POTPUNA NEMOĆ VASELJENSKOG PATRIJARHA: Vartolomej "klanjanjem" Erdoganu cepa pravoslavlje

 On, čak i kao "prvi među jednakima", nema ozbiljan autoritet ni harizmu, pa ga čak ni u Turskoj, čiji je on građanin, ne doživljavaju previše ozbiljno.
Pokazalo se da je on sposoban samo da uz američko sufliranje pravi razdor između Moskve i Kijeva, ali njegova reč nema nikakvu težinu u Turskoj, gde mu se, u Istanbulu, nalazi rezidencija.
Turski predsednik Erdogan je na delu pokazao da ga uopšte ne interesuje mišljenje patrijarha Vartolomeja. Državni savet Turske je anulirao rešenje vlade iz 1934. kojim je Saborna crkva Svete Sofije dobila status muzeja. Erdogan je odlučio da poništi odluku prvog predsednika Turske Ataturka.
Sada su čak i Vartolomejovi zemljaci Grci shvatili kakvu je štetu napravio i koliko je oslabio pravoslavlje kada je dao "krnji tomos" raskolničkoj pravoslavnoj crkvi u Ukrajini.

Pošto ništa nije učinio da spreči pretvaranje Svete Sofije u džamiju, Vartolomej je ulizivački zahvalio u telefonskom razgovoru Erdoganu zato što je obnovljen pravoslavni manastir Panagija Sumela kod Trabzona. Naravno, nije smeo da kvari raspoloženje Erdoganu, pa mu ni reč nije rekao ili pitao što je muzej pretvorio u džamiju.
Teodoros Zizis, počasni profesor Bogoslovskog fakulteta Aristotelovog univerziteta u Solunu, ogorčeno kaže da je vaseljenski patrijarh Vartolomej ostao usamljen i u ćorsokaku. Optužuje Vartolomeja da je napravio raskol među pravoslavnima dajući autokefalnost raskolničkoj crkvi u Ukrajini.
- Da se Vartolomej bavio jačanjem jedinstva pravoslavnih, i reakcija oko Aja Sofije bi bila moćnija - tvrdi profesor Zizis.
U Grčkoj ne veruju u iskrenost Erdogana, a organizaciju liturgije na dan Uspenja Bogorodice 15. avgusta u manastiru Panagija Sumela vide samo kao pokušaj da se skrene pažnja.

I bivši dekan Bogoslovskog fakulteta i profesor uporedne filozofije i religije Marios Begzos pretvaranje Svete Sofije u džamiju doživljava kao lični poraz vaseljenskog patrijarha.
Nije se Erdogan, istina, obazirao ni na insistiranje američkog državnog sekretara Pompea, koji je tražio da Erdogan ne pretvara muzej u aktivnu džamiju. Rukovodstvo Turske je imalo unapred spremljen odgovor, koji je kratko glasio: to je unutrašnja stvar naše zemlje.
Šta Ruska pravoslavna crkva namerava da učini? Moskovska patrijaršija uz pomoć ruske diplomatije namerava da prikupi dokumentaciju o ruskim crkvama u Istanbulu kako bi pokušala da ih vrati. Sergej Gavrilov, predsednik komiteta ruske Dume za razvoj civilnog društva, na sastanku minule nedelje rekao je da je potrebno da se hramovi Ruske pravoslavne crkve u Istanbulu vrate Rusiji, kojoj i istorijski pripadaju.
Svojevremeno je u Istanbulu i okolini bilo sedam ruskih hramova, ali nisu svi sačuvani. Sada Ruskoj pravoslavnoj crkvi pripada Crkva Konstantina i Jelene u Bujuk Sereu, nekadašnjoj letnjoj rezidenciji ruske imperije. Tamo je sada letnja rezidencija ruskog konzula.
Osim toga, tri hrama su u vlasništvu ruskih svetogorskih manastira - Pantelejmonovskog, Andrejevskog i Iljinskog. Oni se danas nalaze na gornjim spratovima stambenih zgrada. Neki od njih su bili ugroženi prodajom zgrada.
Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Saveta Federacije Rusije, kaže da je odlukom o promeni statusa Svete Sofije Turska narušen međureligijski balans.