DARIVAO TRON SRPSKOJ CRKVI ISPOD ZEMLJE: Milovan Aranđelović ukrasio hram SPC u Australiji, isklesan 17 metara ispod tla

Zorana Rašić

07. 01. 2023. u 07:11

PO svemu najneobičnija srpska crkva ne nalazi se u Srbiji, već na drugom kraju zemaljske kugle, u Australiji, u čuvenom rudarskom mestu Kuber Pidi, gde se kopao najkvalitetniji poludragi kamen, opal.

Foto privatna arhiva

Crkva Svetog proroka Ilije isklesana je 17 metara ispod zemlje, a sagradili su je pre trideset godina srpski rudari, željni svoje vere i doma na petom kontinentu, u "prestonici" opala. Od oko dve stotine porodica Srba koje su u Kuber Pidi došle "trbuhom za kruhom", danas tamo živi još desetak.

Ali, zato Srbi iz čitave Australije na hramovnu slavu, Svetog Iliju, dođu da obiđu ovu unikatnu svetinju i varoš u pustinji. Tu, skoro osamdeset odsto ljudi, zbog previsokih temperatura, živi pod zemljom!

- U vreme između dva rata, kada se na ovom mestu najviše kopao opal, nije bilo klima-uređaja, a ni puteva do ovog pustinjskog dela Južne Australije - priča, za "Novosti", Milovan Aranđelović, mašinski inženjer koji je pre više od dve decenije razvio sopstveni posao u Australiji, ali se gotovo svake godine vraća u rodni Busilovac, u okolini Paraćina, gde "puni baterije" i po dva-tri meseca.

Foto Privatna arhiva

Milovan je, avgusta ove godine, drugi put posetio Kuber Pidi i srpsku svetinju, na dan kad je parohija obeležavala tridesetogodišnjicu. Ona je pravo blago Eparhije australijsko-novozelandske i cele srpske zajednice, a sve više postaje i turistička atrakcija. Jedina je bogomolja na petom kontinentu isklesana potpuno u utrobi zemlje. Među uglednim zvanicama, na slavi, bili su vladika Siluan i ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović, a Milovan je doneo vladičin tron, veoma važan komad crkvenog nameštaja, napravljen po njegovim crtežima i zamislima. Prošle godine, kad je prvi put došao, poklonio je Bogorodičin tron.

- Osim ikonostasa, tada drugi nameštaj nisu imali. Bogorodičin tron je napravljen od najkvalitetnijeg mahagonija, tri metra visok, a širok i dubok po metar. Imao sam ogromnu želju da vidim tu crkvu, jer ranije nisam nikad bio. Od Džilonga, gde sa porodicom živim, do Kuber Pidija, prešao sam džipom blizu 2.000 kilometara, vozeći tron u prikolici. Dočekao me je starešina crkve, otac Milorad Jovčić, rodom iz Ćuprije. On je tu od samog početka, još od vremena kada su Srbi, oni koji se stekli neko bogatstvo kopajući opal, donirali novac da se sagradi hram. Tada je Kuber Pidi imao preko 14.000 stanovnika, srpsku školu, folklor... Danas, tu živi još samo nekoliko naših rudara, dok su im porodice skoro hiljadu kilometara daleko, u Adelajdu - napominje Milovan.

Foto Privatna arhiva

Ova crkva je samo jedna od tridesetak širom Australije i Novog Zelanda koje je on nameštajem opremio. U Melburnu ima nekoliko srpskih crkava, ostale su u Kanberi, Adelajdu, Brizbejnu, Sidneju, Pertu... A sve je počelo u njegovom rodnom Busilovcu. Meštani su pokrenuli inicijativu da sagrade crkvu. Kako u Melburnu ima više od dvadeset porodica poreklom iz Busilovca, dijaspora se organizovala da putem donatorskih večeri prikupi sredstva. Milovan je želeo da napravi i donira nameštaj, budući da je njegova veletrgovina, koju je u Australiji razvio, bila vezana za tu granu.

