VAKCINA IZAZIVA ZEBNJU: Čak polovina Francuza odbija da primi cepivo protiv kovida 19, plaše se posledica
BLIZU polovine anketiranih Francuza nije spremno da primi novu vakcinu protiv kovida 19 kada ona jednom bude bila dostupna širokim masama!
Foto AP
Prema rezulatatima ankete koju je nad preko 18.000 žitelja starosti od 16 do 74 godine iz 15 zemalja sveta sprovela poznata francuska kuća za istraživanje javnog mnjenja IPSOS, najpoverljiviji prema vakcinaciji protiv kovida su Indijci, koji bi u 87 odsto slučajeva odlučili da prime vakcinu. U Kini ovaj procenat iznosi 85, a slede Južna Koreja sa 83 posto, Brazil 81, Australija 79, Velika Britanija 79, Meksiko 78, Kanada 76, Nemačka 69, Japan 69, Južna Afrika 68, Italija 65, Španija 64, SAD 64 i Francuska sa samo 54 odsto.
Zanimljivo je da je, i pored ovakvog stava prema vakcini, "antivakserski" lobi u Francuskoj dosta neprimetan. Ima ih na društvenim mrežama, ali se na ulicama nije ni izbliza okupio toliki broj ljudi kao, na primer, u Berlinu. Ljudi su ovde uglavnom disciplinovani i teško je videti nekoga bez maske na ulici.
STROGO PROTIV
U FRANCUSKOJ je najveći procenat i onih koji se strogo protive ovoj vakcini - čak 21, dok ih u Kini i Južnoj Koreji ima tek dva odsto, u Australiji sedam, Velikoj Britaniji osam, a u Španiji 11 odsto.
Odbijanje vakcine se zato pripisuje - opreznosti. Tako 32 odsto njih ne bi želeli da prime vakcinu zbog mogućih posledica, a 35 zbog prebrzih ispitivanja.
Tek među ostatkom treba tražiti one koji se u principu ne slažu s vakcinama. U to se uklapaju i podaci da bi samo 12 odsto Francuza odmah primilo cepivo, 38 u roku od tri meseca, a 54 tokom godine, kada se uvere na drugima da nije štetno. OČEKIVANjA Mnogo nade se polaže u cepivo, Foto AP
Ne treba zaboraviti ni opštu buntovnost Francuza kao nacije. Kao jedan od razloga smatra se i to što Francuzi nemaju previše poverenja u odluke vlasti, koje su dosta poljuljane još na samom početku, izjavama da maske ničemu ne služe. Zbog toga je, uostalom, pokrenuta i sudska istraga u kojoj su pretreseni stanovi i kancelarije bivšeg premijera, nekadašnjeg i sadašnjeg ministra zdravlja i direktora javne zdravstvene službe.
Deo javnosti takođe zamera vlastima da su nedorečeni u merama, da deluju ad hok, da nemaju plan na duge staze protiv epidemije i da neke mere prekasno propisuju. Trenutno se vodi najveća polemika oko toga što deca starijeg uzrasta moraju da idu u školu i pored opšteg karantina. Lekari ističu da dete od 14 godina ima sličan epidemiloški rizik prenošenja bolesti kao i odrasli. Posle samo desetak dana od uvođenja karantina, tako je došlo do promene, pa je naknadno prepolovljeno prisustvo srednjoškolaca na nastavi.
Iz svega se rađa česta opšta sumnja u ispravnost mera, a tome doprinosi i činjenica da su Francuzi najgori "đaci" u pandemiji jer trenutno u ukupnom zbiru imaju najviše zaraženih u Evropi.