PREMINULA PRVA PROTIVNICA GORBAČOVA: Odlazak doslednog komuniste

LENjINGRADSKA profesorka Nina Andrejeva koja je postala poznata ne samo u SSSR-u već i šire jer je prva javno 1988 godine kritikovala ,,oca perestrojke", generalnog sekretara KPSS Mihaila Gorbačova, umrla je u 82.-oj godini, u petak 24 jula.

Foto: Mk.ru

Vest o njenoj smrti objavile su ne samo agencije, već i vodeći moskovski TV kanali. Zbog kritike Gorbačova i perestrojke, Nina Andrejeva je izbačena sa posla na Tehnološkom fakultetu gde je predavala hemiju.

Brojni tekstovi o njenoj smrti su na neki način njena posmrtna rehabilitacija, jer i u vreme popularnog Gorbija ,,demokratske  vlasti" nisu trpeli  one koji su ih kritikovali.

Njeni istomišljenici iz neregistrovane Komunističke boljševičke partije saopštili su da je ,,prestalo da kuca  srce plamene patriotkinje sovjetske domovine, nepokolebljive boljševičke, borca protiv oportunizma i revizionizma u komunističkom pokretu".

Nina  Andrejeva  je ušla u istoriju  kad je njen tekst pod naslovom ,,Ne mogu se odreći principa" objavljen u listu ,,Sovjetska Rusija" 13. marta 1988. godine u vreme kad  je Mihail Gorbačov bio na vrhuncu slave, ne samo u SSSR-u, nego i na Zapadu. Njen tekst je tada prenelo više od 800 regionalnih i gradskih izdanja širom SSSR-a. U tekstu je ona navodila svoje argumente protiv perestrojke.

Andrejeva je kritikovala pristalice ,,levoliberalnog  socijalizma" koji u ,,prošlosti SSSR-a vide samo greške i zločine, a prećutkuju velike uspehe i dostignuća prošlosti i sadašnjosti". Bilo je to vreme kad su novine bile pune tekstova o Staljinovom teroru. Andrejeva  nije opravdavala teror, ali joj je smetalo što se ne piše i govori o uspesima koje je postigao SSSR u periodu Staljinove vladavine. Zato je dobila etiketu staljiniste.

O njenom tekstu je raspravljao Politbiro KPSS dakle najviše rukovodstvo a zatim je  tadašnji glavni  liberal u KPSS Aleksandar  Jakovljev napisao tekst koji je kao redakcijski komentar objavila ,,Pravda" u kome je bila poruka da ,,perestrojka nema  alternativu", i tako  su ,,staljinistima i konzervativnim  članovima partije" poručili da je njihovo vreme prošlo. Tekst Nine  Andrejeve nazvan je ,,manifestom  snaga antiperestrojke".

Nina  Andrejeva, ne samo u spomenutom tekstu, nego i u brojnim intervjuima, nije opravdavala  zlodela  učinjena u  Staljinovo vreme, ali je bila protiv prikazivanja  istorije samo u crnim tonovima. Ona je  pisala da danas malo koga zbunjuju lične osobine Petra Prvog, ali svi znaju da je u njegovo vreme Rusija postala velika evropska država. Andrejevoj je  smetalo što se  rukovodstvo SSSR-a  ne bavi  najbitnijim problemima u svetu. Ona je pisala da u vreme  dok  u svetu zbog gladi umiru milioni , haraju  epidemije  i  vojni avanturisti  ideolozi perestrojke traže razradu ,,pravnog kodeksa zaštite  prava životinja".

NOSTALGIJA ZA SOCIJALIZMOM

Zbog čega je na postsovjetskom  prostranstvu  još jaka nostalgija za socijalizmom nije  teško objasniti. Divlji kapitalizam je omogućio samo malom broju ljudi  da na brzinu  stekne  veliko bogatstvo i živi raskošno.

To bogatstvo stvarano u socijalizmu su privatizatori zapravo oteli od države. Velikoj većini  novi sistem je doneo samo neizvesnost.Za vreme socijalizma osim  besplatnog zdravstva i školstva građani  su dobijali stanove išli su na odmor  u  radničkim odmaralištima.Imali su  socijalnu  sigurnost.

Danas sve to izgleda kao  neki čudan  san , a novi gazde u  svakom trenutku mogu  da ostave bez posla koga god hoće.

Naravno deo krivice snose i oni građani koji su naivno poverovali u obećanja onih koji su im pričali bajke o novoj budućnosti u kapitalizmu.

Andrejeva je bila iz  radničke porodice, rano je ostala bez oca  koji je poginuo na frontu. Bila je odličan đak a zatim je završila Tehnološki fakultet u Lenjingradu  sa ,,crvenom  diplomom"  gde je kasnije predavala hemiju. U KPSS je ušla 1966 godine. 
Poznati  ruski pisac Aleksandar Prohanov kaže da je Nina Andrejeva bila obična ruska žena, komunistkinja koja nije mogla da trpi i gleda kako se milioni ljudi ,,odriču vrednosti" i ,,izdaju ideologiju kojoj  su pripadali". Prohanov tvrdi da je tekst Nine  Andrejeve bio proročanski.

Neosporno je jedno da su mnogi bili članovi partije samo zbog karijerizma i brzo su promenili ,,uverenje" i prešli  na stranu onih koji su preuzeli vlast. Ali taj  fenomen je viđen u svim bivšim  socijalističkim zemljama.

Glavni  problem Mihaila Gorbačova i njegovih najbližih saradnika je bio taj što oni nisu znali kako da reformišu  zemlju i rešavaju ne  samo pitanje  slobode govora  već i životnog  standarda. ,,Perestrojka" je imala demokratsko pakovanje, ali niti jedan  ekonomski problem nije rešila. Zbog  demokratizacije medija i otvaranja granica narod je video  kako se živi u susednim  evropskim zemljama, ali Gorbačov i njegova  ekipa nisu znali   kako da ožive  tromu  sovjetsku privredu. Istine radi mora se reći da su u vreme Gorbačova bile jako niske cene nafte zbog čega državni budžet nije mogao brzo da se puni. Osim što je mnogo trošio na vojsku, SSSR je finansijski pomagao mnoge afričke i druge zemlje socijalističke orijentacije.

Veliki greh  koji Gorbačovu ne mogu da oproste mnogi stariji ljudi je bio taj što je dozvolio Borisu Jeljcinu da  razvali SSSR. Zbog toga je Mihail Gorbačov odmah posle Jeljcina  drugi na rang listi najomrznutijih ruskih političara u posleratnoj istoriji.
Za razliku od njih Vladimir Putin je nastojao da ne povredi osećaje starih generacija, koji su ne samo ratovali za svoju zemlju već i izgradili  privredne gigante  koji i sada uspešno  rade. Zbog toga Putin ima veliku podršku veterana, jer poštuje njihova dela  i što je posebno važno sovjetske istorijske ličnosti ocenjuje u kontekstu vremena u kojem  su  živeli i radili.

Pogledajte više