MAJSTOR MANIPULACIJE I BELOSVETSKIH LAŽI: Čovek koji je preuzeo brigu o ruskom opozicionaru dobro poznat Srbiji
DOK se čeka obraćanje lekara bolnice "Šarite" u Berlinu, gde se leči ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni, svetla javnosti su sa razlogom usmerena ka Humanitarnom fondu "Sinema for pis" Slovenca Jake Bizilja koji je bio dovoljno moćan da izdejstvuje preko Angele Merkel puštanje Nevaljnog "iz zatočeništva" sibirske bolnice.
Foto Tanjug AP
Jaka, predsednik Fonda "Sinema for pis", po dolasku aviona iz Omska rekao je novinarima da je transport u Berlin organizovan za kratko vreme, da košta mnogo ali da troškove nisu snosili ni nemački poreski obveznici ni Fond, već privatna lica. Dodao je i da Navaljnog ne poznaje lično... Bioskop Jaka Bizilj objašnjava novinarima misiju , Foto Tanjug AP
Međutim, Jakin "fond" u Srbiji je poznat. "Sinema for pis" je počeo sa radom u Bosni i Hercegovini 2011. godine, kada je uspostavio Kancelariju za stvaranje biblioteke filmova o genocidu. Biblioteka filmova o genocidu, besplatna i onlajn, treba da objedini audio-vizuelna svedočenja o 10.000 preživelih iz srebreničkog genocida.
SELEBRITIS
JAKINI gosti na mirotvoračkim promocijama bili su: Baz Oldrin, Antonio Banderas, Dipak Čopra, Džordž Kluni, Katrin Denev, Leonardo Dikaprio, Ričard Gir, Dastin Hofman, Elton Džon, Luis Moreno-Okampo, kao i Mihail Gorbačev.
Prethodno, Slovenac je bio promoter osrednjeg filma Danisa Tanovića "Ničija zemlja", koji je okićen Oskarom za 2001, a zaslužan je i za "remek-delo" Anđeline Džoli o srpskim silovanjima "U zemlji krvi i meda", iz 2012, filma od čije se jednostranosti prevrće želudac svakoj razumnoj osobi. Projekat Srpski glumci sa Anđelinom u Biziljevom "kolu", Foto Tanjug AP
Naime, Jaka Bizilj je inicijativu "Sinema for pis" pokrenuo kao "gala platformu" za komunikaciju o humanitarnim, političkim i društvenim temama putem medija. Anđelina je nagrađena prva 2012. Interesannto je da je Bob Geldof "Jakine svečanosti" opisao kao nagrade "Oskar sa mozgom".
Osnivač "filma za mir" je tako 2014. godine pozvao "Pusi rajot" na Olimpijske igre u Sočiju, uveo ih u Holivud, zatim i u Belu kuću, "kako bi promovisao globalnu odgovornost za ljudska prava". Poznato je njegovo zalaganje za ažuriranje Globalne liste kršitelja ljudskih prava iz godine u godinu.