BUDUĆNOST PRIPADA RATOVIMA CIVILIZACIJA: Borba za očuvanje tradicije i porodice je faktor ujedinjenja

Boris Subašić 05. 03. 2023. u 11:13

BUDUĆNOST pripada ratovima civilizacija, objavio je pre 30 godina američki politikolog Semjuel Hantington, posmatrajući krvavi raspad Jugoslavije. On je tada kao glavnu evropsku liniju razgraničenja civilizacija naveo "istočnu granicu zapadnog hrišćanstva" iz 1500. stvorene posle pada srpske despotovine i konačnog osmanskog osvajanja Balkana.

arhiva Novosti

- Ova linija ide uz sadašnju granicu Finske i Rusije te baltičkih država i Rusije, preseca Belorusiju i Ukrajinu odvajajući većinski katoličku zapadnu Ukrajinu od pravoslavne istočne Ukrajine, skreće zapadno da bi odvojila Transilvaniju od ostatka Rumunije i konačno prolazi kroz Jugoslaviju, gotovo tačno granicama koje sada odvajaju Hrvatsku i Sloveniju od ostatka Jugoslavije. Na Balkanu se ova linija podudara sa istorijskom granicom Habsburškog i Otomanskog carstva...Sledeći svetski rat, ako ga bude, biće rat između civilizacija - definisao je Hantington.

arhiva Novosti

 

Proksi-rat "kolektivnog Zapada" sa Rusijom preko leđa Ukrajinaca potvrđuje predviđanje da će ratovati civilizacije, ali ne i očekivanje da će se doći do velikog sukoba pravoslavaca i muslimana. Hantington je na osnovu sukoba u BiH prognozirao sudar ovih civilizacija širom Evroazije, u kome bi se one iskasapile i iscrpele. Iskustvo sa Balkana je pokazalo da takve ratove "civilizovani" Zapad smiruje svojim vojnim intrevencijama, kolonijalnim trupama i administracijom. U Rusiji je to očigledno pažljivo posmatrano i analizirano pa, na iznenađenje Zapada, u Ukrajini od početka sukoba na istoj strani vojuju pravoslavni Rusi i muslimani Čečeni, koji su ne tako davno ratovali međusobno! Neki naučnici u tome vide klicu nove evroazijske civilizacije.

arhiva Novosti

Čečenski borci se mole ispred pravoslavne crkve u Hersonu

- Rat u Ukrajini kao da pokazuje da i stare ideje i oštre granice diferencijacija polako počinju da blede. Ko bi posle slika iz razorenog Groznog od pre petnaest-dvadeset godina pomislio da je moguće da se na prvoj liniji fronta sa nekim nominalnim pravoslavcima ili hrišćanima u Donbasu mogu naći čečenski dobrovoljci, a da su oni pritom na ruskoj strani? Vera, tradicija, porodica - to su faktori koji će u budućnosti verovatno objedinjavati ljude raznih konfesija, pre svega muslimana i pravoslavaca. Na to će ih naterati sve agresivnija propaganda neoliberalnog Zapada. Naravno da to iskustvo saradnje ili upućivanja jednih na druge bar po pitanju izbora "manjeg zla" nije lišeno i istorijskog uporišta. Setimo se reči Luke Notarasa prilikom opsade Carigrada, kada mu je pomoć sa Zapada bila uslovljavana unijaćenjem: "Draži mi je turski turban od latinske mitre". Srpsko iskustvo sažima stih narodne pesme: "Latini su stare varalice" - kaže istoričar dr Nemanja Dević.

arhiva Novosti

dr Nemanja Dević

Rat u Ukrajini je potvrdio Hantingtonove reči da se civilizacije razlikuju u pogledima na odnose između Boga i čoveka, pojedinca i grupe, građanina i države, roditelja i deteta, muža i žene, prava i odgovornosti, slobode i autoriteta.

- Ove razlike rezultat su vekova. One neće brzo nestati. One su daleko temeljnije nego razlike između političkih ideologija i političkih režima - govorio je Hantigton.

Zapad ga u ovom delu nije dobro razumeo.

- Rat civilizacija je ideja nastala na posthrišćanskom Zapadu, koji bi hteo da, po svaku cenu, sačuva svoju hegemoniju, uprkos dekadenciji. Hantigntonova ideja o sukobu civilizacija nastala je na temeljima zapadnog imperijalizma. On se formirao u Srednjem veku na osnovu rimokatoličkog prozelitizma, koji je imao univerzalne pretenzije. Rusija je, sa druge strane, zemlja koja se uobličila na vizantijskim tradicijama zajedničkog života više naroda u multikonfesionalnom društvu, pri čemu je jezgro ruske civilizacije pravoslavna vera, koja nikad nije bila inkvizitorskog duha. Rusija ima preko dve stotine naroda i etničkih grupa, koje nije istrebila onako kako su istrebljeni Indijanci u SAD. Država finansira predstavnike malih naroda da ostanu ono što jesu i da ne menjaju svoj identitet. Zato Ramzan Kadirov može da poruči svojim istovercima širom sveta da država za koju se bori ne vređa muslimane i ne da izrugivanje Kuranu. Rusija će uspeti da, sa ostalim narodima, stvori novi svet ako odoli iskušenju imperijalizma, i svakom omogućiti da živi i razvija se u skladu sa samosvojnim osnovama svog postojanja. Kako je govorio veliki mislilac knez Trubeckoj, ne postoje više i niže kulture. One su samo različite. I tu je blagoslov i nada za čovečanstvo - kaže filolog i istoričar dr Vladimir Dimitrijević.

arhiva Novosti

On podseća na reči pokojnog ruskog mislioca Aleksandra Panarina, rodom sa Donbasa, koji je smatrao da "savremena Rusije neće i ne može biti velika sila dok ne izgradi svoju ideologiju, a ona znači spoj onog najboljeg iz hrišćanstva i prosvetiteljstva, uz stajanje na stranu svih poniženih i uvređenih ovoga sveta".

