IZRAEL U DUGOVIMA: Nova vlada pred teškim odlukama
VIŠE od tri godine ratovanja ostavilo je ozbiljne finansijske posledice po Izrael, zbog čega će se naredna izraelska vlada suočiti sa teškim odlukama o vojnoj potrošnji, porezima i javnim uslugama, dok neizvesnost u vezi sa budućom američkom vojnom pomoći dodatno otežava očuvanje ekonomske stabilnosti i rasta, ocenjuje "Volstrit džornal" (WSJ) u svojoj analizi.
Foto: Jose Hernandez / Shutterstock Editorial / Profimedia
List navodi da pozitivni pokazatelji izraelske privrede prikrivaju nagomilane ekonomske probleme, posebno kada je reč o određivanju visine izdvajanja za odbranu i pronalaženju izvora finansiranja, bez ugrožavanja neophodnih ulaganja u civilni sektor.
Bivša guvernerka Centralne banke Izraela, a sada istraživačica Izraelskog instituta za demokratiju, Karnit Flug, ocenila je da novu vladu očekuju veliki ekonomski izazovi i da će morati da donese teške odluke o porezima, javnim uslugama i vojnom budžetu.
WSJ ukazuje da je izraelska privreda pokazala značajnu otpornost uprkos ratovanju na više frontova od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, ali da ta otpornost nije prošla bez posledica.
Prema proceni izraelske centralne banke iz aprila ove godine, ukupni državni rashodi i drugi finansijski troškovi povezani sa ratovima iznosili su oko 130 milijardi dolara u periodu od 2023. do 2026. godine.
Javni dug Izraela porastao je na oko 68 odsto očekivanog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu, u poređenju sa približno 60 odsto pre početka rata 2023. godine, dok se budžetski deficit procenjuje na 4,4 odsto BDP-a, nakon što je zemlja 2022. zabeležila suficit od 0,6 odsto.
Prema procenama Flug, vojna potrošnja sada čini oko osam odsto izraelskog BDP-a, što je gotovo dvostruko više nego pre rata i dodatno ograničava mogućnosti za finansiranje civilnih sektora.
Pritisak na izraelske javne finansije dodatno povećava neizvesnost u vezi sa nastavkom američke pomoći.
Sjedinjene Američke Države Izraelu godišnje pružaju 3,8 milijardi dolara vojne pomoći, što odgovara približno polovini procenta izraelskog BDP-a, uz dodatna izdvajanja tokom ratnih sukoba.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u utorak da će Vašington obustaviti vojnu pomoć Izraelu do kraja godine, što je znatno brži rok od plana izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je predložio postepeno ukidanje američke pomoći tokom deset godina.