MILENKA DRŽI ZOV SENOKOSA I BOROVA: U poseti poslednjem stočaru kolibaru u Borju, na obroncima Murtenice, kojima se širi miris livada

Ovako govori Milenko Šuljagić (53), dok tabanamo po travnatom tepihu od njegove kolibe u Milojevića ogradi, pa do Karađorđeva šanca, Stajišta i prema Lisičini, a pogled puca do Čigote na Zlatiboru i Brijača, najvišeg vrha Murtenice.

- Od` Baljko, od` Cvetko, na, na...!!! odjeknu iz grla mog domaćina carstvom tišine, na senokosima i među borovima, a uskoro preko proplanka pretrčaše dva vola.
- Imaju dve tone... Da letos nisam rabadžijao i izvuko 500 kubika građe, imali bi još 200-300 kilograma. Svakog dana u rabadžiluku ili kad je tov imaju obrok od pet kila koncentrata - kaže Milenko.

Borja su letnje stanište čobana, predeo planine između Borove glave, Ljubiške previje, Duboke doline i Zelenog brega ispod puta za Čigotu. S proleća su familije Šuljagići, Karajankovići, Zečevići, Savkovići, Grujičići i Šišakovići iz novovaroškog sela Draglica izgonile stoku na pašu, kupile kajmak i sir. Ostajalo se do mrtve jeseni, a neki i zimovali u kolibama, koje su kao i mlekare i štale građene od brvana borovine.

Imale su ovde kolibe 22 porodice, na mobama se zakašalo i po 20 kosača. Ostari i prosu se selo... A šteta je jer je ova trava sitna i blagodet za stoku, pašnjaci unedogled, seno teško, a goveda i ovce stalno na otvorenom i na glasu kod trgovaca... Kad zavoliš miris livada i borovine, pa izvore i ovo prostranstvo - onda ne možeš to da napustiš! - objašljava jedini kolibar.

Usamaljenik u planini gaji četiri vola, tri krave, tridesetak ovaca i stalno zebe da odnekud ne banu kurjaci i šakali. Inače, desna ruka su mu žice električne čobanice, pogotovu one "stare Slovenke", čije akumulatore ne mora da puni po dva meseca. U sakupljanju letine pomognu mu deca Arsenije i Ljubinka, kad im obaveze i poslovi u Užicu dozvole. Pre neki dan u Borja je došla i strina Ljubinka (88) iz zajedničkog domaćinstva, da sinovac nije sam, a i kako kaže, da je mine želja i još koji put pogledom zagrli drage predele na kojima je život provela u čobanluku.

- Još poneko dogoni stoku na pašu i tov, kao Vladimir Joksimović iz Ljubiša na imanje ujaka, ali ne konači u Borjima. Inače, red je da nas vlast pogleda i ispravi one propuste izvođača na atarskom putu, a nadamo se da će nam mlevenjem kamena u majdanima i kamionima i valjkom pomoći Vojska i Šumska uprava.

Pitki izvori

REČICA Rzav, na kojoj je brana Ribničkog jezera, izvire u Borjima. Ovde su brojni izvori, među kojima su poznati Kristova i Motina stublina, pa Karajansko vrelo.
- Voda izvora Stajište je pitka, led'na, a ne udara u grlo! Ako si jeo pečenje, posle nje si - gladan! Oni koji je piju - nemaju problema sa organima za varenje - kazuje Milenko.

Struja prešla Rzav

- DALEKOVOD sa čajetinske strane je prešao Rzav, nedaleko od reke struju ima desetak starih koliba i novih objekata. Ima oko dva kilometra do moje kolibe, komšija i dr Radosava Šuljagića, koji je podigao kuću. Valjalo bi da i mi nešto sagradimo i ostavimo deci... - nada se Šuljagić.