- Za razliku od NATO Imperije, koja vodi svetski rat protiv sirotinje, Rusija, govorio je Panarin, mora stati na stranu potlačenih, i dići steg odbrane osnovnog čoveštva pred licem totalitarnog globalizma. Po Vladimiru Možegovu, danas je Zapad prestao da bude hrišćanski, i Evropa više nije Evropa. Dužnost je Rusije da bude nosilac svih tradicionalnih vrednosti Evrope, ali i Azije. Ono što su Evropljani odbacili, od vere i porodičnih vrednosti do slobode mišljenja, Rusija mora čuvati kao svoju riznicu. Nasleđujući vizantijsku tradiciju multikulturalizma zasnovanog na religioznoj ontologiji koja svet doživljava kao mnogoliko delo Gospodnje, Rusija, u svetu koji se menja, mora svakom ponuditi da ostane to što jeste i da se pridruži horu blagoslovene ljudske različitosti - naglašava dr Dimitrijević.

Istoričar dr Nemanja Dević izazvao je nedavno izuzetnu pažnju predviđanjem da se nazire nova blokovska podela sveta, u kojoj će jednu osovinu činiti Rusija i Kina, a drugu Zapadna civilizacija.

arhiva Novosti

Podrška Kadirovu na izborima u Čečeniji

- Ovaj prvi blok objedinjuje različite civilizacijske, verske i nacionalne razlike i to je nešto što je sasvim nova postavka stvari; pogledajmo odnos pomirenog pravoslavlja i islama kroz primer zajedničke borbe ruskog i čečenskog naroda. Za drugi blok zajednički imenitelj je pre svega rusofobija, koja se uprkos svemu (i periodima ruske maksimalne kooperativnosti) u elitama na Zapadu nije promenila vekovima - rekao je dr Dević.

NOVA VIZIJA

PREDVIĐANjA geopolitičke budućnosti 1990-tih su obeležile dve škole mišljenja: Fukujamina teza o "kraju istorije" koja liči na viziju o zemlji Dembeliji i Hantigtonova o "sukobu civilizacija" koja se činila dosta izglednijom, kaže dr Nemanja Dević:

- Tvrdnja da se civilizacije, determinisane verskim i istorijskim karakteristikama, na mestima gde se susreću obavezno i sukobljavaju, posle ratova na Balkanu 1990-ih posebno je dobila na važnosti i istinitosti. Kako posle "Oluje" iz 1995. govoriti o mogućnosti da hrvatsko društvo bude multietničko, tolerantno i istinski demokratsko? Nažalost, mnogima se ideje o "političkim nacijama" (jedna država-jedan narod) iz 19. stoleća i dalje čine privlačnim. Možda je vreme da počnemo da tražimo odgovore, mimo Fukujame i Hantigtona, i postavimo novu teoriju o budućnosti. Iako bremenit verskim sukobima, Balkan, mesto kulturne i jezičke sličnosti, mogao bi u drugačijem ambijentu da postane i jedno od oglednih polja politike dijaloga i saradnje - kaže dr Dević.

ŠOVINIZAM ZAPADA

POSLE razornih iskustava Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije ruski filosof i lingvista, knez Nikolaj Trubeckoj je Dvadesetih godina dvadesetog veka objavio knjigu "Evropa i čovečanstvo", koja se bavila izazovima evropocentrizma i do dans nije izgubila na aktuelnosti kaže dr Valdimir Dimitrijević:

- Osnovna teza ove knjige je da su zapadnoevropski šovinizam i zapadnoevropski kosmopolitizam lice i naličje iste stvarnosti: egocentrizma Romanogermana koji tvrde da je njihova kultura najviša i univerzalna. Evo kako knez Trubeckoj ocenjuje zapadnoevropski kosmopolitizam:„Psihološka osnova kosmopolitizma ista je kao i osnova šovinizma. To je vrsta one nesvesne predrasude, one posebne psihologije, koju je najbolje nazvati egocentrizmom. Čovek s jarko izraženom egocentričnom psihologijom nesvesno smatra sebe centrom vaseljene, krunom stvaranja, najboljim i najsavršenijim od svih bića“. A kako Romanogermani nameću svoj kolektivni egocentrizam i kako ostvaruju svoju premoć u svetu? Jednostavno: silom. Trubeckoj ističe da ruska i druge nezapadne kulture nisu ni bolje, ni gore od romanogermanske; one su, prosto, različite. Pravo na različitost je osnovno pravo ljudi i naroda, jer, po ruskom filosofu, nijedan normalan narod na svetu, a naročito narod koji ima svoju državu, ne može dobrovoljno dopustiti uništavanje svoje nacionalne fizionomije u ime stapanja s drugim narodima.

Pogledajte više