DOK MIGRANTI GAZE ŠPANIJU, BRISELSKE FOTELJE ĆUTE! Kako je napad na Seutu razbio zabludu o solidarnosti EU

Kako se skoro 60.000 severnoafričkih migranata slilo u špansku eksklavu Seutu iz Maroka u četvrtak i petak, desničarski i centralno desničarski evropski lideri odmah su okrivili Španiju, gde je premijer Pedro Sančez samo tri meseca ranije odobrio legalni status za 500.000 ilegalnih migranata.

Sančez je odbio pozive lokalnih vlasti u Seuti da proglasi nacionalnu vanrednu situaciju, ali je rasporedio simboličnu silu od 60 vojnika u eksklavu – gest koji je evropska desnica doživela kao neadekvatan.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je prva reagovala, pozivajući na isključenjeŠpanije iz Šengenskog prostora EU. Španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares je ljutito odgovorio, zahtevajući od Italije "evropsku solidarnost, a ne stranačku demagogiju". Ipak, Italija je u petak uveče suspendovala bezvizni režim sa Španijom.

Evropska desnica nije pokazala mnogo saosećanja za Španiju. Brojni lideri su se pridružili Melonijevoj u optuživanju Sančezove politike za nagli porast migranata:

Poljski premijer Donald Tusk zahtevao je da Španija obezbedi svoje granice "ako Šengen želi da opstane". Austrijski kancelar Kristijan Štoker zapretio je da će zatvoriti granice Austrije i optužio Sančeza da stvara "dodatni podsticaj za ilegalnu migraciju".

Danska premijerka Mete Frederiksen je rekla da bi EU trebalo da razmotri suspenziju Španije iz Šengena, dok je švedski premijer Ulf Kristerson zahtevao da Španija povrati kontrolu nad svojim granicama.

Češki premijer Andrej Babiš – pozvao na suspenziju Španije iz Šengena. Finska ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen podržala je suspenziju Šengena, dok je francuski predsednik Emanuel Makron najavio pripreme za jačanje unutrašnje granice Francuske sa Španijom.

Slovački premijer Robert Fico zauzeo je drugačiji ton, kritikujući "licemerje" lidera EU koji se protive ilegalnoj imigraciji, ali su "pre samo nekoliko godina, svojim labavim pristupom, dozvolili ilegalnim migrantima da ulaze u zemlje EU u ogromnom broju, izazivajući ozbiljne krize". Fico je osudio predloge za izbacivanje Španije iz Šengena i ponudio španskoj vladi pomoć u obezbeđivanju njenih granica.

Kako je EU reagovala na talas migranata?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala je invaziju na Seutu kao "neprihvatljivu" i obećala da će sarađivati sa Španijom i Marokom kako bi "kontrolisali situaciju". Fon der Lajen je odbila da krivi špansku ili marokansku vladu, umesto toga izjavljujući da "povratak mora biti brz, kako to dozvoljavaju naša pravila".

"Uverena sam da će naše blisko partnerstvo sa Marokom pomoći u postizanju konkretnih rezultata", dodala je.

Dok su države članice EU napadale Španiju, neki od najviših zvaničnika bloka pokušali su da uguše rastući bes desnice. Potpredsednik Evropskog parlamenta Havi Lopez osudio je stav Đorđe Meloni kao "nedostojan evropskog partnera", dodajući da "kada se migracija koristi kao oružje, Evropa odgovara solidarnošću, a ne sebičnošću".

Bivši šef diplomatije EU, Žozep Borel, ismejao je pretnje italijanske premijerke da će izbaciti Španiju iz Šengena. "Ta opcija jednostavno ne postoji u pravnoj arhitekturi Unije", napisao je na društvenim mrežama. "Jednostavno ne može."

Šefica diplomatije Kaja Kalas, u međuvremenu, nije izdala nijednu izjavu o najozbiljnijem kršenju granice u istoriji EU, primećuje RT internešenel.

Zašto niko ne pominje Maroko?

Usred unutrašnjih sukoba, nijedan od evropskih lidera koji krive Sančeza, niti bilo ko u Evropskoj komisiji, nije javno priznao ulogu Maroka u podsticanju krize.

Video snimak sa granice u Seuti izgleda prikazuje marokanske stražare kako otvaraju kapije od bodljikave žice, dozvoljavajući migrantima da pređu na špansku teritoriju.

Brojni kamioni su snimljeni kako prevoze stotine mladića prema granici sa marokanske strane.

Dok najrasprostranjeni snimak prikazuje policiju kako presreće jedno od vozila nekoliko kilometara dalje, mnogi drugi očigledno istovaruju svoje putnike na otvorenoj granici bez ometanja.

