prema drugoj drevni "frižideri". Ima i onih koji su verovali da je reč o neobičnim ljudskim naseobinama. Nema saglasja ni iz kog doba potiču: prema jednima - iz ranog srednjeg veka i predosmanskog doba, a prema drugima, mnogo su starije - iz rimskog perioda, a možda i iz praistorije.

Kakogod, ovakve rupe, ljudskom rukom klesane, nisu nađene nigde osim u derventskom kraju. Najveći lokalitet je detlački, ali ih ima i u selima Gornja Lupljanica, Osinja i Dažnica. Ovaj kraj manastira nazvan je Ambarine, a ceo kompleks sa Svetim Ilijom i mesnim grobljem, na kom je takođe nađena neobična nekropola, zaštićen je 2010. kao nepokretno kulturno dobro. Prva istraživanja vršena su 1892, a poslednja 2009.

KONSTRUKCIJE "POKAZUJU" DIMENZIJE

ISPOD krova, koji je postavljen pre oko deceniju iznad Ambarina, napravljene su drvene konstrukcije. One se nalaze u adekvatnim dimenzijama kako bi posetioci mogli da shvate oblike koji se nalaze ispod zemlje.

Misteriju ovog lokaliteta nisu uspeli da reše ni stručnjaci engleskog Univerziteta Kembridž, koji su dolazili, a u obližnjem selu Kalenderovci nađeni su ostaci neiskopanog kita i u okolini naseobine iz bronzanog doba.

Prema rečima sveštenoslužitelja u Manastiru Svetog Ilije, Željka Božića, 1892. je Kosta Herman, direktor Zemaljskog muzeja u Sarajevu, poslao stručnjake da počnu iskopavanja:

- Oni su utvrdili da to nije prirodna formacija, već da su amfore klesane ljudskom rukom. Unutra su pronašli ostatke školjki i kostiju, pa su zaključili da je reč o ostavama hrane, tzv. skrivnicama. One su zaista bile skrivene od ljudskog pogleda. Izgledaju kao obične rupe u zemlji, zarasle u travu, sakrivene šumom. Nije ih bilo lako primetiti. Veruje se da je u njih moglo da stane toliko hrane da se 300 ljudi hrani mesec dana.

Udubljenja nisu jednake veličine, pa se nagađa da su u njima čuvane različite namirnice. Duboke su dva do dva i po metra, široke od 1,2 do 1,8 metara, spoljnog otvora oko 60 centimetara.

Igumanija manastira. mati Gerasima našalila se:

- Ako, ne daj Bože, dođe vreme da nemamo struju, ovde imamo prirodne zamrzivače i možemo da hranimo celo selo.

Mati dodaje i da je lokalitet obišao njen prijatelj, poznat kao osnivač fondacije "Arheološki park - Bosanska piramida Sunca" Semir Osmanagić. On smatra da su Ambarine mnogo starije od srednjeg veka.

- Veruje da potiču iz ranog antičkog doba, a možda čak i iz praistorije. Utvrdio je i da je kvalitet vazduha iznad njih kao da se nalazimo na 1.000 metara nadmorske visine, a Donji Detlak je na 200 metara. Zato treba nastaviti istraživanja da bismo dobili kompletnu sliku - dodaje naša sagovornica, dok se jedva zadržava da ne prokliza na starom drvenom stepeništu, izjedenom zubom vremena, kom je očigledno potrebno obnavljanje.

Do sada je pomoć države dobijena 2009, kada je obnovljena i Crkva Svetog Ilije, zahvaljujući darodavcima, među kojima je i bivši ministar iz ovog kraja Sredoje Nović. Međutim, nedostatak adekvatne zaštite i vreme učinili su svoje.

Osim Ambarina i manastira, zaštićeni lokalitet obuhvata i mesno groblje, i na njemu nekoliko stećaka, od kojih su svi, sem jednog, utonuli u zemlju. Taj koji je, zarastao u mahovinu, ostao nakrivljen, sa jedne strane ima običan, a sa druge Andrijin krst. Reč je o krstu u obliku ćiriličkog slova "h", na kom je Sveti apostol Andrija Prvozvani, prvi Hristov apostol i brat apostola Petra, razapet, na svoj zahtev. Mati Gerasima objašnjava kako je smatrao da nije dostojan da bude razapet na krstu na kakvom je stradao njegov učitelj Hrist.

- Na Peloponezu, gde sam u Manastiru Časnog krsta živela 12 godina, u obližnjoj crkvi nalazi se originalni Andrijin krst - dodaje mati Gerasima.

ČUVENA POP JOVIČINA BUNA

MANASTIR Svetog proroka Ilije ima istorijski značaj i zbog sveštenika Jovice Ilića, koji je službovao u selu i crkvi, u prvoj polovini 19. veka. On je 10. marta 1834. podigao pop Jovičinu bunu protiv Turaka. Iako su pobunjenici bili mahom Srbi hrišćani, koji su se podigli zbog verske, nacionalne i ekonomske obespravljenosti, pridružili su im se i pojedini Hrvati katolici. Bila je to prva pobuna protiv Osmanlija u Posavini i jedna od prvih u celoj Bosni. U krvi je ugušena.

Istraživanja su preduzeta 2015. i tada je otkriveno da u grobu počiva vernik pravoslavne veroispovesti, okrenut ka istoku, sa rukama prekrštenim na grudima. Od tada se nijedan arheolog nije bavio ovim lokalitetom, a stećak nije konzerviran, pa i on polako tone.

- Važno je nastaviti dalja istraživanja, ali i konzervirati i sačuvati ono što je pronađeno, da dalje ne propada. To je kulturno blago srpskog naroda na ovim prostorima, koji su odvajkada bili na braniku pravoslavlja, između pritiska rimokatolicizma, s jedne strane, i Osmanlija, s druge. I odoleli su pritisicima - kaže mati Gerasima.

Zato je kod Ministarstva civilnih poslova za sufinansiranje projekata kulture u BiH konkurisala za sredstva za očuvanje celog Kulturno-istorijskog kompleksa Detlak.

Pogledajte više