ANTIRUSKA ŠPIJUNOMANIJA: Afere u čijem je centru Moskva, baš kao one u doba hladnog rata, potresaju Evropu od Rima pa do Sofije

Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve

01. 04. 2021. u 23:11

DVA špijunska skandala koja su se dogodila u poslednje dve nedelje, prvi u Sofiji a drugi u Rimu, dobila su publicitet u vodećim moskovskim medijima, ali se iz službenih izjava vidi da ruske vlasti žele da se to što pre zaboravi i ne pokvare odnosi među zemljama.

Ilustracija

Moskovska "Nezavisimaja gazeta" objavila je tekst pod naslovom "Pet hiljada dolara koji su potresli Moskvu i Rim" u kojem se prenosi pisanje italijanskih medija koji tvrde da je italijanski mornarički oficir Valter Bio imao porodičnih finansijskih problema pa se zato odlučio da proda dokumente ruskim obaveštajcima.

Rusko rukovodstvo ne želi da kvari odnose sa Italijom jer je ona jedna od malobrojnih zemalja EU koja se dobronamerno odnosi prema Rusiji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da se nadaju da incident neće uticati na pogoršanje odnosa dve zemlje. Moskovski mediji pišu da su zbog tog incidenta proglašeni personama non grata ruski vojni ataše i njegov saradnik u ambasadi. Italijani su najavili da će se konsultovati sa Amerikancima jer je bila ugrožena bezbednost ne samo Italije nego i NATO.

Špijunski skandal u Sofiji imao je znatno veći eho od incidenta u Rimu. Tamo su uhapšena petorica saradnika Ministarstva odbrane Bugarske i vojne obaveštajne službe. Svi se oni sumnjiče da su sarađivali sa ruskom vojnom obaveštajnom službom. Među uhapšenima je bivši načelnik vojne obaveštajne službe Bugarske Ivan Ilijev čija žena ima bugarsko i rusko državljanstvo. Za vreme hapšenja pronađeni su tajni dokumenti.

Ne tako davno, u septembru prošle godine, iz Bugarske su proterana još dvojica ruskih diplomata jer su navodno prikupljali informacije o modernizaciji bugarske armije. U januaru ove godine Bugari su optužili za špijunažu jednog ruskog diplomatu i jednog trgovinskog predstavnika u Sofiji.

U Moskvi zbog svega smatraju da su u NATO odredili da Sofija bude ta koja će da širi priču o "ruskoj opasnosti" i da primer Bugarske pokazuje da NATO koristi bivše ruske saveznike za vođenje kampanje protiv Moskve.

NA KOJU STRANU GLEDA SOFIJA?

U Bugarskoj je u toku veliki sukob između onih koji su za potpuno okretanje Zapadu, i na drugoj strani generala i političara koji smatraju da Rusija ne predstavlja direktnu opasnost Bugarskoj. Oni koji su za potpuno okretanje Vašingtonu i Briselu žele da potpuno očiste vrh od "rusofila" i simpatizera Putina.

* * * * * * * * * * *

"TVRDA LINIJA" ITALIJANSKE POLITIKE PREMA MOSKVI SADA JOŠ VIŠE PODVUČENA NAKON POSLEDNjE AFERE

MIKROKAMERE NA MESTU RAZMENE, ZAPLENjENO I 5.000 EVRA

NAKON hapšenja kapetana Italijanske mornarice Valtera Biota, koji je vojnom službeniku Ambasade Rusije u Rimu predao poverljiva dokumenta i fotografije, Vlada Marija Dragija zauzima veoma čvrst stav prema Moskvi.

Dva vojna službenika optužena za špijunažu praćena su više meseci, a na mestu gde su se sastajali sa svojim "vezama", tajne službe su postavile mikrokamere i pri poslednjem susretu uručivanja dokumenata i uzimanja novca karabinijeri su ih uhvatili na delu, zaplenili i materijal i novac, sumu od 5.000 evra. Ustanovljeno je da je i ranije italijanski oficir primao novac, ukupno oko 30.000 evra.

Cela afera dolazi u trenutku kada se govori o uvozu ruske vakcine protiv korone u Italiju. Pre samo nekoliko dana premijer Dragi je u obraćanju naciji objasnio je da Italiji nije potrebna ruska vakcina "sputnnjik V", objašnjavajući da će stići dovoljan broj vakcina koje su usvojene od Evropske agencije za lekove i da Rusi nisu u stanju da proizvedu dovoljnu količinu za Italiju.

Sada je čin italijanske špijinaže za rusku stranu bio prilika da se podvuče definitivno "ne" za vakcinu "sputnjik".

"Evropeizam i atlantizam", to su dva stožera koje je novi premijer još ranije podvukao sa objašnjenjem da Moskva treba da shvati da "se Italija ne šali sa atlantizmom". Nema bilo kakvog geopolitičkog popuštanja prema Moskvi, kao što ga nema ni prema Pekingu. (M. OSTOJIĆ)

Pogledajte više