PLATFORME SU MALI GRADOVI: Čačanin Miloš Plazinić već sedam godina radi posao koji mnogi smatraju opasnim i neizdrživim (FOTO)

V. ILIĆ 25. 02. 2023. u 19:20

ČESTO mi ljudi kažu da oni ne bi izdržali ni dan rada na naftnim platformama, gde sam zaposlen već sedam godina. A, ne znaju koliko je, barem kada je reč o platformi u Norveškoj, gde sam angažovan, rad bezbedan, koliko se vodi računa o svakom radniku i koliko je svaki mogući problem sveden na minimum. Ovde važi pravilo da posao može da trpi, ali radnik nikako.

Foto: Privatna arhiva

Ovako, za "Novosti", priča Miloš Plazinić (40), iz Čačka, koji je 2013. sa suprugom Jelenom i ćerkom otišao da živi u Stavanger, grad u pokrajini Rogaland, na zapadnoj obali ove skandinavske zemlje. Najpre je otišla njegova žena, koja radi kao medicinska sestra, a potom i on za njom. Nije ni slutio da će iz brdovite zapadne Srbije završiti na naftnoj platformi usred mora, 150 ili 200 kilometara udaljen od obale.

Foto: Privatna arhiva

- Stereotip je da je rad na platformama vrlo opasan i neizdrživ. To je posao koji uopšte nije opasan, jer se vodi računa o bezbednosti radnika, ali se i radi po tačnoj proceduri, gde su greške gotovo nemoguće - priča Miloš.

- Radnici obavezno prolaze obuke, stiču sertifikate, idu na kurs o bezbednosti leta u helikopterima koji ih prevoze. Na svakoj platformi je postrojenje gde radite, a, sa druge strane, ona je i grad u malom: ima salu za bilijar i stoni tenis, menzu, bioskop, teretanu, svaki radnik ima svoju kabinu...

Foto: Privatna arhiva

Miloš dodaje da se na platformama radi dve nedelje, po 12 sati dnevno, a preostali deo dana predviđen je za odmor. Potom sledi odlazak na kopno i pauza od tri do četiri sedmice. Kaže i da rad nije fizički zahtevan, iako je on angažovan kao mehaničar u jednom delu postrojenja, jer radniku nije dozvoljeno da podigne ništa teže od 20 kilograma već za to koristi mehanizaciju.

U radno vreme ima mnogo pauza: za obroke, kafu, cigaretu. Svaka platforma ima zdravstvenu ambulantu, lekara, a u posebnim prilikama uvek je dežuran helikopter koji povređenog ili bolesnog radnika, što se veoma retko dešava, prevozi na kopno - kaže ovaj Čačanin, napominjući da je strogo zabranjeno da se priča o religiji, politici, nacionalnoj pripadnosti. Zarada je, veli nam Miloš, nešto veća od onih za koje su plaćeni slični poslovi na kopnu, a osim toga imaju i dodatke za rad na moru i odvojen život. Zadovoljan je životom, a jedino mu fali više socijalnog života, otvorenosti ljudi i razgovora.

- Želim da upozorim naše koji su planirali da rade na norveškim platformama da se ne javljaju raznim ovdašnjim agencijama koje će, navodno, rešiti sve papire i zaposliti ih za određenu novčanu nadoknadu. To su prevare. Jedino je ispravno da se javite na oficijalne sajtove kompanija koje poseduju platforme i tamo se upoznaju sa traženim radnicima. Treba da pošalju si-vi i čekaju da ih pozovu. Oni će im rešiti boravišnu i radnu vizu, bez ikakvog plaćanja - kaže Miloš.

KAD JE VETAR, SLEDI ODMOR

KAO jedini problem Miloš navodi dane kada su vetrovi na moru veoma jaki, dostižu brzinu veću od 150 kilometara na čas. Tada se radovi obustavljaju, a radnici borave u kabinama. Tako je on, veli nam, jednom proveo pet dana u kabini. Ipak, svaki dan mu je bio plaćen kao da je radio.

Pogledajte više