RANJENI SMO U SRCE I OSTAVLJENI SAMI: Na licima Jermena nemoć, očaj i bes nakon gubitka teritorije - pale kuće i beže!

Novosti onlajn

14. 11. 2020. u 13:15

VIDEO-BIM na kome su neprekidno prikazivani snimci jeremenskih vojnika kako se bore u Nagorno-Karabahu uklonjen je brzo i tiho. U utorak ujutro objavljena je vest o mirovnom sporazumu kojim su veliki delovi spornog regiona predati Azerbejdžanu. Ubrzo potom, medije su obišli snimci kako Jermeni koji žive u gradu Karvačar u Nagorno-Karabahu pale svoje kuće i beže.

Foto: EPA

Građani Jermene duboko su pogođeni vešću o mirovnom sporazumu, a nakon prvog šoka usledili su neverica, očaj, bespomoćnost i gnev.

"Slomljeni"

- Jermeni su slomljeni, još su na nogama, ali su nokautirani - kaže za AFP Dženi, studentkinja, koja je duboko potresena zbog gubitka teritorije u Nagorno-Karabahu, regionu Azerbejdžana koji su etnički Jermeni zauzeli u ratu devedesetih godina prošlog veka.

- Poraženi smo, a ono što se dogodilo mnogo je gore od vojnog poraza. Ovo znači gubitak naše istorije, kulture, naše duše, a da ne govorimo o uzaludnom žrtvovanju hiljada naših ljudi, koji su ranjeni ili ubijeni - dodaje Dženi, koja bi volela „da se probudi iz ovog ružnog sna“.

Za umetnika Tenija Vardanjana ono što se desilo je „užasna katastrofa, koju nismo mogli da zamislimo ni u najstrašnijim snovima“. Premijer Nikol Pašinjan uporno pravda odluku koju opisuje kao „neizrecivo bolnu“, ali dodaje da nije bilo izbora, jer je čak i vojska, suočena sa porazom, tražila da se sukob okonča.

Gnev zbog neočekivanog razvoja događaja ljudi su pokazali na ulici. U utorak u ranim jutarnjim satima nekoliko stotina demonstranata napalo je zgrade vlade i parlamenta, proglašavajući Pašinjana „izdajnikom“, a nekoliko hiljada ljudi u sredu demonstriralo je u Jerevanu. Međutim, najviše je onih koji su u šoku.

- Ranjeni smo u srce - kaže novinar Arman, opisujući nevericu koju su njegovi najmiliji pokazali u prvi mah. Svaka porodica u Jerevanu ima brata, rođaka ili prijatelja na frontu, to je glavna tema svih razgovora u duboko patriotskoj zemlji burne istorije, koja obuhvata masovna ubistva Jermena za vreme Osmanskog carstva i u Prvom svetskom ratu.

U poslednjih nekoliko nedelja ljudi su stalno dobijali deliće uznemirujućih vesti preko telefona, na primer, o broju žrtava na dnevnom nivou, ili snimke napada azerbejdžanskih dronova kako uništavaju oklopna vozila i ubijaju vojnike u rovovima. Pad Šušija (azerb. Šuša), drugog po veličini grada u Nagirno-Karabahu, koji ima kako simbolički, tako i strateški značaj, nagovestio je kraj.

Ponovo sami

Atmosfera kakava je vladala na početku rata pre šest nedelja odavno je prošla. Tada su se dobrovoljci prijavljivali za front, dok su drugi prikupljali novac i odeću. Narod se okupljao da bi pevao u slavu „Arcaha“, kako Jermeni zovu Nagorno-Karabah, a vojska je izdavala saopštenja o pobedama. Sada su od svega ostale samo zastave istaknute na prozorima i uličnim svetiljkama.

Dženi priznaje da Pašinjan nije imao mnogo izbora.

- Spasao je živote i ono što je još moglo da se spase u Nagorno-Karabahu - kaže ona, a njeno mišljenje dele i mnogi drugi u Jerevanu.

Takođe ukazuje na to da je u prekidu vatre posredovala Rusija, saveznik Jermenije. Uprkos tome, sporazum daje povoda za zabrinutost: šta će biti s manastirima u regionu? Kako će Jeremeni živeti u miru u Nagorno-Karabahu, sa azerbejdžanskom vojskom u blizini?

- Da je u pitanju drugi protivnik, možda bismo i mogli da verujemo u mir. Ali ne verujemo Azerbejdžanu - kaže vojnik koji je želeo da ostane anoniman.

Narod je ljut na međunarodnu zajednicu.

- Svet ništa nije učinio za nas, samo su pričali. Istorija je još jednom pokazala da smo, suočeni s našim neprijateljima, sami, beznadežno sami - rekla je jedna žena.

(Blic)

Pogledajte više