KO JE VOĐA PUČA U MJANMARU: General koji je na udaru Amerike, pohapsio politički vrh zemlje (FOTO)

Tanjug

01. 02. 2021. u 11:31

VOJNI komandant Mjanmara, visoki general Min Aung Hlaing, u centru je pažnje nakon što je vojska danas uhapsila političare iz vladajuće Nacionalne lige za demokratiju (NLD) i objavila da preuzima vlast u zemlji, a od 2019. nalazi pod sankcijama SAD zbog optužbi za genocid na Rohindža muslimanima.

Foto: EPA

Vojska Mjanmara, poznatija kao Tatmandav, vrlo je zatvorena i stručni analitičari malo znaju o njenom unutrašnjem organizovanju i delovanju, kao i o njenom vrhovnom komandantu, prenosi Rojters.

Agencija navodi nekoliko ključnih činjenica o vojnom vođi Mjanmara i ulozi vojske u političkom sistemu zemlje.

Vojska je vladala direktno skoro 50 godina nakon puča 1962. godine i dugo je sebe doživljavala kao čuvara nacionalnog jedinstva, a pošto je stvarala mjanmarski ustav iz 2008. godine, sebi je obezbedila trajnu ulogu u političkom sistemu zemlje.

Ona ima po ustavu 25 odsto poslaničkih mesta, a njen komandant imenuje ministre odbrane, unutrašnjih poslova i graničnih poslova, ključne pozicije u političkom životu zemlje, navodi agencija.

Vrhovni komandant Min Aung Hlaing (64) klonio se političkog aktivizma koji je bio široko rasprostranjen u vreme dok je studirao pravo na Univerzitetu Jangon 1972-1974.

Dok su se kolege bavile demonstracijama, Min Aung Hlaing podnosio je svake godine prijave za prijem na Vojnu akademiju (DSA), uspevši u svom trećem pokušaju 1974.

Prema jednom pitomcu sa njegove klase DSA, koji je 2016. godine razgovarao sa Rojtersom i koji još viđa komandanta vojske na godišnjim okupljanjima klase, Hlaing bio je prosečan pitomac, a kasnije je unapređivan samo redovnim putem, pa je bio jako iznenađen kada je Min Aung Hlaing dostigao najviše vojničke položaje.

Foto: EPA

Min Aung Hlaing preuzeo je vođenje vojske 2011. godine kada je započela i tranzicija zemlje ka demokratiji. Diplomate u Jangonu su rekle agenciji da se do početka prvog mandata Su Či 2016. godine, general transformisao iz vojnika u političara i javnu ličnost.

Vrhovni komandant nikada nije pokazao nijedan znak da je bio spreman da se odrekne vojnih 25 odsto mesta u parlamentu, niti da bi dozvolio bilo kakvu promenu odredbe u ustavu koja Su Ći zabranjuje da postane predsednik zemlje, navodi Rojters.

Min Aung Hlaing produžio je svoj mandat na čelu vojske za još pet godina u februaru 2016. godine, što je korak koji je iznenadio posmatrače koji su očekivali da se te godine povuče tokom termina redovne smene rukovodstva.

Foto: EPA

Vojna akcija u Mjanmaru iz 2017. godine prognala je više od 730.000 muslimana Rohindža manjine u susedni Bangladeš, a američki istražitelji rekli su da je vojna operacija Mjanmara uključivala masovna ubistva, grupna silovanja i da je izvršena sa "genocidnom namerom".

Kao odgovor, Sjedinjene Države uvele su sankcije Min Aung Hlaingu i još trojici vojnih lidera 2019. godine i za njih je pokrenutno nekoliko sudskih procesa u različitim međunarodnim sudovima, uključujući Međunarodni sud pravde.

Takođe 2019. godine, istražitelji UN pozvali su svetske lidere da uvedu ciljane finansijske sankcije kompanijama povezanim sa vojskom, navodi agencija.

Pogledajte više