TIŠINA, DIŽE SE REVOLUCIJA! "Novosti" na licu mesta, u grotlu pariskih protesta (FOTO)

NOVINAR ili ne, svejedno, ovuda nema prolaska! Odlučan je, bez grimase na licu, korpulentni specijalac, opremljen kao robokap od čela do pete, gurkajući nezvanog gosta vrhom pendreka, u leđa, ispod plećke, tek da pokaže da se ne šali.

Goran Čvorović

Sila boga ne moli. Nalevokrug, preko srče, krša i loma, u laganom skoku preko zgarišta upravo ugašene urbane lomače na pariskoj kaldrmi. Deset koraka levo, petnaest desno, šahovska igra daminog pešaka na Toreov napad kroz uzavrelu i uskomešanu masu, lakat, provlačenje, saginjanje, pa novi pokušaj.

Ovaj bezbednosni kiborg deluje, na prvi pogled, mlađe, blaže i pomirljivije. Odmerava na trenutak crveni napis na rukavu, održava u vazduhu neizvesnost čitavu sekundu, pa za širinu konjskog nokta lagano odmiče štit.

Najednom, žestoka toplina ispuni prostor. Vatreni jezici hvataju visoke grane uličnog drvoreda. Na hrpi kompjuteri, bicikli, registratori, kutije, đubre, kaput, stolica, kante, posude, ograda, kartoteka. Bukti završni račun. Obrazi se usijali, kaplje znoja klize niz vrat. Vonj topljene plastike seli se u organizam.   

Sad se, iznenada, u brišućem letu stušti ljutiti demonstrant. Ispruženim prstom cilja izveštača koji je ovekovečio događaj. Ufalčovan je dobro, taj momak u srdžbi, oči mu samo vire. Ne bi ga ni rođena majka prepoznala. Pa, opet. Za svaki slučaj. Tu je inkognito.    

Tog časa, prociči zloslutni pisak. Tup udar o tlo na nekoliko koraka udaljenosti. Prvi, drugi, treći. Šišti bela para, ispunjava čitav prostor, oblak se, čini se, s neba spustio na zemlju. Ljutina gorčice dere nozdrve, jabučicu, glasne žice. Mučnina nagoni na povraćanje. Jezik liže suze. Sad se treba setiti nečeg tužnog, penzijskog zakona, na primer, da suze ne teku u prazno.

Ume u ovakvim sudarima ulice i vlasti da bude i topovskih udara, ostajali su, oni koji se tu zateknu, bez očiju, prstiju na šakama, delova stopala. Osnovano je udruženje jednookih iz nekih prethodnih manifestacija. Sada se bore protiv odlaska u penziju kad i ostali širom Evrope. Na ovom tlu nikada nisu marili za politički korektno.

Da im previju rane i vrate ih u prve redove, ili im pridrže klonulu glavu do stizanja hitne pomoći, naokolo kruže volonteri s belim kacigama na koje je, pred početak praktične vežbe za drugu godinu studija medicine, nalepljen crveni krst.

Zvižduk pištaljke. Sad treba imati brze noge. Jer, kad počnu da vitlaju kroz vazduh, pendreci ovde ne biraju koga mlate. Ustremile se uniforme na jednog, trojica ga vuku za ruku i noge, ubacuju u maricu, dok na bezbednjake padaju teške kamene kocke iz kaldrme, zavitlane iz trećeg reda. Pada i jedan specijalac. Kordon ga izvlači na sigurno.

Foto: Goran Čvorović

Situacija se najednom, kao oduvani šećer u prahu s pite od jabuka, smiri i slegne nad uskovitlanim trgom. Dramaska pauza traje neko vreme, začuje se, čak, i crvkut ptica iz Bodlerovih pesama, da bi, niotkuda, na scenu banuli bezimeni, u crno odeveni momci. U rukama baklje, crvena luč obasjava konture gurkom razgrnute mase. Pada izlog banke, za slobodu. Na meti su simboli liberalnog kapitalizma. Caruje zaokruženo slovo A. Kroz ekspozituru kao da je prostrujao tajfun.

Malo dalje, bukti trafika. Plamen golica nebo. Na scenu stupaju vagrogasci pod policijskom pratnjom. Gust vazduh paraju zaglušujuće sirene. Lomača se pretvra u neprobojnu crnu pečurku, bojeći prve prolećne dane u crno, i tamnosivo.

Pada dimna zavesa na još jedan čin štrajkačke predstave. Ali, predaha nema. Tip, na bezbednoj udaljenosti, provocira policiju. Kaže im da će istorija zapamtiti da su branili vlast, a ne narod. Istovremeno, iz dubine avenije pojavljuje se bučna povorka. Megafoni, igra, pesma, prkos. Takmiče se ko će luđu parolu proneti. Ima tu i asocijacije na vešala i giljotine s imenima aktuelnih vladara. Zlokobno i neprijatno prizivanje na neka davna vremena, kada su, ovom istom kaldrmom, kroz istoriju letele glave.

Replike revolucionarne povesti na svakom koraku. Republikanska tradicija. Šezdeset osma. Stisnuta pesnica. Internacionala. Komandante Čegevara. Ori se iz grla. Ljutnja je velika, bes ključa. Ovde se batina naroda drži u levici. Ovo je zemlja u kojoj se studenti pesniče za penzijska prava. Tu babe i dede brane školsku reformu. Između, šta stane. U milionskim brojkama.

Na jednom od zgarišta, nekoliko junoša greje dlanove. Nemarno ošišani, više dana stara brada, duksevi kupljeni iz druge ruke, devojke skinule karirani borbeni stajling baki s crno-belih fotografija uhvaćenih na Bulevaru Sen Mišel pre više od pola veka, koji je posle zapalio ceo svet. Nevinih lica, reklo bi se, ni mrava ne bi zgazili.

Grejanje prekida novi zvižduk policijske pištaljke. Francuska revolucionarna vrteška kreće u novi krug.

POVREĐENI

ZVANIČNO, od početka protesta sredinom januara, do sada je povređen 891 policajac i žandarm. S druge strane, gotovo je nemoguće prebrojati rane demonstrantima. Neki ih vidaju sami kod kuće, drugi se javljaju u hitnu pomoć, treći, s respiratornim problemima, odu kod lekara tek posle nekoliko dana.  Članovi udruženja "Strit Medik" koji pružaju prvu pomoć na ulici kažu da je pravilo da se neko smatra povređenim ukoliko mu se pomoć ukazuje duže od pet minuta. Prenose se izvori iz francuske hitne pomoći da je, na primer, prošlog četvrtka na do sada najmasovnijem okupljanju u Parizu pomoć dobili 41 manifestant i 11 pripadnika snaga reda.

Goran Čvorović

 

Goran Čvorović

Tekst potpisa

Goran Čvorović

Tekst potpisa

Goran Čvorović

Tekst potpisa

Goran Čvorović

Tekst potpisa
Pogledajte više