Maroko dugo polaže pravo na Seutu i ​​Melilju, dve španske severnoafričke eksklave, a ovo pravo prećutno podržava Komitet za budžet Predstavničkog doma SAD, neki delovi moćnog američkog izraelskog lobija i republikanski predstavnik Mario Dijaz-Balart iz Floride, bliski saradnik državnog sekretara Marka Rubija.

Maroko je i ranije koristio migrante kao političku polugu. Kada je Španija dozvolila separatističkom lideru Zapadne Sahare Brahimu Galiju da uđe u zemlju radi lečenja 2021. godine, Maroko je odgovorio privremenim ublažavanjem ograničenja na granici sa Seutom, dozvolivši oko 8.000 migranata da uđu na špansku teritoriju.

Madrid je – uz podršku EU – optužio Rabat da migracije koristi kao oružje, ali je Maroko na kraju pobedio: sledeće godine, Španija je pristala da podrži marokanski "plan autonomije" za Zapadnu Saharu, bivšu špansku koloniju. Prema planu, Zapadna Sahara bi dobila neka ovlašćenja samouprave, ali bi ostala pod stalnim marokanskim suverenitetom.

Kriza je marokansku vladu naučila snažnoj lekciji: korišćenjem migracija, može da izvuče vredne političke ustupke od Španije i EU.

Licemerje EU

Lepo postupanje EU sa Marokom je u oštroj suprotnosti sa njenim odgovorom na sličnu situaciju u Belorusiji u oktobru i novembru 2021. Te ​​godine, nešto manje od 40.000 migranata – uglavnom iz Afrike i Azije – pokušalo je da pređe iz Belorusije u Poljsku, što je navelo poljske vlasti da podignu ogradu od bodljikave žice, rasporede hiljade vojnika i optuže beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da vodi "hibridni rat" u ime ruske vlade.

Lukašenko je imao neraščišćene odnose sa Poljskom i EU koje su pružile entuzijastičnu podršku njegovim političkim protivnicima tokom nereda u Minsku, koje je podržao Zapad godinu dana ranije. Međutim, on je negirao optužbe o zloupotrebi migranata, a nikada se nisu pojavili dokazi o bilo kakvom učešću Rusije u navodnoj kampanji "hibridnog ratovanja".

Ipak, EU je prihvatila poljsko mišljenje. Fon der Lajen je izjavila da je porast broja migranata na granici bio "hibridni napad, a ne migraciona kriza". Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i glavni diplomata Žozep Borel koristili su istu formulaciju, i u roku od nekoliko nedelja, EU je sankcionisala 17 beloruskih zvaničnika zbog "kršenja ljudskih prava i instrumentalizacije migranata".

Uprkos činjenici da je Seuta primila više migranata u jednom danu nego Poljska za godinu dana, nijedan visoki zvaničnik u Briselu ili bilo kojoj državi članici EU nije pokrenuo mogućnost sankcionisanja Maroka. EU je sposobna da preduzme brze mere protiv navodnog "hibridnog ratovanja", ali odluka o tome se očigledno donosi samo kada je politički svrsishodno to učiniti – a ne kada bi to uznemirilo de fakto saveznika SAD i Izraela.

Šta se dešava u Seuti?

Do petka uveče, otprilike 48.000 od 60.000 migranata se dobrovoljno vratilo u Maroko, prema podacima španskog Ministarstva unutrašnjih poslova. I Sančez i ministarstvo su zahvalili Maroku što je primio svoje migrante nazad, iako je ostalo nejasno da li je Madrid morao da napravi neke ustupke da bi se to dogodilo.

Kriza ne jenjava, a njeno nasleđe će biti dvostruko: prvo, očigledno verovanje Maroka da može imati nesrazmeran uticaj na politiku EU putem migracija je dodatno potvrđeno. Rabat je otkrio da može da izvuče ustupke od Madrida sa 8.000 migranata u 2021. godini. Sa 60.000, može da gurne EU u unutrašnje borbe i dovede Šengenski prostor do tačke sloma.

Drugo, Španija verovatno neće zaboraviti napade Meloni i njoj sličnih. Objavljujući na Iksu u petak uveče, Sančez je podelio niz podataka o migraciji koji ukazuju na to da je Italija bila vodeća tačka ulaska migranata u EU između 2021. i 2026. godine. Primetno je, i uprkos kampanji širom EU protiv Lukašenka 2021. godine, da se istočna granica bloka – sa Belorusijom i Ukrajinom – nalazi na samom dnu liste.

"Solidarnost i empatija su opcione", napisao je Sančez. "Poštovanje evropskih ugovora i podataka nisu. Ovo nije vreme za podelu. Vreme je da se nastavi izgradnja jake i ujedinjene EU."

(RT)