ZGUSNULI SE VEKOVI U JEDNOJ PORTI: Kod manastira Svetog Nikole nekropola iz doba Rima i Vizantije (FOTO)

Kako se u istoriji sve ponavlja u simboličnim krugovima, u blizini tog istog grada, današnje Kuršumlije, sada je administrativna linija sa Kosmetom.

I sve je u ovom kraju začudno. Reč je o jednom od retkih evropskih gradova na tri reke - Toplici, Kosanici i Banjskoj reci, i tri lekovite banje - Kuršumlijskoj, Prolom i Lukovskoj. U krugu od pedesetak kilometara mnogo je prirodnih lepota i zgusnute istorije.

U Kuršumliji je u srednjem veku bila prva prestonica Stefana Nemanje, tu je između 1158. i 1168. sagradio i svoje prve manastire: Svetog Nikole Topličkog i Presvete Bogorodice... Njegov sin, prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava, upravo u manastiru Svetog Nikole osnovao je Topličku eparhiju.

- Mnogi ne znaju da su ove zadužbine podignute pre Đurđevih stupova i Studenice. I pre nego što je Stefan Nemanja dobio titulu velikog župana, dok je još bio oblasni gospodar - objašnjava Milan Savić, arheolog.

- U manastiru Svetog Nikole očigledan je vizantijski uticaj: jednobrodna crkva sa masivnom kriškastom kupolom, kakve možemo sresti u zadužbinima dinastije Komnin, u današnjem Istanbulu.

Na osnovu arheoloških istraživanja koja su se ovde sprovodila od 1967. do 1980. u porti je pronađeno hiljadu skeleta iz tri perioda: rimskog, vizantijskog, pa i srednjeg veka kada manastir nije bio u funkciji.

- Ovo je, svakako, sveto i kultno mesto za nas Srbe i vekovima je okupljalo ovdašnje stanovništvo. Danas se u porti mogu videti i ostaci trpezarije, ipak, najveći istraženi objekat je episkopska palata. Nemamo, nažalost, mnogo pisanih dokumenata, jer je po dolasku Turaka manastir počeo postepeno da se zatire. U srednjem veku, upravo zbog Nemanjinih zadužbina grad se zvao Bele Crkve, pošto su se po predanju sa njihovih krovova odbijali sunčevi zraci... - otkriva Savić.

- Inače, Turci su skidali olovne krovove sa zadužbina da bi lili kuršume, pa otuda i sadašnje ime. Postoji i drugo tumačenje, da je naziv nastao od dve reči "kuršum kulis", odnosno olovna crkva... Posle više od tri veka, tek 2013. manastir je ponovo počeo da živi i dobio svog monaha! Danas se čine napori da se u celosti manastir obnovi i dobije savremene konake. Kuršumlija je naš jedini grad sa dve zadužbine istog vladara.

I opet, na malom prostoru, istorijski sudari i dodiri. U neposrednoj blizini je spomenik sa petokrakom: partizanska kosturnica, u kojoj su položeni posmrtni ostaci učesnika NOB. Savić dodaje:

- Zanimljivo je da je manastir najviše obnovljen za vreme komunističke Jugoslavije. Prvi koraci u konzervaciji preduzeti su još 1948, a profesor Branislav Vulović kasnije je rekonstrusao i celo zdanje.

Tragovi Stare Srbije, Nemanjića i kralja Milutina prostiru se dalje prema Lukovskoj banji i okolnim selima. A od Lukovske banje do Leposavića, gradića na KiM koji su nekada zvali "poslednja srpska karaula", samo je 40 kilometara. Tu je i selo Mrče, u kome se u poslednje vreme sve češće rađaju deca, a odrasli ostaju u zavičaju, zahvaljujući poslovima u Lukovskoj banji.

Mrče je dobio ime po vojvodi Mrkši, koji je vojevao u vreme Đurđa Brankovića. U neposrednoj blizini je selo Štava i čuvena Crkva Svetog Mine (pod zaštitom države je od 1949),koja datira iz 16. veka.

- Sagrađena je od klesanog kamena, ukopana gotovo čitav metar i, neuobičajeno, pokrivena kamenim pločama. Zanimljivo je da se na njoj ništa nije promenilo od nastanka zdanja! Oslikana je u 17. stoleću scenama iz života Svetog Mine. Pravljena je u skromnim dimenzijama, a služila je i u odbrani tokom ratovanja: četiri uska i dugačka prozora korišćena su i za proturanje puščanih cevi. Na crkvi su i niska vrata, jer su Turci imali običaj da ulaze na konjima u crkvu kada bi sakupljali harač. Da bi ih u tome sprečili, dovitljivi graditelji su smanjili ulaz, a nedavno je počela i prva restauracija zdanja - objašnjava Mirjana Mihajlović Gajić, vodič Umetničkog pres karavana.

Pre pet godina, u neposrednoj blizini podignut je Spomenik praštanja (akademskih vajara Karla Astrahana i Aleksandra Valjarevića), posvećen vojvodi Mrkši. Predstavlja vojvodu i majku koja kleči pred njim sa detetom u naručju. Inače, vojvoda Mrkša je stolovao u selu Mrče i želeo da u selu podigne crkvu Svetom Mini, zaštitniku rudara. Kad je postavio temelje bogomolje, svog ikonopisca Tavu poslao je u Grčku da izuči zanat. Kad se Tava vratio posle deset godina nije zatekao vojvodu jer je negde bio u pohodima.

"Učeni" Tava došao je na ideju da sruši temlje i sa meštanima ih prenese u selo Štave. Vojvoda je zbog toga rešio da kazni sve seljane, ali su majke sa još nekrštenom decom klekle pred njega i obratile mu se rečima: "Vojvodo, ili nas okumi ili nas ubi!". Videći novorođenu decu, sve ih je krstio, a meštanima oprostio. Uz pomoć Mrčana i Štavljana crkva je sagrađena: kumstvo između dva sela i danas traje i svi meštani slave Svetog Minu 24. novembra.

Pored samog spomenika je i stara, napuštena škola. Složnim meštani pomogli su da joj se nađe nova svrha i u njoj smesti mali etno-muzej! Sakupili su artefakte i napravili lepu zbirku. U nekadašnjim učionicama našli su "utočište" i sarkofazi bogatih meštana od čistog mermera, podignuti pre izgradnje crkve.

- Uglavnom su bez krsta kao pravoslavnog obeležja, verovatno da ih Turci ne bi uništavali. Najčešće je na njima cvet, koji je imao neku svoju simboliku. Ostali deo postavke uglavnom se koristio u domaćinstvu do polovine prošlog veka: naćve, obramica, sofra, kolevke, slamarica, vodenice za voće i drugi poljoprivredni alati - kaže naša sagovornica.

- Škola je zatvorena 2013. zbog malog broja đaka, ali smo je samo dve godine kasnije pretvorili u mali muzej. Darivao je ko je šta imao, a naša ideja je i da i u drugim napuštenim školama topličkog kraja otvorimo muzeje, da se svako selo ugleda na Štavu.