SPRŽILI VOZ PUN PUTNIKA: Na današnji dan pre 24 godine NATO počinio jeziv zločin protiv civila u Grdeličkoj klisuri
NAVRŠAVAJU su 24 godine od kada je, drugog dana Vaskrsa, na ulazu u Grdeličku klisuru, tokom NATO agresije na našu zemlju, bombardovan voz pun putnika. NATO zločinci učinili su da 12. april postane jedan od najtužnijih dana u novijoj istoriji Leskovca i cele Srbije, kada su svojim projektilima pogodili međunarodni putnički voz 393, na relaciji Beograd-Niš-Skoplje dok je prelazio Bistrički most preko Južne Morave.
Foto: A. Stanković
Posle ovog zločina NATO identifikovano je 15 žrtava, mada se veruje da je bilo više od 50 poginulih. Mnoga tela nikada nisu pronađena, a bilo je i više desetina povređenih. Tačan broj nastradalih civila, među kojima su bili i šestogodišnji dečak Branimir Stanijanović iz Aleksinca i njegovi roditelji Vidosav i Divna, kao i supružnici, doktori nauka Ana i Ivan Marković iz Leskovca, jedna trudnica... - nikada nije utvrđen.
LAŽI ALIJANSE I UBRZAN SNIMAK
Posle tvrdnji i pravdanja NATO za ovaj užasan zločin, da je pilot shvatio da voz stiže na most tek kada je bilo kasno da zaustavi rakete, ustanovljeno je da je snimak koji je emitovan kao dokaz za ove navode bio ubrzan gotovo pet puta, čime je lažirana i brzina voza. Od jačine eksplozije iz ležišta su izbacivana vrata i prozori okolnih kuća, a meštani su videli gust dim i preživele putnike koji su se izvlačili kroz prozore voza i, strahujući od novog napada, bežali ka polju.
Međunarodni putnički voz pogođen je sa dva projektila, a još dve rakete pale su na obližnji drumski most na Koridoru 10. Kada je prvi projektil oko 11.40 pogodio voz, lokomotiva i prvi vagon, koji su tek prešli most, odbačeni su daleko od mesta stradanja. Prvi projektil pogodio je početak drugog vagona, a drugi projektil je spržio treći vagon i zalepio za šine četvrti.
Sećanja na jezive scene koje su svedoci zatekli na mestu stradanja još su živa. Građani juga Srbije ne mogu da zaborave ugljenisana tela stradalih, jauke preživelih, niti jezive slike delova ljudskih tela koji plutaju rekom. Skidali su ih i sa grana drveća. Krvi je bilo svuda okolo, a u nozdrvama se osećao miris spržene kože.
POČAST POGINULIMA
I OVE godine članovi porodica žrtava, predstavnici Vojske Srbije, srpske železnice, kao i čelnici leskovačke lokalne samouprave i mnogobrojni građani okupiće se kraj spomenika poginulima u ovom užasnom zločinu NATO, pored Južne Morave, kako bi još jednom odali poštu nevinim žrtvama NATO alijanse.
Vagoni su goreli na mostu, a preživeli su se izvlačili kroz prozore i bežali ka polju i putu. Srodnike pojedinih putnika niko nije mogao da spreči da uđu u užareni vagon tragajući za najmilijima. O tim trenucima, posle svega, govorili su kao o "praznom nadanju" u velikom bolu.
Neverica da je NATO bombardovao voz u kome nije bilo vojnika i danas traje. Ova vojna alijansa je prvo negirala raketiranje, ali ga je kasnije potvrdila i nazvala "kolateralnom štetom".
U znak sećanja na zločin nad civilima, koji su i pod bombama NATO agresora pokušavali da žive normalno, na mestu tragedije podignuto je spomen-obeležje na kome je uklesano: "Ne treba se bojati ljudi, nego neljudskog u njima."