EU SE PLAŠI NEMIRA: Svet iščekivao ishod izbora koji će uticati i na međunarodne odnose
SNAŽNO transatlantsko partnerstvo ostaje cilj od kog Evropska unija neće odustati, bez obzira ko bude novi predsednik SAD.
Foto Depositphotos
Iz Brisela su ka Vašingtonu upućene tvrdnje da moguće unutrašnje promene u Americi neće uticati na nastavak saradnje zasnovane na zajedničkim vrednostima i istoriji.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj ocenio je juče, da je "američki narod rekao svoje, a da je Evropa, dok čeka izborni rezultat, i dalje spremna za unapređivanje dijaloga".
- Ne želimo da se mešamo u izbor američkih glasača. Za Evropu su SAD važan saveznik sa kojim želimo da razvijamo jako partnerstvo - stav je predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.
Ipak, u Briselu ne kriju da je poslednjih godina bilo poprilično neslaganja oko više tema među kojima su klimatske promene, trgovinske barijere, situacija u različitim zemljama, uključujući goreća pitanja Bliskog istoka. Žozep Borelj, Foto AP
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da će Rusija poštovati svaki izbor američkog naroda i da će biti spremna za konstruktivnu saradnju, ali i da je Moskva realna u proceni izgleda za bilateralne odnose i nema prevelika očekivanja o saradnji sa novim predsednikom SAD.
Zamenik predsednika Komiteta Saveta Ruske federacije za međunarodna pitanja Vladimir Džabarov smatra da postoji mogućnost fizičkog sukoba u SAD.
- Što bude manja razlika među kandidatima, bez uverljive pobede bar za pet-šest odsto, to je veća verovatnoća da će doći do nemira u Americi - upozorio je on.
POLITIKA A NE LIČNOST
IRANSKI predsednik Hasan Rohani izjavio je da rezultati predsedničkih izbora u SAD nisu važni za versko rukovodstvo te zemlje, ali je poručio da naredni lider SAD treba da poštuje međunarodne sporazume i zakone.
- Bez obzira na to ko pobedi na izborima u SAD, za nas su važni politika i principi - poručio je Rohani.
Donald Tramp je povukao SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom 2018. godine i ponovo uveo sankcije toj zemlji.
Pojedini političari u Nemačkoj, plaše se haosa u SAD. Tako je ministarka odbrane Nemačke Anegret Kramp-Karenbauer ocenila je da je "situacija vrlo eksplozivna". "Ovo može da dovede do ustavne krize u SAD. Zbog toga moramo biti zabrinuti!". A Gregor Gizi, stručnjak levice za spoljnu politiku kaže da bi "bilo katastrofalno da izbore ne odluče birači nego Vrhovni sud".
London pravi razliku između Trampa na kratke i duge staze. Moguće da bi Tramp bio bolji za Veliku Britaniju u narednim mesecima nastavka "bregzita", ali dugoročno ne. "Ako ste sve izolovanija zemlja, šta je bolje: zadržati nepouzdanog prijatelja Trampa, ili steći pouzdanog kritičara Bajdena?", ukratko glasi britanska dilema.
U Fracuskoj "preteže" svađa Trampove administracije i EU, te i Pariza i dominira ljutnja Francuza pogođenih dodatnim američkim carinama u okviru višegodišnjeg spora oko državnih subvencija evropskom multinacionalnom proizvođaču aviona "Erbas". I u Italiji je prisutan strah od nemira koji bi mogli da zahvate SAD. Rim se pita može li talas nasilja i nesigurnosti da se zadrži s onu stranu Atlantika ili će se preliti i na Evropu?
Foto Ilustracija V. N.
MILION FUNTI NA BAJDENA
OVE godine oboren je i rekord na kladionicama. Za opklade na pobednika izbora uloženo je ukupno oko 400 miliona dolara. Pošto je u Americi klađenje na ishod izbora zabranjeno, opklade su uglavnom uložene preko engleskih onlajn kladionica poput "Betfera". Upravo na "Betferu" oboren je i rekord i kada je reč o pojedinačnoj opkladi - jedan korisnik uložio je milion funti na Bajdenovu pobedu. Foto privatna arhiva Foto P. Milošević
ŠTA AKO BUDE NEREŠENO?
U MALO verovatnom slučaju da oba kandidata dobiju isti broj elektora postoje dva scenarija da se ta situacija razreši. U prvom, moglo bi da se dogodi da neki elektor glasa drugačije od volje birača u svojoj državi i tako prelomi ishod izbora. To je moguće jer u jednom broju država elektori nemaju zakonsku obavezu da poštuju rezultate glasanja. Ako bi elektori ipak ostali verni "glasu naroda", odluku bi doneo Kongres - predsednika bi birao Predstavnički dom, a Senat bi proglasio potpredsednika.
NAJVEĆA IZLAZNOST
NA izborima je glasalo više od 160 miliona birača, što je izlaznost od oko 67 odsto. To je najveća zabeležena izlaznost u poslednjih sto godina, što možda i nije veliko iznenađenje jer su oba kandidata dala sve od sebe da izvedu što veći broj glasača na izbore.
TRANSRODNA SENATORKA
SARA Mekbrajd pobedila je u trci za predstavnika Delavera u Senatu i tako postala prva transrodna osoba u tom telu. Takođe, ona je prva otvoreno transrodna osoba na tako visokoj funkciji u Americi. Foto privatna arhiva
LEGALIZACIJA MARIHUANE
AMERIKANCI nisu glasali samo za Kongres i Belu kuću. U četiri države odlučivalo se i o legalizaciji marihuane. Nju Džersi, Arizona, Južna Dakota i Montana velikom većinom odlučili su da će građanima starijim od 20 godina biti dozvoljeno da koriste marihuanu. Pored toga, u Misuriju su glasači podržali legalizovanje kanabisa u medicinske svrhe. Posle ovih izbora, trećina Amerikanaca živeće u državama gde je dozvoljena rekreativna upotreba marihuane.
IZGUBIO POSLE 30 GODINA
DEMOKRATSKI kongresmen iz Minesote Kolin Piterson izgubio je mesto u Predstavničkom domu posle trideset godina na toj poziciji. Tajna dugotrajnog boravka Pitersona na Kapitol hilu, leži možda u činjenici da i nije tako tipičan demokrata. On je glasao protiv Trampovog impičmenta, zalaže se protiv ograničavanja prava na korišćenje oružja i protivi se abortusu.
POBEDIO POSLE SMRTI
REPUBLIKANSKI kandidat za Predstavnički dom Dejvid Andal, pobedio je u Severnoj Dakoti uprkos tome što je pre mesec dana - preminuo od posledica zaraze virusom korona. Andal je ostao na glasačkom listiću, iako je preminuo, zato što je proces izbora u tom trenutku već bio započeo i pošto su prvi glasovi već krenuli da pristižu. Na kraju ovaj republikanac je posthumno osvojio mesto u Kongresu. O tome ko će zauzeti njegovo mesto odlučiće Republikanska stranka.
NAJMLAĐI KONGRESMEN
SEVERNA Karolina izabrala je najmlađeg kongresmena u istoriji Amerike. Medison Kautorn ima 25 godina i izabran je kao kandidat republikanaca. Kautorn je preživeo stravičnu saobraćajnu nesreću posle koje je ostao delimično paralisan. Najavio je angažman u oblasti zdravstvene zaštite kao i nameru da reformiše stranku i smanji podele u Americi. Foto privatna arhiva