- Imao sam dimenzije, napravio tehničke crteže i prvom prilikom potražio majstore za duborez. Tako je busilovačka Crkva Svetog Andreja Prvozvanog dobila kompletan nameštaj - ikonostas, vladičin tron, Bogorodičin tron, pevnicu, sveti presto, Hristov grob... Nije sve išlo glatko, bilo je početničkih grešaka. List loze na prvom duborezu više je ličio na list banane. Ipak, svi smo bili presrećni kada smo sve uspešno završili. Kontejnere sa nameštajem, napravljenim od mahagonija, poslali smo u Busilovac brodom.

Foto Privatna arhiva

Kasnije je sve išlo spontano, priseća se Milovan. Kada je 2010. godine u Melburnu sagrađena Crkva Svete Petke, sveštenik Dušan Rakić iz Mutnice, sada pokojni, ohrabrio ga je da i za tu bogomolju napravi ikonostas i sve drugo. To je već bio jako zahtevan zadatak. Sa dobrim prijateljem, Kanađaninom Đefom Meganom, Milovan je u Indoneziji započeo potragu za timom stolara i duborezaca koji bi pravili nameštaj za pravoslavne crkve. Bilo je potrebno dosta vremena da se oni potpuno obuče. Narednih godina, starešine crkava su se same javljale kad god im je šta od crkvene opreme bilo potrebno. A Milovan je sve to završavao iz duše i srca. Sredstva za najneophodnije troškove obezbeđivala bi putem donacija sama crkva. Sve ostalo bila je Milovanova briga, koji nije žalio ni vremena, ni truda.

Sa ovim nadasve srčanim čovekom razgovarali smo u njegovoj rodnoj kući u Busilovcu, gde je doputovao iz Australije krajem leta. Jedva je dočekao da dođe u zavičaj jer dve prethodne godine nije. Australija je, zbog kovida, bila zatvorila granice, spustila "rampu". U majčinom nekadašnjem domu, kaže, sada odmara dušu i sprema se da putuje džipom ponovo po svetu. Jer, to je ono što ga "drži". Odredište mu je, ovog puta, zapadna Afrika. Od Gibraltara, preko Maroka, Zapadne Sahare i Mauritanije, do Senegala.

Foto Z. Rašić

NAGRAĐEN ZVANjEM PROTOMAJSTORA

Zbog svog velikog angažovanja u opremanju srpskih crkava, vladika Irinej, tadašnji episkop Srpske pravoslavne eparhije u Australiji, dodelio je 2016. godine Milovanu Aranđeloviću zvanje protomajstora.

- To je za mene izuzetno velika čast i priznanje. Irinej mi je u više navrata davao savete o izboru crkvenih motiva na duborezu, tako mi je pomagao. On je rođen u Americi, ali je služio u Australiji i bio izuzetno cenjen. Imao je doktorsku disertaciju ne samo iz bogoslovije već i iz umetnosti i filozofije - napominje naš sagovornik.

Dodaje da je, osim srpskih bogomolja, opremao i druge hrišćanske crkve - grčke, koptske i ukrajinske.

Foto Privatna arhiva

BUSILOVAC - DžAKARTA - DžILONG

Životna priča Milovana Aranđelovića (na slici) potpuno je nesvakidašnja. U Indoneziju je otišao 1995. godine da kao mašinski inženjer montira mašine za jednu američku kompaniju u Džakarti.

Radio je u toj fabrici kablova od šest izjutra do ponoći, učio indonežanski jezik, upoznavao zemlju i ljude... Kao stručnjak, brzo je napredovao, menjao firme, pa je pad Suharta i velike socijalne nemire, sa suprugom i dve ćerke, dočekao u elitnom gradskom kvartu za bogate strance i generale. U Australiju se konačno preselio 2003, gde je sa najmlađim bratom Đorđem proširio porodični posao. Sa suprugom Jelenom, koja je farmaceut, skućio se u Džilongu i ima dve ćerke, Katarinu i Anđelu. Obe su završile u Melburnu medicinski fakultet i rade na tamošnjim klinikama.

Pogledajte više