ORBAN KOČI "KASU" ZBOG MIGRANATA: Stavovi Mađarske i Poljske stvorili novu krizu u Briselu
NIŠTA, bar za sada, od zajedničke pomoći za ublažavanje krize izazvane epidemijom virusa korona u EU u visini od 750 milijardi evra!
Foto: AP
U paketu, "visi" i višegodišnji budžet EU za period 2021-2027, koji iznosi 1.074 milijardi. Razlog je odbijanje Budimpešte i Varšave da im se pomoć u koroni uslovljava procenama o ispunjavanju poštovanja ljudskih prava.
Lideri dve zemlje su još letos, kada se izglasavao "istorijski" sporazum, na maratonskom višednevnom samitu, dali načelnu saglasnost s finansijskim paketom, ali uz upozorenje da će posegnuti za vetom ukoliko se bude insistiralo na ovoj meri koji smatraju političkom ucenom.
Budimpešta i Varšava već godinama "ratuju" s briselskom administracijom koja im zamera neusklađenost s evropskim tekovinama u oblasti javnih sloboda, nezavisnosti medija, slobodnog pravosuđa. Nemajući mnogo manevarskog prostora za ozbiljnije "kažnjavanje", u Briselu su se dosetili da finansijsku pomoć vežu za pitanja ljudskih prava.
Srbija u pristupnim fondovima
BLOKIRANjE evropskog budžeta loše se odražava na sve evropske politike, ne samo unutar EU. Od toga, na primer, zavisi i projekat studentske razmene "Erazmus" ili pristupna pomoć kandidatima. Podsećanja radi, u sledećih sedam godina za pristupne fondove, odakle će i Srbija moći da crpe sredstva, ukupno je namenjeno 12,565 milijardi, dok je u prethodnom periodu iznosio 11,7 milijardi. Poljska i Mađarska, ipak, ne mogu da blokiraju finansijsko funkcionisanje cele EU, jer je predviđeno da u slučaju odbijanja budžeta važi prošlogodišnji. Najviše će zato biti ugrožen fond za pomoć od posledica korone. Gube i Budimpešta i Varšava, jer mnogo više uzimaju iz evropskih fondova nego što u njih ulažu.
Predvodnice u ovom uslovljavanju bile su Holandija, Austrija, Švedska i Danska. Pridružio im se i Evropski parlament, pa je tako otvorena još jedna u nizu evropskih kriza, pored "bregzita" i korone. Oni koji su mislili da Poljska i Mađarska neće istrajati, prevarili su se.
Drugi pol EU, na kojem su najupornije članice, ali i Evropska komisija i Parlament, opužuju celu Višegradsku grupu da je nacionalistička i da u nekim segmentima deluje suprotno demokratskim načelima Unije. Nije prvi put da dolazi do ovakvih sporenja, a jedan od primera je i migrantska kriza, pogotovu odnos Orbana prema propisanoj kvoti prihvata izbeglica i njegov nepopustljiv stav o ovom pitanju.
Posle svega, ima čak i onih koji smatraju da Mađarska i Poljska treba da napuste EU, kao i prethodno Britanci, ukoliko ne dele iste vrednosti.
Predsedavajući EU Nemačka i Francuska pokušaće da pomire strasti. Francuski državni sekretar za evropske poslove Kleman Bon je obećao da će se rešenje pronaći sledećih nedelja. Ali realno, teško je očekivati dogovor tako brzo. Imajući u vidu dosadašnje stavove Varšave i Budimpešte, moraće da popušta - EU!