LIBADE ČUVALE, MODU PRATILE: Trsteničanke baštine odežde prabaka i čukunbaka nošene od sredine 19. do početka 20. veka

S. BABOVIĆ 17. 08. 2023. u 09:43

ŽENSKA odeća iz 19. veka još se čuva u Trsteniku, a libade i haljine iz tog vremena ukazuju koliko su i žene pored Zapadne Morave pratile svetsku modu, ne odričući se svoje tradicije.

Foto:Muzejska zbirka Trstenik,S:Babović

Koliko su Trsteničanke ponosne na nasleđe svojih baka, prabaka i čukunbaka, i kako ih brižljivo baštine, pokazuje i istraživanje istoričarke Jelene Vukčević, kustosa Muzejske zbirke Narodnog univerziteta u Trsteniku, koje je premijerno kroz postavku "Ljubimruke" predstavljeno sinoć u Domu kulture u ovom gradu.

Foto: Muzejska postavka NU

LEPOTA Libade iz 19. veka

- Najpoznatiji haljetak tzv. srpske građanske nošnje je libade, koja se nosila od vremena kneza Miloša do tridesetih godina 20. veka. Osim nje, nošnju su činili i haljina, fistan ili anterija, košulja, marama i platneni pojas bajader - priča Vukčevićeva, autorka izložbe. - Na glavi se nosi fes, sa barešom, trakom od somota ukrašavanom bisernom granom ili prstenom kao oznakom bračnog statusa žene, ili mala ženska kapa zvana tepeluk.

Šezdesetih godina 19. veka u modu dolaze i "krinolinke", a kasnije i "turnir", malo i elastično jastuče, koje su žene stavljale pozadi ispod suknje. Društveni i materijalni položaj izražavao se aksesoarima, poput torbica, lepeza, marama i suncobrana ukrašenih resama. U Trsteniku se osnivaju i prve modne kuće i s ukusom uređeni krojački saloni. 

Trsteničanke koje nisu bile u mogućnosti da nabavljaju haljine iz Kragujevca i Beograda, šile su ih same. Prva znanja o krojenju sticale su kod kuće ili u Ženskoj zanatskoj školi, osnovanoj 1905, kada i Žensko društvo. Danas se zna da je ova škola prvu šivaću mašinu dobila dve godine po formiranju, a da je učenicima predavala Lenka Matić.

Pre Velikog rata na ulicama su se već viđale bunde, ali ne duže od kukova. Nisu bile sasvim od krzna, već od crnog atlasa, plišanog somota (kadife) i čoje tamnije boje. Bunde su oko vrata bile postavljene krznom. Dvadeseti vek donosi i bunde od astragana, persijanera, vizona, hermelina, činčile, sibirske veverice. U prošlost bunda odlazi posle Drugog svetskog rata, jer je predstavljala "simbol buržoaske klase".

- Transformacija mode iz 19. u 20. vek vidi se kroz venčanice: do sedamdesetih godina 19. veka neveste su i dalje nosile reprezentativnu gradsku nošnju nastalu pod uticajem orijentalnog načina odevanja, a jedini znak da je reč o mladi bio je venac ili veo na glavi - kaže Vukčevićeva. - Neke neveste su nosile i bele libade, dok potonje decenije donose i venčanice ukrašene čipkom i biserima, a primećuje se i uticaj holivudskog glamura.

UČILE ŠIĆE, ALI I RAČUN

U ŽENSKOJ zanatskoj školi, učenice se nisu samo podučavale krojenju i šiću. Da su se, čak i u malom Trsteniku, tada obrazovale i više nego žene u mnogim evropskim zemaljama, dokazuje i spisak predmeta koje su pohađale: račun, istorija, jezik, veronauka... 

I delić ovog glamura vidi se kroz istraživanje naše sagovornice, kojoj su se u formiranju postavke pridružile i Trsteničanke Leposava Petković, Vera Jovanović i Zorica Vujanić. Sve one sačuvale su retke primerke ženske garderobe od sredine 19. veka do sredine 20. veka, kao i fotografije, koje svedoče koliko su nekada žene bile lepe, dostojanstveno obučene. 

Pogledajte više